Epidemija malih boginja:
Dečje bolesti i bapske priče

Debate na temu preventive i lečenja odavno su se iz kongresnih sala preselile na društvene mreže. Dok se jedni pitaju da li je moguće da bilo ko veruje u prepotopske metode, drugi glasno poručuju da ne žele ništa od moderne medicine, a broj zaraženih raste...

Da li biste vakcinisali svoje dete i imate li bilo kakvu nedoumicu u vezi s tim? Aktuelna situacija sa malim boginjama podgrejala je uspomene na stanje stvari koje smo imali sa svinjskim gripom. Praktično, ponavlja nam se priča od pre šest godina. Imamo epidemiju, imamo vakcinu koja je može sprečiti i – dilemu i večno pitanje: vakcinisati se ili ne. U poslednja dva meseca u Srbiji su prijavljena 123 slučaja sumnje na male boginje, od čega je do 23. januara laboratorijski potvrđeno 73. Ukoliko se nastavi ovakvim tempom, velika je verovatnoća da će nas zadesiti najveća epidemija morbila u poslednjih petnaest godina. Ispostavlja se, međutim, da je strah od nuspojava izazvanih vakcinom veći od posledica koje mogu nastati usled zaraze. Na društvenim mrežama bruji od stope smrtnosti onih koji su vakcinu primili, kao i o broju dece kod kojih je vakcina protiv malih boginja (MMR vakcina) izazvala autizam, a najglasnija među njima, dr Slađana Velkov, pored svega navedenog tvrdi i kako vakcine nisu iskorenile nijednu bolest, ne pospešuju imunitet, te da je "vakcinacija – najopasnija medicinska praksa u istoriji klasične medicine, koja je usmrtila i osakatila bezbroj dece", kao i da "mnogi lekari i naučnici smatraju da je najmanje 70 odsto današnjih bolesti – posledica vakcina".

Kako je svakom roditelju njegovo dete stopostotan uzorak, ovakve tvrdnje su, logično, na mnoge uticale da posumnjaju u iglu i špric.

MOĆ CRVENOG DŽEMPERA: Termin "dečje bolesti" sve češće se uzima zdravo za gotovo, a mnogi smatraju da bi decu trebalo izlagati starim "proverenim" metodama čeličenja. Jedna od njih je insistiranje na druženju sa decom koja imaju boginje, zauške i slično, ne bi li kao mali lakše te bolesti preležali i tako stekli imunitet. Radikalnija struja u slučaju malih boginja čak zagovara metod da bi dete, kada mu izbiju prve morbile, trebalo da nosi nešto crveno, jer crvena boja naročito podstiče iskakanje boginja i ubrzava proces. Naučno utemeljenje za ovu praksu, pretpostavljate, nije dokazano do dana današnjeg.

Epidemiolog dr Ivana Begović Lazarević iz Centra za prevenciju i suzbijanje zaraznih bolesti u Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu ističe da danas kada se zna da je imunizacija najbrža, najefikasnija i najbezbednija preventivna mera zaštite protiv zaraznih bolesti nema opravdanja za takav pristup. "Pre uvođenja vakcinacije male boginje su se svake dve-tri godine javljale u vidu epidemija sa velikim brojem obolelih. Ove boginje su nažalost i dalje vodeći uzrok smrtnosti dece u svetu. Kod oko 10 odsto obolelih, mlađih od pet i starijih od 20 godina, javljaju se komplikacije poput upale pluća, zapaljenja srednjeg uha, proliva sa težom kliničkom slikom, slepila i zapaljenja mozga. Na oko 1000 obolelih od malih boginja u Evropi u 21. veku događa se po jedna upala mozga, a na oko 4000 obolelih jedan smrtni slučaj", objašnjava za "Vreme" dr Begović Lazarević i ističe kako ne treba rizikovati da se pojavi neka od navedenih komplikacija u poređenju sa sticanjem imuniteta na "bezbolan način", odnosno vakcinisanjem.

