Vreme
VREME 1263, 19. mart 2015. / SVET

Venecuela:
I posle Čavesa – Čaves

U zemljama Latinske Amerika raste animozitet prema SAD. Venecuela optužuje Vašington da joj sprema državni udar. Sa druge strane, predsednik SAD Barak Obama proglasio je Venecuelu "pretnjom po nacionalnu bezbednost". U Karakasu na pobedu Sirize u Grčkoj i na vrtoglav rast popularnosti Podemosa u Španiji gledaju kao na duh južnoameričke levice koji je počeo da kruži Evropom

Uprkos nedavnom kompromisu između Sjedinjenih Američkih Država i Kube antizapadno raspoloženje zemalja Latinske Amerike ne jenjava pred sedmi Samit zemalja američkih kontinenata koji će se narednog meseca održati u Panami. Animozitet između SAD i Venecuele početkom ove godine postao je zvaničan kada je venecuelanski predsednik Nikolas Maduro optužio Vašington da je umešan u planiranje atentata na njega i organizovanje državnog udara. Zbog toga je Venecuela zahtevala da se broj američkih diplomata u zemlji izjednači sa brojem venecuelanskih u SAD (17). Tako je njih osamdeset troje od ukupno 100 dobilo rok od dve nedelje da se iseli iz zemlje.

Neposredno pre kulminacije loših odnosa Venecuele sa Amerikom, u Beogradu je 5. marta održana konferencija "Venecuela danas", kako bi se obeležila godišnjica smrti Uga Čavesa. Ambasadorka Venecuele u Beogradu Dia Nader el Andari zamolila je prisutne da umesto minutom ćutanja "večnom komandantu" odaju poštu jednominutnim aplauzom.

UDAR NA DRUŠTVO: "Scenario koji danas pokušava da se nametne Venecueli isti je onaj koji je preživeo vaš narod u bivšoj Jugoslaviji. Sada se Venecueli dešava ono što ste vi i te kako osetili na svojoj koži. To isto se radilo i Čileu, Avganistanu, Iraku, Libiji, Siriji, doduše tamo je došlo to bombardovanja, razaranja i smrti, ali isto to pokušavaju danas da nametnu i nama, samo što im neće poći za rukom s obzirom da se Venecuela bori i brani", rekla je tom prilikom ambasadorka El Andari.

Ona je navela da se na Venecuelu vrše "meki" ekonomski, društveni, politički, medijski i finansijski udari sa ciljem da se oslabi venecuelanska vlada.

"Nestašice u Venecueli izazivaju velike gazde, vlasnici tržnih centara i farmaceutskih kuća. Čeka se po nekoliko sati u redovima za namirnice, a tu se zapravo dešava društveni udar. Pojedini ljudi podstiču nezadovoljstvo i govore da moraju da izađu na ulice, da uzmu stvari u svoje ruke, tako po redovima prave gurke i tuče, a sve je to pažljivo isplanirano", izjavila je El Andari. "Hrane ima, ali se ona zapravo skladišti, policija je nalazila stotine hiljada tona hrane i drugih potrepština dok je narod gladan, pa se ovom strategijom pokušava udar na stomak stanovništva", tvrdi El Andari.

Ona je rekla da su na taj način 2014. godine započeti i "mirni" studentski protesti, koji su ostavili za sobom ogromnu štetu i brojne žrtve. "Sve to je sabotaža jednog velikog sistema. Vođe tih protesta su uhapšene, te je Venecuela zbog toga danas pod pritiskom Ujedinjenih nacija i predsednika Amerike Baraka Obame, koji kaže da se tim osobama narušavaju prava", rekla je ambasadorka El Andari.

PRETNJA PO NACIONALNU BEZBEDNOST SAD: Amerika je na izbacivanje svojih diplomata iz Venecuele odgovorila sankcijama za sedam venecuelanskih zvaničnika: zabranjen im je ulaz u SAD, blokirana im je sva imovina i zamrznute finansije u toj zemlji, a građanima Amerike biće zabranjeno da posluju s njima. Predsednik Obama zatim je proglasio Venecuelu "pretnjom po nacionalnu bezbednost". Obama smatra da u Venecueli postoji erozija ljudskih prava, progon političkih protivnika, ograničena sloboda štampe, nasilje nad političkim oponentima i proizvoljna hapšenja demonstranata koji su protiv venecuelanske vlade. Nakon ovih izjava, venecuelanski parlament odobrio je "antiimperijalistički zakon" po kojem Maduro ima ovlašćenja da donosi zakone dekretom u narednih devet meseci.

