Istraživanje – Kako tri generacije u Srbiji koriste svoje vreme?:
Dnevnik rasipnika vremena

Muževi šljakaju, žene rintaju drugu šihtu u kući, matori dremaju, deca kuliraju, televizor šljašti, a kafica miriše

Reklo bi se da je najvidljivija razlika među generacijama u tome kad kome zvoni budilnik. Ostalo?

U jednom dnevniku rasipnika vremena, najograničenijeg resursa koji ljudi imaju, i humanog kapitala, plastično je naslikana aktivnost različitih slojeva u vreme tranzicionih izazova.

Reč je o Istraživanju Republičkog zavoda za statistiku o korišćenju slobodnog vremena (o istraživanju videti više u okviru) koje nudi obilje podataka o tome kako žene i muškarci raznih godišta u Republici Srbiji provode svoje vreme; gde su razlike najveće, a gde najmanje; ko radi u kući, a ko ne; ko zarađuje novac za život, a ko radi u kući bez plate.

Taj sociološki presek svakodnevice, tu zanimljivu skicu za sociološki i kulturološki foto-robot srpskog društva u tranziciji predstavićemo na narednim stranicama pošto ona daje materijal za preispitivanje mnogih politika koje se tiču svakodnevnog života.

Kad je, na primer, u pitanju položaj žene, ta zbirka podataka izvučenih iz dnevnika koje su ljudi vodili o svojoj svakodnevici daje osnovu za pitanje da li kriza više nego tradicija zatvara u kuću ženu, koja je radnija i više čita nego još uvek dominirajuća muška polovina – u atmosferi u kojoj posle diplomiranja niko ne uči, a i čita se malo…

Muškarci svih uzrasta imaju i više slobodnog vremena tokom dana od žena. Sve generacije su hipnotički vezane za televiziju…

I pije se mnogo kafe. Da nam ne škodi tolika kafa?! Ili da se ovi ne sete da je oporezuju…

Generacija 15–29:

U 4 sata ujutru samo nekoliko procenata devojaka i mladića je budno. U 7 sati oko 82 odsto devojaka i 75 odsto mladića spava, u 8 još spava 58 odsto devojaka i 56 odsto muškaraca.

U podne, svaki deseti mladi stanovnik Republike Srbije još spava.

Isto toliko ih je budno u 2 sata posle ponoći.

U jedan sat posle ponoći skoro svaki četvrti mladić je budan (23 odsto) i skoro svaka šesta devojka (17 odsto).

Četvrtina devojaka je u dnevnik upisala da odlazi na spavanje u 22 sata uveče, a u ponoć spava 66 odsto devojaka, a 57 odsto mladića.

Vikendom se duže spava, polovina njih je budna tek u 10 ujutru, a kasnije se ide na spavanje: tek oko polovina njih posle ponoći je u krevetu, a u 2 posle ponoći 20 odsto mladih još je budno.

Devojke rade uveče

U periodu od 11.30 do 13 časova, skoro svaki drugi mladić je zabeležio neki plaćeni posao, kao i svaka treća devojaka. Od ranog jutra do 17 časova, od šest do 17 odsto više mladića nego devojaka provede vreme na plaćenim poslovima, a u večernjim satima devojke, zbog rada u trgovini, imaju veće učešće.

U periodu od 19.30 do 21.30, neznatno je veći procenat devojaka nego mladića angažovan na plaćenim poslovima. U 21 sat četiri odsto više devojaka nego mladića radi plaćene poslove, a u 22 skoro isti procenat i devojaka i mladića radi za platu...

Plaćeni posao dostupniji muškarcima

Mladi u proseku dnevno potroše na neku vrstu rada malo više od šest sati, i od toga više od dva sata na plaćeni posao, nešto manje od dva sata na neplaćeni posao i dva sata na učenje.

Rad na plaćenom poslu, pod kojim se u ovom istraživanju podrazumeva vreme provedeno na glavnom i sporednom poslu, na pauzi za ručak, u putovanju na posao i sa posla, mladi u proseku provedu malo više od dva sata, u dnevnik su zabeležila četiri od deset mladića, a tek svaka peta devojka. Mladići na plaćenom poslu provedu u proseku nešto malo više od tri sata, a devojke sat i po, ali kada se pogleda prosečno vreme samo onih devojaka koje su napisale da su obavljale plaćene poslove, razlika u odnosu na radni angažman muškaraca se smanjuje i iznosi samo 40 minuta u korist mladića.

