"Avala film", najveći filmski studio u nekadašnjoj Jugoslaviji, prodat je konzorcijumu "Filmski put" po početnoj ceni od 980 miliona dinara. Ispred zgrade Agencije za privatizaciju protestovali filmski umetnici i radnici.
"Filmski put" je bio jedini učesnik na aukciji za "Avala film", koji je četiri godine bio u stečaju. Punomoćnik kupca nakon završene licitacije nije želeo da daje nikakve izjave o daljim planovima "Filmskog puta".
U oglasu koji je objavila Agencija za privatizaciju, većina objekata prodatih javnim nadmetanjem ima odobrenje za izgradnju, dok je celokupno zemljište u državnoj svojini sa pravom korišćenja "Avala filma".
Prodajom "Avala filma" obuhvaćena su i producentska i druga prava koja se odnose na celokupnu produkciju i koprodukciju igranih (dugometražnih i kratkometražnih), dokumentarnih, eksperimentalnih, animiranih i reklamnih filmova i televizijskih serija.
U prodaju je uključen filmski katalog "Avala filma" iz perioda od 1947. do 1992. godine, koji obuhvata više 200 igranih i 400 dokumentarnih filmova, počev od prvog jugoslovenskog ostvarenja – "Slavice" iz 1947. godine.
Ispred Agencije za privatizaciju u Beogradu, gde je održana aukcija, danas se okupilo oko 50 filmskih radnika, nezadovoljnih što se prodaje "Avala film". Studenti umetničkih fakulteta su održali performans koji su nazvali "Prvi i poslednji dan rimejka 'Povratka otpisanih'".
Nakon završetka prodaje oni su pokušali da uđu u Agenciju za privatizaciju, ali je policija to sprečila.
Na protestu su bili i režiseri Radoš Bajić i Srdan Golubović, direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović, a podršku je dao i urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović.
"Svi apeli koje smo imali prethodnih desetak godina nisu uspeli. Nekoliko ministara kulture, nekoliko vlada je imalo priliku da zaštiti nešto što se zove kulturna baština i to se nije desilo. Suočavamo se sa time da država nije želela da zaštiti nešto što je nacionalno blago", smatra reditelj Srdan Golubović.
Reditelj Stefan Arsenijević rekao je da neke stvari nisu na prodaju. "Ja sada mogu da očekujem da Narodni muzej, s obzirom na to da nikako da se otvori, možda bi mogao da se otvori šoping-mol ili hotel. I da rasprodamo sve što imamo. Ovo što se danas desilo je rasprodavanje kulturne baštine i kulturnog identiteta", naglašava Arsenijević.
Ispred Agencije za privatizaciju okupili su se i članovi Inicijative "Stop za privatizaciju", koji se takođe protive privatizaciji "Avala filma". Oni su delili materijale u kojima navode da se prodajom tog studija otuđuje deo javne infrastrukture koja je izgrađena zahvaljujući samodoprinosu svih građana i radu uloženom u radnim akcijama.
Prodaji "Avala filma" prethodnih meseci usprotivili su se i srpski filmski radnici, ali nisu uspeli da izdejstvuju kod Vlade Srbije da kupac "Avala filma" mora da ispuni uslov da nastavi da se bavi filmskom delatnošću.
I Jugoslovenska kinoteka je tražila da se filmski fond "Avala filma" izuzme od prodaje, pozivajući se na Zakon o kinematografiji i Zakon o kulturnim dobrima.
Ministarsto kulture i informisanja juče je saopštilo da je preduzelo sve korake da zaštiti kulturna dobra i navelo da je Kinoteka propustila da jedan deo filmova dobije najviše stepen zaštite.
Na internetu se pod nazivom "Filmway" DOO Beograd mogu pronaći informacije da je firma osnovana 25. marta 2015. godine i da je delatnost proizvodnja kinematografskih dela, audio-vizuelnih proizvoda i televizijskog programa.
( Avala film prodat za 980 miliona dinara, RTS, 22. aprila
Upravni odbor Jugoslovenske kinoteke i Kolegijum direktora Kinoteke jednoglasno su izrazili neslaganje sa prodajom Avala filma, koja uključuje i filmski fond, kao i "zabrinutost za dalju sudbinu jednog od najznačajnijih filmskih fondova decenijama vodeće kuće srpske i jugoslovenske kinematografije".
To se ističe u zajedničkom saopštenju, povodom oglašene prodaje stečajnog dužnika "Jugoexport Avala film international a.d." javnim nadmetanjem, koje je zakazano za 22. april.