Međutim, uprkos tome i činjenici da je imunizacija dece obavezna po Zakonu, svake godine oko 2000 devojčica i dečaka u Srbiji ne primi vakcine protiv 10 zaraznih bolesti. Većina te dece potiče iz najsiromašnijih slojeva društva i niti su evidentirana niti ih roditelji vode kod lekara. Ostala deca ostaju nevakcinisana jer su tako odlučili njihovi roditelji. "Prema Izveštaju Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd o uspehu izvršenih imunizacija poslednjih pet godina, obuhvat vakcinisane i revakcinisane dece MMR vakcinom (u drugoj i sedmoj godini života) bio je ispod zadovoljavajućih 95 odsto", kaže dr Begović Lazarević i upozorava da opadanjem kolektivnog imuniteta rizik od pojave epidemija većih razmera raste.

Ono što verovatno svakog zanima jeste koliko je među zaraženima onih koji nisu vakcinisani. Prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje, od 30 potvrđenih slučajeva, zaključno sa 24. januarom, kod 18 obolelih vakcinalni status je nepoznat, osmoro nije vakcinisano, troje je vakcinisano jednom dozom, dok je bolesna samo jedna osoba vakcinisana sa dve doze vakcine.

TEORIJA APSURDA: Procenat dece u Srbiji koja svake godine budu vakcinisana je oko 90 odsto (vidi tabelu), a prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, 80 odsto vakcinisanog stanovništva čini takozvani kolektivni bedem koji štiti od epidemija i onaj manji broj nevakcinisanih osoba.

Antivakcinalni blok se, međutim, poziva na član 25 Zakona o zdravstvenoj zaštiti i pravima pacijenata, po kome svaki građanin ima pravo da odbije vakcinaciju u ime uvažavanja njegovih "moralnih, kulturnih, religijskih i filozofskih ubeđenja". Ruku podruku s tim stoji i argument kako se u zemljama od Slovenije pa "naniže" (u smislu standarda) navodno preti neupisivanjem u školu, kaznama i oduzimanjem dece zbog nevakcinacije, dok ljude u zapadnoj Evropi niko ne prisiljava na to, iako se vakcine veoma agresivno reklamiraju.

"Roditelj koji ne želi da vakciniše svoje dete postupa protivzakonito, a lekar je dužan da od takvog roditelja uzme pismenu izjavu i na taj način je oslobođen sopstvene odgovornosti", kaže Ivana Begović Lazarević. "Potpisivanjem takve izjave roditelj osuđuje dete na doživotnu nezaštićenost od zaraznih bolesti protiv koje se sprovodi vakcinacija", upozorava sagovornica "Vremena", "i u slučaju pojave ove bolesti (male boginje, prim. aut.) kako kod deteta tako i kod ostalih koji mogu biti zaraženi, snosi svu odgovornost."

Osim što od roditelja uzima izjavu, pedijatar je u obavezi da svaki slučaj odbijanja vakcinacije prijavi nadležnim institucijama, a roditelju zatim sledi odgovarajuća sankcija propisana zakonom. U ovom trenutku prijava po tom osnovu je podneta protiv 121 roditelja (prednjače oni iz Vojvodine, Kragujevca i Beograda), a odluka da ne vakcinišu svoje dete koštaće ih 50.000 dinara. Treba li napomenuti da je ova mera izazvala još veći gnev i otpor antivakcinalnog pokreta?

U cilju smirivanja strasti i uvođenja reda, prošlog petka u Beogradu je zasedao Odbor za zdravlje i porodicu Skupštine Srbije. Na tom sastanku sedeli su najeminentniji stručnjaci. Nije se čula nijedna činjenica protiv vakcinacije, naprotiv.

Sa tog sastanka mogla se, međutim, čuti još jedna i te kako važna poruka, a to je da su medicinski stručnjaci ocenili kako je struka zatajila pred takozvanim antivakcinalnim lobijem, koji širi paniku preko društvenih mreža, i istakli da je apsurdno u 21. veku diskutovati o obavezi vakcinisanja.

Iako je ministar zdravlja krajem prošle nedelje izjavio da do sada nijedan lekar imenom i prezimenom nije učestvovao u antivakcinalnoj kampanji, jedna osoba ne krije ni ime ni prezime, a ni titulu.

KO JE SLAĐANA VELKOV: Žena koja se najglasnije zalaže za bojkot vakcinacije je dr Slađana Velkov, koju neki mediji predstavljaju kao "neobičnog lekara, jer nije zaslepljena onim što je zvanična ‘regulativa’, već veruje sopstvenim očima".

