"VREME": Šta se to u ponedeljak dogodilo u kosovskom parlamentu?

MARKO ĐURIĆ: Iz skupštinske procedure u pokrajinskom parlamentu je povučen kontroverzni Predlog zakona o izmenama Zakona o javnim preduzećima, koji je predviđao da Rudarsko-metalurško-hemijski kombinat (RMHK) "Trepča" postane javno preduzeće u stoprocentnom vlasništvu tzv. Republike Kosovo. Umesto toga, pokrajinska vlada je na jutarnjoj sednici usvojila Predlog zakona o izmenama Zakona o reorganizaciji određenih preduzeća i njihove imovine, koji za cilj ima sprečavanje stečaja i likvidacije RMHK "Trepča", s obzirom na činjenicu da je nekoliko dana pre toga posebno odeljenje Vrhovnog suda u pokrajini donelo odluku da se odbija produženje roka za podnošenje plana reorganizacije RMHK "Trepča" od strane Kosovske agencije za privatizaciju, tako da je sa te strane pokrivena opasnost po Kombinat. Takođe, najavljeno je usvajanje potpuno drugačijih izmena zakona o javnim preduzećima, kojima se predviđa potpuni moratorijum na svojinsku transformaciju "Trepče", do usvajanja posebnog zakona o "Trepči" i posebnog plana za "Trepču", čije donošenje nije oročeno na bilo koji način. Time se otvaraju vrata za to da se budućnost kompanije – ne i svojina, pošto je ona vrlo precizno definisana i određena, vlasnik je Republika Srbija – definiše u razgovorima koji su pred nama.

Zašto se to baš sad desilo, i to na ovakav način, navrat-nanos?

Mislim da smo bili suočeni sa pokušajem nekih političara u Prištini, i to možda najuticajnijih političara među kosovskim Albancima, da na brzinu, u senci drugih političkih događaja, a u predvečerje nastavka dijaloga u Briselu, dovedu međunarodnu zajednicu i Beograd pred svršen čin. Dakle, da poprave svoju pregovaračku poziciju, unapred omogućivši kosovskoj vladi stoprocentno vlasništvo nad Kombinatom "Trepča", ali još možda grđe i gore od toga, omogućivši kosovskoj vladi da potpuno voluntaristički i nasumično pretvara nekadašnja društvena i državna preduzeća i akcionarska društva u javna preduzeća u potpunom vlasništvu takozvane Republike Kosovo, koju mi, naravno, ne priznajemo. Pritom, u tom predlogu za izmenu zakona, vlasnici imovine i vlasnici potraživanja, umesto na sama preduzeća, upućuju se na pravosudne organe u Prištini, što je samo po sebi veoma problematično, čak i za one koji priznaju tu takozvanu državnost. Poveriocima je, tim predlogom koji je skinut sa dnevnog reda, bilo rečeno: vaša svojina prestaje da bude vaša svojina, niko nije odgovoran, pa ni ta kompanija, to javno preduzeće, za to da vas obešteti za svojinu koja vam je konfiskovana, i vi se za to jedino možete obratiti sudovima u Prištini.

Zašto je povučen taj zakon?

Dobra vest je da je povučen taj nacrt zakona, mi smo iskoristili sva sredstva, sve metode iznošenja validne političke argumentacije i razgovora sa predstavnicima međunarodne zajednice i kosovskih institucija u Prištini. Pravi odgovor na to zbog čega je povučen verovatno leži u odnosu snaga na samom Kosovu, i u širem regionu.

Šta to znači?

Ako bismo želeli da damo sveobuhvatan odgovor na to pitanje, mislim da bismo morali tome da posvetimo čitav intervju, ali svakako da je reč pre svega o stepenu uticaja međunarodne zajednice, rezultatu učešća Srba u pokrajinskim institucijama, čiji se plodovi danas vide.

Da li bi došlo do povlačenja zakona da je samo bilo do uticaja srpske strane? Ili je to bio većim delom pritisak spolja?

Ne bi bilo korektno da ja na taj način tumačim odluke pokrajinskih organa u Prištini. Ono što je za nas važno jeste da su uvaženi stavovi Beograda i srpske zajednice.

Kako bi taj poseban zakon o "Trepči" trebalo da izgleda, po vama?

