Neka vrsta društvene hronike:
Noć u Hajatu

U noći između 10. i 11. decembra sreli su se lice i naličje "onih" zaboravljenih, svelih devedesetih. Staro lice nakinđureno parama i slavom tadašnjih ljudi i simbola, i njegovo naličje teškog, oporog zadaha. A sve se dogodilo kao u kakvoj naturalističkoj režiji, u jednom luksuznom beogradskom hotelu

Veljko, sin Svetlane Cece i Željka Ražnatovića Arkana, slavio je svoj 18. rođendan. Danima pre žurke na kojoj će "pevati pola estrade" tabloidno se spekulisalo o tome ko će biti pozvan a ko neće, šta će majka sinu pokloniti, koliko će "iskeširati" za proslavu; stalo se na 15.000 evra i na pitanju da li će uvozni vatromet od 2000 evra po majčinoj želji stvarno obasjati ceo grad... Ili zamračiti, kako će naknadni događaji pokazati.

Sledimo satnicu. Spektakularna žurka je počela u 21 čas, u sredu 10. decembra. Na ulazu hotela Hajat svi gosti su prvo morali da prođu kroz metal-detektor. Slavljenik u belom odelu, sa belom leptir-mašnom i upadljivim zlatnim roleksom na ruci dočekivao je goste, oko 300 zvanica. Među prvima je stigao Željko Mitrović, vlasnik TV Pinka, sa suprugom i kćerkama, sledili su Oliver Mandić i jedan od pevačicinih najbližih saradnika, Aleksandar Milić Mili. Ni slutili nisu da će se za koji dan opet sresti na skupu "zatvorenom za javnost", na sahrani devojke koja je iako nepozvana na žurku možda baš u istom tom trenutku ulazila u hotel, samo na sporedni ulaz, ili je možda već bila u njemu, ili se spremala da pođe. Sa njima, ono pola estrade takođe je pristiglo, pa su crvenim tepihom gazili u svojim turbo-krznima, pod frizurama i šminkama, da izvine poznavaoci, ali provaljeno je da su neki Žika i Dajana došli stilizovani kao Anđelina i Bred, a neka kuma na slavlje ušetala bosa usred decembra, u zlatnim japankama. Došla i sadašnja devojka slavljenika, Anika, kćerka vlasnika Nibens grupe Mila Đuraškovića, kome će sad da se sudi zajedno sa Miroslavom Miškovićem. Došli i roditelji bivše devojke Maše, iz sportskog džet-seta, Terzići, kao, da podrže vezu između svog sina i Cecine kćeri, kad je ova druga, unakrsna, eto propala. Sav paradni srpski turbo džet-set, inače, s oduševljenjem je ispoštovao "rođendan decenije".

Došli su i političari, nosioci "zlatnih devedesetih" i ovih sada godina: ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, ministar energetike Aleksandar Antić, socijalista Milutin Mrkonjić, kreator informativnog programa devedesetih Milorad Vučelić, predsednici Stranke srpskog jedinstva – sadašnji i bivši – Dragan Marković Palma i Borislav Pelević, koji su tu stranku i osnovali zajedno s Arkanom. Pokloni su, pišu tabloidi, donošeni u kovertama, uručivani, slavljenik od tih para navodno sad može da kupi stan – sigurno se ne misli na jednosoban na Karaburmi – a na stolovima je pisalo da je privatnost zagarantovana te da niko neće snimati goste. Prvo je bila gala večera za koju se, kažu svi, para nije štedelo, najbolja srpska jela, egzotični specijaliteti, za vernike posno. Po rasporedu, za 23 sata bilo je najavljeno iznenađenje – retrospektivni kolaž od slavljenikovog rođenja do danas. Tabloidi kažu da su posebni bili momenti u kojima pokojni Arkan drži sina u naručju dok je bio beba, pa je pola zvanica zaplakalo od dirljivosti.

...Veljko, Ceca i Anastazija Ražnatović;...

A OD KUMA – PUŠKA!: Duh večeri bio je Arkanov sat, koji je navodno po njegovoj želji za života imao biti predat sinu za punoletstvo. Zlatan sat vredan 120.000 evra, napravljen od osamnaestokaratnog zlata i optočen dijamantima. Poznavaoci pišu da ga je folk zvezda svojevremeno pozajmila od Arkana za snimanje jednog spota, pa je sat prvo bio "poklonjen" manekenu koji je glumio seksi drvoseču u koga se Ceca kao ludo zaljubljuje. Roleks od 120.000 evra, koji je od početka sijao na ruci slavljenika, za one druge, obične smrtnike pak kruna je "ne povratilo se" vremena: velikih pljački, robijanja, pustošenja, ratovanja, a sad još i čin inicijacije Arkanovog sina u to i takvo nasleđe.

Drugi simbolički važan poklon za punoletstvo biće – puška. Borislav Pelević, venčani kum Željka i Svetlane Ražnatović, rekao je: "Daću mu lovačku pušku kojom je njegov otac oborio jabuku u Žitorađi kad smo išli Ceci u prosidbu." I dodao: "Posedujem posebnu sobu koja je prepuna Željkovih darova i uspomena na naše zajedničke godine. Takođe, daću mu uramljene ratne fotografije oca koje on nema." U objavljenim komentarima ispod tog teksta neki Pera je napisao: "Pokloni mu knjigu, kume. I nauči ga da bude pošten".