Neplaćeni posao: eksploatacija u kući

Tokom prva dva sata od kada su beležene dnevne aktivnosti u dnevnike (od 4 sata ujutru), nijedan mladić nije zabeležio ni jednu jedinu aktivnost u vezi s neplaćenim poslom. Ni u jednom jedinom trenutku mladići nisu imali veće učešće od devojaka u neplaćenim aktivnostima. Razlika se zadržava i tokom popodneva i večeri, s tim što neplaćeni rad devojaka pada ispod 15 odsto tek u 21.30…

Na drugoj strani, mladići u ovim aktivnostima u proseku ne provedu ni pola sata u toku dana. Najviše vremena posvete održavanju domaćinstva – 13 minuta, šest minuta se bave hranom, a samo tri minuta brinu o detetu!

Izgleda da "eksploatacija u kući" raste sa stepenom obrazovanja mladih!: devojke sa srednjoškolskim obrazovanjem tri sata i trinaest minuta, a mladići nepun sat; devojke sa osnovnom školom neplaćenim poslovima posvećuju dva sata, a mladići školski čas…

Devojke uče više od mladića

Učenje je u svoj vremenski dnevnik upisalo više od trećine devojaka i malo više od četvrtine mladića. U proseku, mladi u učenju provedu dva sata – radnim danima dva i po sata, a danima vikenda nepun sat. U to je računato vreme provedeno u nastavi u školi ili na fakultetu, u izradi domaćih zadataka, u učenju u slobodno vreme, putovanju i u ostalim aktivnostima povezanim sa učenjem.

I radnim danima i danima vikenda devojke su učile pola sata duže nego mladići – one vikendom u proseku uče jedan sat, a mladići malo više od pola sata.

Sudeći po istraživanju, vreme posvećeno u učenju opada sa stepenom obrazovanja ispitanika: devojke sa najvišim obrazovanjem u učenju provode nepun sat, a mladići ni pola sata; devojke sa srednjim obrazovanjem uče u proseku nepuna dva sata, a mladići malo više od sata; devojke sa završenom osnovnom školom – više od tri i po sata, a mladići istog obrazovnog profila dvadesetak minuta manje od devojaka.

I u slobodno vreme devojke skoro dvostruko više vremena provode u čitanju nego mladići. Mlade žene više vole da čitaju knjige, a mladići novine.

Televizična nasušna potreba

U 10 sati pre podne svaki deseti mladić i devojka bavi se nekom slobodnom aktivnošću, ali je samo jedan odsto njih uz TV. Oko 21.30, kada se čak 58 odsto devojaka i 76 odsto mladića bavi nekom slobodnom aktivnošću, uz TV program je svaka peta devojka i svaki treći mladić.

Devojke u proseku dnevno gledaju TV program nepuna dva sata, a mladići 14 minuta duže od njih...

Svojim ličnim potrebama (spavanje, dremanje, ležanje u krevetu zbog bolesti, jelo i piće, kupanje, oblačenje) devojke su radnim danima posvećivale 11 sati, pola sata duže nego mladići, koji su u proseku provodili 10 i po sati.

Devojke su odvajale šest sati i dva minuta za korišćenje slobodnog vremena (za druženje sa porodicom ili prijateljima, zabavu, kulturu ili sport, gledanje TV-a, odmaranje, lenčarenje, čitanje knjiga ili novina ili igre na kompjuteru), dok su mladići na to trošili sedam sati i 16 minuta, sat vremena duže nego devojke.

Slobodnom vremenu najviše se prepuštaju mladići koji su završili srednju školu (skoro sedam i po sati), a najmanje mladići sa visokom i višom školom nepunih sedam sati.

Kad je reč o nežnijem polu, najviše vremena u slobodnim aktivnostima provode devojke sa osnovnom školom (više od šest sati), a najmanje sa srednjim obrazovanjem (skoro šest sati). Radnim danima razlika među polovima u korišćenju slobodnog vremena je jedan sat, dok je vikendom ta razlika sat i po...

Mladići preko celog dana imaju više slobodnog vremena nego devojke. Najveća razlika je u večernjim časovima, i to od 22 uveče, i iznosi od devet do 13 odsto.

… i 48 minuta za kaficu

U konzumiranju hrane i pića, u proseku, mladi provedu sat i po. Devojke u proseku dnevno provedu u pijenju kafe 25 minuta, a muškarci malo manje – 21 minut. Istraživači primećuju da je 10 odsto više devojaka nego mladića prijavilo ovu aktivnost (54, tj. 44 procenta), ali da se vreme onih koji su pili kafu među mladima ne razlikuje po polu (47, odnosno 48 minuta).