Prema dostupnim podacima, rođena je u Skoplju, odrasla u Srbiji, studirala medicinu u Nišu i Skoplju, gde je i diplomirala, radila za Ujedinjene nacije u Makedoniji, kao lekar opšte prakse na Urgentnom odeljenju u Vranju i u Kuvajtu kao lekar i menadžer za razvoj medicine.

Dakle, i dr Velkov je svojevremeno praktikovala dostignuća savremene medicine sve dok, kako sama piše, "jedne davne noći u Saudijskoj Arabiji" nije doživela prosvetljenje gledajući video sa scenama namučene dece, ratova, patnje... Ti prizori su probudili ogromnu ljubav i snagu koju nije ni sanjala da ima. Tada je, piše, znala da će njen zadatak biti "širenje istine koja će ljude osloboditi patnje" i odlučila da se posveti besplatnom obrazovanju o samoizlečenju pravilnom ishranom i načinom života.

Svoj pohod vodi po salama i radio i televizijskim stanicama od Saudijske Arabije, preko Indije, Makedonije, Kuvajta, Španije, Bugarske, Australije, do Srbije, ali pre svega na svojoj Fejsbuk stranici, koja trenutno ima više od 28.000 lajkova i čija popularnost raste iz dana u dan.

Njen profil je Meka za sve skeptike prema dometima savremene medicine, jer tu mogu naći sve: od lekara (iz inostranstva) koji se protive vakcinaciji do zbilja potresne ispovesti oca koji je autizam svoje dece lečio preparatom "TheMasterMineralSolution", poznatijim kao MMS, koji je i u Srbiji bio reklamiran kao efikasan u lečenju side, autizma, malarije, da bi na testiranju na Vojnomedicinskoj akademiji dobio potvrdu da jeste efikasan, ali samo kao sredstvo za dezinfekciju vode, drugim rečima da je lekovit koliko i varikina.

Doktorka Velkov dalje propoveda istočnjačke metode lečenja (poput ajurvede), gledanje u sunce (sangejzing), ishranu isključivo sirovom biljnom hranom (rou veganizam), izbegavanje vakcinacije devojčica HPV vakcinom (protiv raka grlića materice), toplo preporučuje tretmane srebrnom vodom, bavi se egofrenijom, piše o reptilskim mozgovima alkoholičara, o tome kako su "nekada ljudi živjeli na selu i gradovi nisu postojali. (...) Onda su uveli obavezne škole i djecu koja su pomagala na selu i rasla sa životinjama i prirodom indoktrinirali lažnim znanjima."

Očekivano, njeni postovi su ispraćeni pozitivnim komentarima, od onih koje postavljaju majke upoređujući svoju vakcinisanu i nevakcinisanu decu (gde su kao po pravilu vakcinisana stalno bolešljiva a nevakcinisana zdrava kao dren), do onih koji su zahvaljujući tretmanu gledanja u sunce prestali i da hrču. Nije smešno, naprotiv.

Šira javnost je za nju čula početkom prošle godine kada je pokrenula peticiju za ukidanje obavezne vakcinacije u Srbiji, osnovala grupu "Nevakcinisana deca zdravija su od vakcinisane" i pozvala pravnike koji bi joj pomogli u borbi protiv obaveznog primanja vakcina. Jedan od argumenata koje je tim povodom iznela bio je taj da je, prema podacima američke državne agencije Vaccine Adverse Events Reporting System VAERS, tokom poslednjih dvadeset godina od posledica vakcinacije polivalentnim vakcinama umrlo 145.000 dece. Takođe, istakla je i da je Američki kongres o autizmu direktno povezao porast autizma sa polivalentnim vakcinama, a na svom Fejsbuk profilu je napisala i da su posledice vakcinisanja u Bosni i Hercegovini bile kobne po mališane do godinu dana.

Zanimljivo je, međutim, da koliko god veruje u to što piše i priča, dr Velkov na sebe ne preuzima odgovornost za ono što sugeriše. Na naslovnoj fotografiji njene Fejsbuk stranice velikim slovima lepo piše: "PRAVNA OGRADA: Informacije, saveti i predavanja su obrazovne prirode. Nisu namenjeni dijagnostikovanju, lečenju, ili prevenciji nijedne bolesti. Ako ste bolesni potražite savet vašeg lekara."