"Venecuelanski zvaničnici koji krše ljudska prava nisu dobrodošli u SAD. Veoma smo zabrinuti zbog napora venecuelanske vlade da zastraši svoje političke protivnike. Problemi te zemlje ne mogu se rešiti kriminalizovanjem neposlušnosti", rekao je predstavnik Bele kuće Džoš Ernest, a prenosi Rojters. Vašington je takođe demantovao sve Madurove optužbe na račun navodne podrške američke vlade venecuelanskoj opoziciji.

Sa druge strane, Al Džazira prenosi tekst Marka Vajsbrota, jednog od direktora Centra za ekonomska i politička istraživanja Vašingtona, u kojem on postavlja pitanja: "Kako to tačno Venecuela predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost? Da li planira teroristički napad na Ameriku? Planira invaziju ili pravi nuklearno oružje?" On upozorava da je Obamina administracija danas izolovana od Latinske Amerike čak više nego što je to bio slučaj sa administracijom Džordža V. Buša.

HEGEMONIJA LEVICE: Obaminu odluku da se pozove na Zakon o nacionalnoj bezbednosti analitičari širom Latinske Amerike protumačili su kao objavu ekonomskog, vojnog i obaveštajnog rata, a uz Venecuelu je vrlo brzo stala Unija južnoameričkih zemalja. Predsednik UNASUR-a (The Union of South American Nations) Ernesto Samper naglašava da latinoamerički blok stoji iza demokratski odabrane vlade Nikolasa Madura.

"UNASUR neće odobriti nikakve pokušaje ugrožavanja demokratskih procesa u bilo kojoj zemlji u regionu. Nije dobro što se SAD samoinicijativno mešaju u unutrašnje odnose Venecuele neposredno pre samita UNASUR-a koji je trebalo da bude održan u aprilu, za kada se pripremala i proslava povratka Kube ovom forumu", preneo je venecuelanski Telesur. Članovi UNASUR-a su Argentina, Bolivija, Brazil, Čile, Kolumbija, Ekvador, Gvajana, Paragvaj, Peru, Surinam, Urugvaj i Venecuela.

Regionalni lideri, među kojima su predsednik Ekvadora Rafael Korea, predsednik Bolivije Evo Morales, predsednik Nikaragve Danijel Ortega i predsednica Argentine Kristina Fernandes, i pojedinačno su odbacili i kritikovali mere američke vlade. Društveni pokreti iz celog regiona takođe su se solidarisali sa narodom Venecuele. Na ulicama Karakasa nekoliko hiljada ljudi, svih generacija u karakterističnim crvenim majicama, izašlo je na "antiimperijalističke" proteste, usmerene protiv američkih sankcija. Simultano su održani protesti i u gradovima u regionu, ali i u Španiji, Kini i Rusiji.

Tokom protesta solidarnost je iskazala i glavna grupa opozicionih partija u Venecueli – one su odbacile tvrdnju da njihova zemlja predstavlja pretnju.

ČAVIZAM: Kada je 2013. godine izgubio bitku sa teškim oblikom raka, Čavesa je nasledio Nikolas Maduro, koga je lično izabrao i ostavio mu u amanet bolivarsku revoluciju, sa ambicioznim pretenzijama da se odupre zapadnom diktatu.

Prošle su dve godine otkako je Čaves napustio Venecuelu, ali izgleda da ona još nije napustila njega. Duh predsednika koji je za 14 godina na vlasti insistirao na socijalnoj pravdi u velikoj meri prisutan je i danas – to potvrđuju i brojni murali i grafiti koji se mogu videti na zidovima. Iako sećanje ne bledi, osipa se podrška "čavista", koji ostaju zbunjeni u borbi sa nestašicom i nemaštinom. U oktobru 2012. godine 44 odsto Venecuelanaca izjašnjavalo se kao "čavisti", dok je prošlog decembra taj broj spao na 22, navodi AFP.