Dnevni ritam srednjeg doba:

U 6 sati ujutru svaka deseta žena srednjeg doba radi plaćene poslove, a u 7 svaka četvrta. Oko 7.30 svaka druga žena i svaki drugi muškarac već su ustali i obavili svoje jutarnje aktivnosti.

Od 11 do 14 časova na plaćenim poslovima radi trećina žena. U periodu od 10 do 13 sati tri od četiri žene obavljaju neku vrstu posla, plaćenog ili neplaćenog.

Najintenzivniji rad za muškarce je u vremenu od 9 do 12, kada sedam od njih desetorice radi, bilo plaćeni bilo neplaćeni posao…

Tri odsto više muškaraca nego žena spava tokom dana od 13 do 19. Objašnjenje za ovo može biti i noćni rad, koji u većem broju obavljaju muškarci. Tokom popodneva i večeri gledanje TV programa preuzima primat, da bi u 21.30 skoro svaka druga žena (47 procenata) bila pred malim ekranom, a u isto vreme i više od polovine muškaraca (52 procenta).

Više od dve trećine anketiranih srednje generacije upisalo je da odlazi na spavanje u 23 sata. Veći procenat žena nego muškaraca srednje generacije spava i od 22.

Na plaćene aktivnosti najviše vremena provode muškarci sa srednjim obrazovanjem (više od pet sati), zatim slede oni sa završenom osnovnom školom ili nižim obrazovanjem (nepunih pet sati), a najmanje vremena oni koji su najobrazovaniji – više od četiri sata(!).

Muškarci srednjeg doba iz gradskih naselja u plaćenim poslovima provode pola sata kraće (malo više od pet sati) nego muškarci iz "ostalih naselja" (četiri i po sata). U neplaćenim poslovima žene na selu u proseku dnevno provode malo više od pet sati, a muškarci tri sata i 20 minuta. Žene u gradu provode četiri sata i 38 minuta, a muškarci skoro tri sata.

Rad na poljoprivrednom imanju koje pripada porodici smatra se plaćenim poslom.

Među ženama srednje dobi vreme provedeno u plaćenim poslovima raste sa obrazovanjem: najmanje rade one sa najnižim obrazovanjem (u proseku malo duže od dva sata), žene sa srednjom školom rade malo duže od tri sata, a one sa višim, odnosno visokim obrazovanjem malo duže od tri i po sata...

Kod neplaćenih kućnih poslova trend je obrnut: žene sa najnižim obrazovanjem u proseku rade "drugu šihtu" malo više od šest sati; žene sa srednjom školom provedu pet i po sati, a one najobrazovanije malo više od četiri i po sata...

Vikendom žene rade sat i po duže od muškaraca, s tim što četiri petine tog rada čine neplaćene aktivnosti.

Što je zdravstveno stanje ocenjeno kao lošije, više se vremena provodi u neplaćenim aktivnostima, i to naročito kod muškaraca.

Samo 1 odsto uči.

Samo jedan procenat anketiranih lica srednjeg doba upisao aktivnosti vezane za učenje (ukupno njih 30!)...

Srednja generacija u slobodno vreme…

U periodu od 16 do 19 časova bavljenje slobodnim aktivnostima je upisala svaka peta žena (u 18.30 – 21 procenat), dok je to učinio svaki četvrti muškarac (u 18.30 – 28 odsto). Oko 21 sat četiri od deset žena je gledalo TV program, dok je to činilo pet od deset muškaraca. U 21.30 pred malim ekranom bila je skoro svaka druga žena (47 odsto) i više od polovine muškaraca (52 procenta).

Muškarci u proseku provedu ispred malih ekrana pola sata duže od žena srednje generacije, a desetak minuta duže uživaju u društvenom životu, bave se hobijem i kompjuterom ili sportom. Ni u jednoj aktivnosti povezanoj sa slobodnim vremenom žene u proseku ne provedu više vremena od muškaraca… Radnim danima žene imaju jedan sat manje slobodnog vremena od muškaraca.

…pola sata za kaficu

U ispijanju kafe žene srednjeg doba u proseku provedu nepun školski čas, a muškarci malo više od pola sata. Ove aktivnosti upisalo je četiri od pet žena, i tri od četiri muškarca.

Tempogram 65+:

U 4 sata ujutru skoro nekoliko procenata starijih žena i muškaraca je budno i aktivno. U 7 sati spava 62 odsto žena, odnosno 59 odsto muškaraca; jedan sat kasnije, spava 24 odsto i žena i muškaraca.

Tokom celog dana, veći procenat žena je angažovan na neplaćenim poslovima, i to od ranog jutra do 23 sata uveče. Najveća razlika je od 11 do 14 sati – oko 17 odsto.

