Lisica i ždral Tabloidi i ja Na početku ovoga umnogome već i zamornog ciklusa želeo sam da mojim cenj. sunarodnicima koji ne podnose drugost i drugojačijost pokažem kako je život sa drugima istrpljiv, u mnogim slučajevima i prijatan, ali može li se živeti sa tabloidima?

piše: Ljubomir Živkov

U prošlom sam broju ma koliko izokola hteo reći da naturanje vlastitih svetinja svima drugima nije pristojno, nije što bi Denjo kazao učtivo. Ima i izvan verovanja u natrpirodne sile svetinja i svetinja, i ne idu svetinje uvek baš ruku pod ruku, kao dve prije, nego se, naoborot, baš žešći zovimo ih svetinjaši (svetinjari?) još kako pokarabase, a tu i tamo i poubijaju.

Novinar je crkvene velikodostojnike uporedio sa jahačima Apokalipse – i?! Osuđen beše na globu koja je daleko nadilazila njegove honorare, tantijeme i dividende, pa je mislim i odrobijao jedno lepo tromesečje, uzaman sam ja i meni slični vapio da čoveka puste, konjanik Apokalipse je isto što i Miki Maus, Godzila ili Polifem, sudija je otvorio svoje hrišćansko pravoslavno serdce i u presudi svetosavski naglasio kako je i on sam uvređen, iako bi svoj hobi tj. veru morao da krije kao zmija noge.

Nisu, kak uzhe skazano, sve svetinje iz sveta sakralnog. Ima svetovnih svetinja i svetinja. Publika danas u bioskop ulazi sa naramcima i džakovima apsurdnog mezetluka zvanog kokice, više od polovine filma slušam šuštaluk, trpim glasno žvakanje i mljackanje, sve do završnog gnječenja napokon ispražnjene mega-kese koja je sa svoje strane napravljena od najbučnije moguće plastike, pa šta? Moja je svetinja tišina (ja bih zabranio muziku i po kafićima, berbernicama, međugradskim autobusima, te je zapravo odlično što sam niko i ništa), u Farkaždinu sam u kinu slušao trebljenje suncokreta i pljuckanje ljusaka na pod, a doživeo sam, eto, i zlatno doba kokica – šta ću kad je jedenje kokica ljubiteljima sedme umetnosti svetinja?

&

Mnogi čovek svoju dijetu ili svoje trezvenjaštvo neguje kao ličnom voljom ustanovljenu veru, to ga drži u poretku kakav mu prija, i sto puta sam video kako njegovi bližnji nasrću na taj privatni zavet – žele da baš radi zdravice i krkanluka sa njima taj neregistr. tabu padne.

Zatočnici i vernici zdrave ishrane daju sve od sebe da staroverce, vernike masnoća, soli i alkohola, privedu svojoj svetinji, vegetarijanstvu ili makar ishrani bez glutena. Kad otkriju jedrenje, skijanje ili tenis, entuzijasti isto umeju da ubiju boga u bližnjem, hajde sa nama, probaj makar, preporodićeš se, vrbovani se sa svoje strane pak jogunasto opire i sportu, razonodi, i zdravom životu: odbija i da sluša neprijateljsku propagandu.

&

Čuvali smo jednog leta kuću i psa novostečenih prekomor. prijatelja, vernika, prošli smo obuku gde šta stoji od hrane i pića, šta je od hrane košer, šta nije, shvatio sam da se radi ne samo o namirnicama i njihovom mešanju, nego se to odnosi i na tanjire, posuđe, pribor za jelo… Iako smo se usredotočili da upamtimo sve što nam je predočeno, baš usled silne želje da se povinujemo tuđoj svetinji pobrkali smo neke fioke, uglavnom se u kuhinji začula psovka na jeziku naših otaca, na šta je moja osmogodišnja kći rekla: "Ne psuj pred escajgom!"

&

Ko nije bio zarobljen, u bolnici, u čekaonici doma zdravlja, u trolejbusu ili u bistrou (pa zaboravismo i bife, i snek-bar, i kafe, i birt, samo kafić pa kafić!) sa osobom koja naširoko i preglasno blebeće preko mobilnog? Ispraznost i dužina toga okolini nametnutog blebeta pokazuju da se radi o novoj veri, novoverka mora da potroši hiljadu i osamsto minuta koji su joj dodeljeni prilikom kupovine mobilnog ili promene sv. paketa. Zagađivače delim na one koji su blaženo nesvesni okoline i na one koji se upravo egzibicionistički razdrljuju, publici pokazuju raznovrsnost svog bića, glasa, jezika, tema, bliskosti sa nekim… U obredu trošenja blagosl. impulsa nema milosti ni za kog unaokolo, svak ko je nervozan može da izađe iz autobusa, da ode iz bara, ili da uz potpis napusti bolnicu na svoju odgovornost.

Što nas vraća na početak ovog skrom. ogleda: kako se ophoditi sa homo sapiensom koji koricu hleba zarađuje u tabloidu? Objave moja braća u Hristu porno snimke, ili slike iz pornografskog filma i napišu da glavnu ulogu igra predsednica mladoevropske zemlje, kad, nije to ona, glavni urednik, razočaran u svoj izvor iz državne bezbednosti, nije načisto da li mu je "vest" poturena namerno, ili se sam izvor gorko prevario, pa osramotio rukovodioca glasila časno krštenog, gle, baš – "Informer"!

Kako i kome objasniti da greh nije toliko u netačnosti koliko u samom porivu da se o nekome objavi nešto što će izazvati sablazan? Šta i da na snimcima jeste demokratski izabrana desničarka?! Porno film namenjen je prodaji, na njemu piše da je presnimavanje i dalja trgovina nosačem seksa protivzakonita, prava glumica i sama je oštećena, možda ni njoj nije čast da je predstavljaju kao nekog drugog i kao političarku pri tom, ali bez stalno novih niskosti blatoid će izgubiti identitet, gadež je njegova svetinja, a vaskolika domaća desnica uči me svakodnevno da moram veleštovat svačiju svetinju.

Nisam nikad kupio "Informer": to je najmanje i najviše što kao inoverac i pristalica slobode štampe mogu da učinim.