Mislim da je veoma važno da se razgovori o imovini otvore što je moguće pre. U okviru njih treba da se razgovara o položaju ne samo "Trepče" nego i svih privrednih subjekata na Kosovu i Metohiji i njihovoj svojinskoj strukturi. Poznata je činjenica da je na Kosovu, nažalost, od 1999. godine sprovedena privatizacija u kojoj je 40.000 radnika srpske nacionalnosti ostavljeno ne samo bez posla nego i bez prava na bilo kakvu nadoknadu iz procesa te privatizacije. Reč je o jednoj suštinskoj i istorijskoj nepravdi koja zadire u lična prava ljudi koji su stvarali taj kapital svojim životnim angažovanjem. Sa druge strane, da bi se na Kosovu i Metohiji popravila investiciona klima, da bi se omogućila dugoročna stabilnost, potrebno je da se odgovori na pitanje šta je čije. Dok god imate dve grupe ljudi na tako malom prostoru koje imaju različit pogled na to ko je titular imovine, ne može se očekivati ni popravljanje šireg ekonomskog ambijenta.

Dobro, šta je tu čije? Vlada Srbije ima jedno viđenje stvari, a kosovska vlada drugo. Kako uopšte može da se postigne kompromis o imovini – ona je nečija ili nije nečija?

U pravu ste. Može se razgovarati o ostvarivanju imovinskih prava, ne može se diskutovati o tome šta je čije. Svojina se dokazuje odgovarajućim validnim ispravama i Republika Srbija poseduje materijalne dokaze i celokupnu dokumentaciju za vlasništvo nad "Trepčom", ali i za vlasništvo nad čitavim nizom drugih privrednih subjekata i objekata u javnoj svojini i javnoj upotrebi, koji su tokom decenija građeni ekskluzivno novcem privrednih subjekata čije je središte u Beogradu.

Pre nego što se ovo munjevito odigralo, ministar privrede je rekao da će, ako se nastavi sa događajima koji su sada prekinuti, Republika Srbija ući u privatizaciju "Trepče". Zašto to ranije nije urađeno?

To je verovatno pitanje koje mora da se postavi nekim prethodnim vladama. Ono što je ova vlada preuzela na sebe jeste veliki zadatak rešavanja pitanja imovine na Kosovu i Metohiji, kroz ponovljeno insistiranje na svakom sastanku u Briselu od 2012. da se tema imovine otvori što pre. Takođe, odgovorno pristupajući sveukupnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, mi smo se držali toga da rešenje ne leži u jednostranim potezima. Ne možemo mi time što ćemo papirološki transformisati kombinat koji nije na dohvat ruke našim organima, da obeštetimo radnike. To možemo da uradimo samo ukoliko nađemo rešenje sa Prištinom, koja de facto kontroliše neke od tih privrednih subjekata, i tako što ćemo zajednički da se dogovorimo o njihovoj budućnosti.

Znači, ta privatizacija, koju je najavio ministar, uopšte nije realna?

Kada je reč o "Trepči" i onim kombinatima koji se nalaze na severu Kosova i Metohije, situacija je verovatno nešto drugačija od one na jugu. Dakle, Kombinat "Trepča" je sve ovo vreme uredno registrovan i funkcioniše u sistemu Srbije, on poseduje, kako mi je objašnjeno, i registraciju kod UNMIK-a, tako da njegova komunikacija sa privremenim organima u Prištini funkcioniše neprekinuto i nesmetano. Drugim kompanijama je nešto teže. Ovde je reč o privrednom subjektu koji je bio fizički i faktički izvan domašaja Prištine, odnosno o njegovom značajnom delu koji je po svom karakteru samoodrživ. Dakle, to je važno naglasiti, "Trepča" na severu je likvidna, ona ima zaokruženu proizvodnju, uspešno plasira svoje proizvode na niz stranih tržišta, tako da je Trepča bila nešto drugo u odnosu na preduzeća koja se nalaze u sredinama sa većinskim albanskim stanovništvom. Nekada čuvene fabrike iz vremena bivše Jugoslavije, poput Famipe iz Prizrena, Fagara iz Podujeva, Pećke pivare, IBG-a, sve te fabrike su otišle u ruke kontroverznih ili pravih biznismena, za neki novac koji je bio simboličan ili veliki, ali od koga građani koji su u tim fabrikama radili nisu imali apsolutno nikakve koristi.