Da li je to razlog što niko iz Ministarstva zdravlja ili Lekarske komore nije javno pokrenuo pitanje o tome da joj se oduzme licenca ili da se na drugi način pozove na odgovornost? Ispada dakle da dokle god neko ne dokaže da svojim stavovima obmanjuje narod, dr Velkov nema razloga da prestane sa svojim tvrdnjama, baš kao što ni oni koji joj veruju ne moraju da prestanu da joj veruju. Ili ne?

Sa druge strane, dr Velkov zahteva odgovornost proizvođača i zagovornika vakcina. Tako u jednoj od izjava koje je dala ističe činjenicu da se proizvođač vakcina odriče odgovornosti za sve moguće posledice.

"Kada se nečije dete teško razboli ili izgubi život, koga će oštećeni tužiti ako se proizvođač odrekao odgovornosti? Kada kupimo frižider, kome ćemo se obratiti ako nam se pokvari, ako nemamo garanciju? Odgovornost je, na kraju, na lekaru koji daje vakcinu i on mora da se potpiše da garantuje da se detetu neće desiti ništa loše ukoliko primi vakcinu", pita se i zaključuje dr Velkov.

Doktorka Ivana Begović Lazarević, međutim, objašnjava za "Vreme" da proizvođači lekova, pa i vakcina, uvek u propratnom sadržaju navedu neželjena dejstva preparata koja mogu da se jave. "Svaka vakcina može da prouzrokuje očekivane neželjene reakcije, a to su lokalne i opšte reakcije. Ređe se javlja neka od alergijskih reakcija, a vrlo retko neka teža reakcija. Opasnost od komplikacija koje mogu nastati nakon bolesti znatno je veća nego od reakcija nakon aplikovanja vakcina", kaže dr Begović Lazarević i dodaje da se vrlo često neki neželjeni događaj bez ikakvog osnova povezuje sa vakcinacijom jer je vremenski povezan. "Primer je eventualna pojava prvih simptoma autizma nedelju dana nakon vakcinacije MMR vakcinom. Roditelji povezuju ovaj događaj sa vakcinacijom iako nema povezanosti, što je utvrđeno naučnim studijama. Objašnjenje je da se prvi simptomi autizma primećuju obično nakon napunjenih 12 meseci života, u isto vreme kada se prima vakcina. To bi bilo slično kao kada bismo rekli da sam zbog razgovora sa vama slomila nogu. Zapravo se dogodilo da sam sa vama razgovarala, a zatim nakon toga silazeći niz stepenice pala i slomila nogu", kaže dr Begović Lazarević i pojašnjava da farmaceutske kuće odbijaju odgovornost za svaku situaciju kada istraživanjem nije utvrđena povezanost, pa se u tim slučajevima razrešenje traži na sudu.

Što se tiče tvrdnji da vakcine nisu iskorenile nijednu bolest te da izazivaju autizam, dr Begović Lazarević ističe da se sve tvrdnje moraju zasnivati na dokazima. "Zahvaljujući imunizaciji iskorenjene su velike boginje, Evropa, Amerika i Australija su oslobođene dečije paralize, difterija i tetanus neonatorum su eliminisani, a značajno je smanjen broj obolelih i umrlih od malih boginja, rubeole, zaušaka i velikog kašlja. Nakon objavljenog rada dr Vejkfilda,1998. godine, koji je postavio hipotezu o povezanosti primene MMR vakcine i autizma, više izvedenih naučnih studija je nisu mogle dokazati."

Ono što svakako jeste dokazivo to je da su nevakcinisane osobe prve na udaru malih boginja, a samim tim i potencijalni prenosnici zaraze. Drugim rečima, svako ko svesno odabere da se ne vakciniše postaje odgovoran za zdravlje ljudi u svojoj okolini, pre svega za zdravlje svoje dece.

Druga, još značajnija strana ove priče je poruka državi da očigledno ne radi dovoljno na edukaciji građana i uspostavljanju većeg poverenja u zdravstveni sistem. Kako drugačije objasniti to što se i sami stručnjaci pitaju da li je moguće da se u 21. veku diskutuje o obavezi vakcinisanja, dok sa druge strane roditelji na društvenim mrežama poručuju: "Nema potrebe da igram ruski rulet sa svojom decom"?

Jasmina Lazić