TV manijak Kosovo-EU via Palić Hiljade Albanaca sa Kosova odlučilo je da emigrira u Evropsku uniju. Tek tada se upalila crvena lampica birokratama u Briselu, jer niko danas ne želi tolike azilante na grbači. Pitanje glasi: čija je to sirotinja

piše: Dragan Ilić

Ovih dana u Briselu teče drugi krug pregovora o Kosovu. Tema je integracija Srba u sisteme kosovskih institucija. Formalno, Srbija nije priznala Kosovo i to ostaje zvanični stav države. Ipak, proteklih dana, televizije u Srbiji su tokom izveštavanja o talasu emigranata sa Kosova praktično priznale da je reč o stranim državljanima.

Već danima, hiljade ljudi dolazi u Suboticu, neretko u kolonama, u pokušaju da ilegalno pređe granicu sa Mađarskom i ode u EU. U pitanju su desetine hiljada ljudi, koje je danas nemoguće sakriti. Albanci, neretko sa porodicama i malom decom dolaze do Subotice, a zatim tu plaćaju vodičima da im pokažu put do Mađarske. Kolone ljudi prolaze šorovima mađarskih pograničnih sela, a sa druge strane granice čekaju ih policajci ili poljočuvari. Novinari "Slobodne Evrope" napravili su reportažu o ovom fenomenu pre nekoliko nedelja, a prema tvrdnjama autora, za dva dana je bilo moguće otkriti ceo lanac šverca ljudi i glavne karike u njemu.

U prilogu TV B92 novinarka je razgovarala sa "ilegalcima", koji kao motiv navode bezizlaznu ekonomsku situaciju na Kosovu. Ova floskula se često ponavljala u medijima, bez razmišljanja o tome šta ona zapravo znači.

Tokom pregovora u Briselu, organizovane su demonstracije gde albanski emigranti traže od Srbije da rudnik i pogone Trepče prepuste Kosovu. Paralelno sa ovim procesom, sve snažniji i uticajniji Pokret Samoopredeljenje na Kosovu je uspeo da izvrši pritisak i smeni jednog srpskog ministra u kosovskoj vladi. Ekonomska situacija je sve teža, nezaposlenost na Kosovu je dostigla 60 odsto, a pomoći je sve manje.

Naši zvaničnici su, pomalo likujući, navodili tešku ekonomsku krizu na Kosovu kao primer neuspeha samoproglašene države. Ovaj autistični stav, da je siromašni komšiluk tuđa briga, doveo nas je u veoma čudnu situaciju.

Hiljade Albanaca sa Kosova – odlučilo je da emigrira u EU. Tek tada se upalila crvena lampica birokratama u Briselu, jer niko danas ne želi tolike azilante na grbači. Pitanje glasi: čija je to sirotinja?

Ako su to građani Srbije, a mnogi od njih imaju i srpska dokumenta, onda su to emigranti koje mi primamo nazad iz EU, pa je to nekakva readmisija. Da li će možda te izbeglice nazad na Kosovo? Ali kako definisati tu vrstu repatrijacije, ako Kosovo nije druga država? Pipava odluka za Beograd.

Srpska policija je pojačala kontrole, čak formirala zajedničke patrole za čuvanje granice i dobila pomoć od nemačkih eksperata za falsifikovane dokumente sa Balkana. Koja supspecijalizacija, a?

Već na prvi pogled, iz TV priloga, jasno je da je ovde reč o demonstrativnom odlasku koji šalje poruke i kosovskim vlastima i EU. Nema tog ilegalnog emigranta koji će granicu prelaziti u po bela dana, sredinom šora, usput pitajući zbunjene (a ponekad i uplašene) stanovnike pograničnih sela za pravac. Ovo je skretanje pažnje na problem viznog režima, ali i odnosa Srbije i Kosova. Otud čudan odnos medija u Srbiji prema ovom problemu, jer je evidentno u pitanju vruć krompir.

Moram priznati da kao TV gledalac imam mnogo asocijacija na spontana okupljanja kosovskih Albanaca. U Prištini sam osamdesetih prvi put uživo video demonstracije koje su formalno bile izazvane lošom hranom u studentskoj menzi. Posle toga pamtim medijsku frku oko odbijanja Albanaca da vakcinišu decu jer će ta "jednonacionalna" vakcina izazvati sterilitet. Uzalud su se Srbi vakcinisali, zdravstveni radnici apelovali – Albanci su bili jedinstveni. Setite se i rudara u jami Stari trg, koji su štrajkovali glađu, a podrška je dolazila iz Cankarjevog doma u Ljubljani. Ovdašnji mediji su tada takođe pokušavali da svetu prikažu istinu i snime rudare koji jedu banane. Danas se protiv vakcinacije bori Jelena Karleuša, iz sasvim drugačijih razloga, a emigrantima niko ne daje podršku. Naprotiv, jedini interes EU danas je da Albanci ostanu "sa ove strane tarabe", a da li se to zove Srbija ili Kosovo, mnogo manje je danas bitno i u Cankarjevom domu i u Briselu.

Nedavno su patriotski tabloidi danima čerečili proizvođača sokova iz Srbije što na deklaraciji nema Kosovo kao integralni deo Srbije. Isto licemerje imamo kada Albance sa Kosova u domaćim medijima tretiramo kao strance. Shvatio sam da godinama nemamo pojma o tome kako žive ljudi na Kosovu, jer su izveštaji danas ograničeni na Mitrovicu i još par srpskih enklava "južno od Ibra". Ova medijska blokada olakšava manipulaciju vlastima i u Beogradu i u Prištini, jer svako svojim biračima može da servira ekskluzivnu istinu. Na kraju, TV program u Srbiji je nadrealistično tačan, jer dok po snegu Albanci preko Palića idu ka Evropi, na RTS satelitu, programu za inostranstvo, čuvena vojvođanska pevačica Mirjana Spasić peva: "Aj nije lola ot’šo da ne dođe, aj već je ot’šo da se malo prođe!"