...Ivana Bodrožić

Kad su krenuli trubači, majku i sina je muzika tako obuzela i pogodila da novce uopšte nisu štedeli, pišu medijski svedoci. Trubači su bili okićeni parama, a u instrumente su svako malo ubacivali novčanice od 50 i 100 evra. Mikrofon je uzeo i ministar Ivica Dačić, kažu jedan od najveselijih gostiju i zapevao Jorgovane: "Koliko sam puta umro, a ti me oživjela, koliki sam pijanac bio a ti me otrijeznila... Lako ćeš ti bez mene, al’ kako ću ja bez tebe..."

I dok su tako sevali bakšiši, policijska istraga bi trebalo da ustanovi šta se u isto to vreme, u istom hotelu događalo u sobi 326, ko je u njoj bio i šta je radio; da je ta noć u Hajatu stvarno izrežirana, dok bi kroz zidove tupo odzvanjao ministrov glas i strofe Jorgovana, jedan mladi život, u sobi 326, nepovratno bi se gasio.

SMRT IZA KULISA: Dok su u jutarnjim izdanjima mediji pakovali i prenosili najfriškije detalje sa "rođendana decenije", sobarica hotela otvorila je vrata sobe 326 i imala šta da vidi – beživotno telo mlade žene, sa ubodenim špricom u venu. Ali, zašto bi ta devojka imala bilo kakve veze sa slavljem Cecinog i Arkanovog sina? Devojka je isprva kroz medijske napise nazivana elitnom prostitutkom, bez imena i prezimena, narkomanskom zavisnicom koja se predozirala. Potom je usledila šok-informacija, da je reč o Ivi Bodrožić, više godina u vezi sa medijskim magnatom Željkom Mitrovićem, koji je iste te večeri sa porodicom bio na proslavi u Hajatu. Utoliko pre, iz medija se potom sasvim povuklo ime Mitrovića, a nadalje se govorilo samo o Ivani Bakić Bodrožić iz Novog Sada, koja je živela i u Beču, kćerki Nade Bodrožić, poslanice Demokratske stranke u Skupštini AP Vojvodina.

Pojedini portali, a tu je prednjačio Teleprompter, došli su do fotografija, takozvanih selfija Ivane i Željka. Pa do fotografije istetoviranog njegovog imena na njenom telu. Dobili su navodno i informaciju iz prve ruke da je sobu 326 rezervisala kompanija "Pink International". Od Pinka su, tvrde, takođe dobili odgovor da je Ivana bila njihova dugogodišnja saradnica zaslužna za neke uspešne projekte, pa se autori tekstova pitaju kako to da Pink svojoj saradnici nije ni čitulju objavio. Objavio ju je samo Željko Mitrović, u novosadskom "Dnevniku" sa potpisom "tvoj". Nezvanično se saznaje da ceo Pink može potvrditi da su Ivana i Željko bili u nekakvom odnosu već nekoliko godina. Katkad i burnom.

Policija je odmah po uviđaju izletela s tim da će istraga biti otvorena samo ako obdukcija pokaže da je do smrti došlo nasilnim putem. I samo u tom slučaju će se utvrditi da li je i s kim devojka bila u hotelskoj sobi, a, rekoše, i u slučaju da je te noći koristila drogu u nečijem društvu, ta osoba ne može biti odgovorna za njenu smrt. Pa kako su to odmah znali?

A onda je došlo do potpunog preokreta. Naslovnice sa likom tek stasalog mladića u belom odelu i sa zlatnim roleksom na ruci munjevito su smenile Ivanine slike i veliki natpisi, misterija i sumnja. Bela odela i haljine zamenila je crnina, a jedne političare zamenili su drugi. Na sahrani Ivane Bodrožić, privatno obezbeđenje TV Pinka novinarima je, smatrajući valjda da je to njihovo neprikosnoveno pravo, zabranilo ulazak na groblje, sve s pretnjom da će polomiti aparate ako slikaju Mitrovića, čak i iz daljine. Bili su na sahrani i političari Bojan Pajtić, Nenad Čanak, Dušan Elezović, Milivoje Vrebalov, stranačke kolege Ivanine majke, koja je svoj politički put prešla od Nove Srbije i naprednjačkog poslaničkog kluba pa sada do Demokratske stranke.

Nagađanja dalje nisu prestajala. U moru nekih oprečnih rezultata obdukcije, ekspresno brzo urađenoj na VMA, te neočekivano brze sahrane, tu i tamo provejavala su pitanja, na primer: zašto je obdukcija rađena na VMA a ne na Kliničkom centru? Ništa se jasno nije znalo, da li je to bila predoziranost anestetikom propofolom, kako jedni navode, ili lošim heroinom, kako tvrde drugi, ali obrni-okreni policija reče da u svakom slučaju neće voditi istragu jer Ivana nije preminula nasilnim putem.

Šest dana od "rešenog slučaja", nova saznanja više nikome ne daju mira. Sada se na sav glas najavljuje da tužilac traži da se ispitaju uzroci Ivanine smrti, da se daju detaljni rezultati toksikološke analize, obdukcioni nalazi, da se objasni kako to da je navodno igla sa špricem nađena zabodena u njenoj desnoj ruci kada se zna da je bila izraziti dešnjak, drugi opet pitaju ko je bio s njom u sobi, da li je bila sama dok je umirala, treći ko je menjao statuse na njenom Fejsbuk profilu gde govori o čoveku koga voli a koji je lagano ubija, te šta se stvarno dogodilo u noći kada je vatromet trebalo da obasja ceo grad, i dok je estradno-politička "elita" slavila u Hajatu.

Nešto je u vazduhu valjda govorilo da je tragedija te noći gotovo neizbežna. Da je sve nekakva režija, publika bi od početka znala šta će se dogoditi na kraju, čim bi još u prvom kadru ugledala duha iz boce, "onaj" roleks.

Ivana Milanović Hrašovec