Obama i Maduro će se aprila ove godine u Panami suočiti licem u lice, a do tada će se pokazati kako će ove tenzije uticati i na odnose Amerike sa Kubom, koji su bili na korak do pomirenja.

Sanja Zrnić


Podemos – venecuelanska veza

Alvaro Gonsales Esteban, novinar kulturnog magazina "Džot Daun" iz Madrida, objašnjava za "Vreme" razvoj partije Podemos.

"Podemos je poreklom iz Centra za političke i društvene studije (CEPS). Formirali su ga levo orijentisani univerzitetski profesori koji su savetovali nove levičarske lidere Južne Amerike kao što su Evo Morales, Ugo Čaves, Rafael Korea.

Na osnovu iskustva u tim zemljama, osmislili su teoriju koja se bazira na ideji da je za vladavinu neophodno stvoriti "novu hegemoniju". Udružiti većinu stanovništva novim govorom van tradicionalnih pojmova levice i desnice i sa novim patriotskim shvatanjem zemlje koje ostavlja za sobom tradicionalni nacionalizam. I taj novi diskurs počiva na sloganu koji glasi los de abajo contra los de arriba (Oni odozdo protiv onih na vrhu).

Kada je izbila ekonomska kriza 2008. godine, navedeni profesori uvideli su da Španija ispunjava uslove za sprovođenje njihove političke teorije zbog visokog nivoa nezaposlenosti, a posebno među mladima (50 odsto), zbog generalnog nezadovoljstva koje su građani iskazali na protestima 15. marta 2011. godine (15. mart je u Španiji zapamćen po velikim demonstracijama protiv tada aktuelnog političkog sistema).

Počeli su skromnim programom "La Tuerka" na lokalnoj TV stanici, ali je program postao popularan na Jutjubu. Španska štampa sada navodi da je program najverovatnije finansirala venecuelanska vlada.

Ali najveći uspeh ipak je došao iz drugih programa i TV stanica.

Pablo Iglesijas, profesor na univerzitetu i voditelj spomenutog programa "La Tuerka", bio je pozvan kao gost u programu El gato al agua (mačka u vodi) u kojem je ljutito razgovarao sa čuvenim radikalnim desničarskim novinarom Himenesom Losantosom. Te diskusije postale su veoma popularne na društvenim mrežama i nacionalna televizija La Sexta tada je primetila Pabla Iglesijasa.

U političkim debatama te stanice Pablo Iglesijas oštro je napao predstavnike političkih partija koji su se do tada smenjivali na vlasti, PP (Konzervativna narodna partija) i PSOE (Socijalistička partija) optužujući ih da su isti (da vode istu politiku). Skovao je termin casta (privilegovani), koji se odnosi na ove dve partije i velike kompanije u zemlji, a posebno one koje su privatizovane devedesetih posle priključivanja EU. Svaki put kada bi gostovao u emisiji, gledanost TV stanice se uvećavala, tako da su ga sve češće pozivali, što je na drugoj strani doprinelo porastu njegove popularnosti.

U početku je diskutovao sa jasno levičarski orijentisane pozicije i pred evropske izbore hteo je da se integriše u kandidaturu Iskierda Unida (ujedinjene levice – naslednica Komunističke partije), insistirajući na tome da članovi mogu slobodno da biraju kandidata na izborima unutar stranke. Najistaknutiji članovi partije negirali su tu mogućnost, tako da su Pablo Iglesijas i ostali članovi CEPS-a osnovali stranku Podemos. Na izborima su dobili pet narodnih poslanika u Evropskom parlamentu, jednog manje od Ujedinjene levice.

Iglesijas posle tog uspeha menja svoj diskurs i napušta govor tradicionalne levice. Usvaja originalnu poziciju dizajniranu u CEPS-u i nacionalne ankete počinju da objavljuju da će Podemos biti partija sa najviše glasova u zemlji. Prognoze glase da će pridobiti glasače svih partija, ali najnepovoljnije bi uticao na PSO, socijaldemokrate koji bi mogli ostati bez polovine glasačkog tela.

Od tada Podemos dozira svoje medijske nastupe izbegavajući preteranu izloženost direktnim kritikama da je program njihove stranke, isto kao i Sirizin u Grčkoj, poprilično nerealan.

Prevela: Jelena Arsić