Od ranog jutra do 18 časova u plaćenim poslovima veće je učešće muškaraca nego žena.

Žene idu u krevet malo ranije od muškaraca, u 22 sata, a muškarci pola sata kasnije, odnosno u 22.30 (tri od četiri lica). Interesantno je da stariji muškarci više od žena vole da svoj poslepodnevni odmor provedu u spavanju, i to radi svaki deseti muškarac, a tek svaka 17. žena.

U dane vikenda slika je skoro potpuno ista kao i radnim danima. Razlog je što većina starijih lica provode svoje dane na sličan način bez obzira na to da li su to radni ili dani vikenda.

Vikendom su buđenje i odlazak na spavanje u skoro isto vreme kao i radnim danima. Hrana se konzumira od 5 do 22 sata.

Plaćeni posao su u dnevnik upisali skoro svaka osma žena i skoro svaki peti muškarac.

Starije žene u gradskim naseljima u proseku provedu samo sedam minuta u plaćenim poslovima, dok žene u ostalim naseljima u plaćenim poslovima provedu sedam puta više vremena.

Žene sa visokim i osnovnim obrazovanjem u proseku rade malo više od pola sata, a žene sa srednjim obrazovanjem nisu ni prijavljivale da rade na plaćenim poslovima. U neplaćenim poslovima najviše učestvuju muškarci sa osnovnom i srednjom školskom spremom, preko tri sata, a najmanje oni sa visokim obrazovanjem – pola sata manje.

Najviše vremena u kućnim poslovima provode žene sa srednjim obrazovanjem (preko pet sati), sa osnovnom školom pola sata manje, a najmanje žene sa visokim obrazovanjem…

Veliki procenat žena i muškaraca ubeležio je neplaćene poslove u svoje dnevnike (94 i 86 odsto). Tako, one žene koje su obavljale neplaćene poslove, u proseku su ih obavljale preko pet sati, dok su se muškarci tim poslovima bavili sat i po manje.

Više od dva sata dnevno žene se bave hranom, a muškarci samo pola sata. Što se tiče aktivnosti održavanja domaćinstva, razlika među polovima nije velika – samo 12 minuta (53 minuta za žene naspram 41).

U 9 sati pre podne svaka druga žena se bavi neplaćenim poslovima, dok to radi svaki treći muškarac. U 17.30 isti procenat (22) starijih žena i muškaraca bavi se neplaćenim poslovima. U večernjim časovima žene i dalje dominiraju u neplaćenim poslovima, i to sve do 22.30, kada prestaju da se bave kućnim poslovima…

Muškarci dominiraju u aktivnostima koje su povezane sa baštovanstvom i brigom o kućnim ljubimcima i provode duplo više vremena od žena (52 minuta naspram 25 minuta). Jedino čime se stariji muškarci skoro uopšte ne bave jeste pranje i peglanje veša (samo jedan minut), dok na te aktivnosti žene potroše u proseku pola sata.

Šta rade stari u slobodno vreme

Preko celog dana, izuzev od 16.30 do 18 časova, muškarci imaju sat više slobodnog vremena od žena. Slobodnog vremena (preko osam sati) imaju najviše muškarci koji su se izjasnili da su dobrog zdravlja – i žene koje su lošeg zdravlja (šest i po sati)...

U periodu od 19 do 20.30, čak 65 odsto žena i 77 odsto muškaraca bavi se nekom slobodnom aktivnošću, najviše ih je uz TV ekran – 58 odsto žena i 67 odsto muškaraca. Posle tog vremena, procenat starijih koji se bave slobodnim aktivnostima naglo opada i u ponoć je to samo jedan procenat za žene, a tri za muškarce, i oni su uz TV program.

Žene u proseku dnevno gledaju TV tri i po sata, a muškarci 20 minuta duže...

U čitanju žene provedu 16 minuta, a muškarci 28 minuta. Učenje u trećem dobu nije registrovano.

Za kompjuterom stariji muškarci provedu devet minuta u proseku, a žene samo tri…

Svaki 10. stariji muškarac i tek svaka 17. žena vole da svoj poslepodnevni odmor provedu u spavanju…

…i 43 minuta za kaficu

U konzumiranju hrane i pića, u proseku, i žene i muškarci provedu malo više od dva sata. Starije žene u proseku dnevno provedu u pijenju kafe 43 minuta, a muškarci malo manje – 35 minuta. Interesantno je da je više žena nego muškaraca (za 6 odsto) prijavilo ovu aktivnost (80, odnosno 74 odsto), i one su, u proseku, šest minuta duže i pile kafu (54, odnosno 48 minuta).

Priredio: Milan Milošević