Upravni odbor JK i Kolegijum direktora sastali su se nakon što su primili Zaključak Privrednog suda u Beogradu, kojim se odbacuje kao nedozvoljen prigovor Kinoteke. Kinoteka je tražila "izricanje privremenih mera izuzimanja od unovčenja filmskog fonda".
To znači da se prilikom prodaje preduzeća - stečajnog dužnika ne prodaju i prava na oko 600 igranih i dokumentarnih filmova snimljenih tokom decenija u studijima Avala filma.
"Kako je Jugoslovenska kinoteka decenijama čuvala i sačuvala ovaj fond zaštićene kulturne baštine, ukazujemo na veliku opasnost od njenog otuđenja, koje bi u slučaju prodaje stranim kompanijama moglo da završi van granica naše zemlje, čime bi se obesmislio višedecenijski rad ljudi koji su stvarali Avala film, ali i ulaganja Republike Srbije vezano za proizvodnju, zaštitu i očuvanje filmskog fonda", ističe se u saopštenju.
Kako se dodaje, "plediramo da se ovakva stihijska prodaja povuče, jer se bojimo da ćemo u budućnosti doći u situaciju da fond koji je svojevremeno najvećim delom finansirala Republika Srbija, ponovo sredstvima budžeta otkupljujemo od nekoga ko ni na koji način nije učestvovao u njegovom stvaranju".
Inače, UO Kinoteke i Kolegijum direktora pozdravljaju reakciju filmskih kuća i asocijacija, koji su dali podršku naporima da se spreči prodaja filmskog fonda Avala filma, te se zahvaljuje Asocijaciji filmskih reditelja Srbije, Udruženju filmskih producenata Srbije, Asocijaciji filmskih distributera pri Privrednoj komori Srbije, Udruženju filmskih umetnika, Udruženju dramskih umetnika, kao i ustanovama, istaknutim filmskim poslenicima i dobronamernim pojedincima koji su digli svoj glas povodom prodaje Avala filma i dali podršku Kinoteci u borbi za očuvanje filmskog fonda.
Ministarstvo kulture i informisanja je saopštilo da je preduzelo sve neophodne korake u okviru svojih nadležnosti radi zaštite kulturnih dobara u postupku prodaje Avala filma.
Ministarstvo je saopštilo da se čudi što je Privredni sud odbacio podnesak Kinoteke.
Istovremeno je ocenilo da je Kinoteka propustila da pokrene proceduru da jedan deo filmova dobije najviši stepen zaštite, kategoriju kulturno dobro od izuzetnog značaja.
FILMWAY D.O.O. BEOGRAD-VRAČAR
Status: Aktivno privredno društvo
Matični broj: 21093408
Pravna forma: Društvo sa ograničenom odgovornošću
Sedište: Opština: Beograd-Vračar | Mesto: Beograd-Vračar | Ulica i broj: Molerova 59
Udruženje filmskih umetnika Srbije podseća širu kulturnu javnost da namera države da proda Avala film nije novijeg datuma, da je takvih pokušaja bilo i ranije i da je samo pukom slučajnošću, odnosno zbog svoje zamršene vlasničke strukture, ovo preduzeće do sada izbeglo sudbinu Beograd filma, kao i Dunav filma, koji su u procesu „pljačkaške privatizacije" na neslavan i žalostan način nestali sa kulturne mape Srbije.
Zbog toga Udruženje filmskih umetnika Srbije ukazuje sada, kao što je to činilo i pre deset godina prilikom pokušaja prve prodaje Avala filma, ali i pre četiri godina kada je ovo preduzeće otišlo u stečaj, da svi modaliteti transformacije i spasa Avale filma ni izdaleka nisu iscrpeni, zapravo o njima se na kreativan i odgovoran način nikada i nije javno razgovaralo.
Upravo zbog toga je u ovome trenutku nedovoljno boriti se za spas, izuzeće iz prodajne mase, samo filmskog fonda Avale filma, nego još uvek ima opravdanog razloga da se ako ne u celosti, onda bar pojedini resursi Avale filma najpre sačuvaju od prodaje, a kasnijim transformacijama vlasničke strukture akcionarskog vida (gde bi država zadržala većinski deo akcija) i malim ulaganjima, ti resursi revitalizuju i samim tim opstanu kao tehnička baza srpskog filma i kinematografije.
Kao najoptimalniji vid ove transformacije Udruženje filmskih umetnika Srbije je još 2011. godine predlagalo da se ispitaju sve zakonske i druge mogućnosti pripajanja dela resursa Avale filma Filmskom centru Srbije, ustanovi preko koje se i inače odvija budžetsko finansiranje kinematografije u Srbiji a koje je i samo u permanentnom provizorijumu (sa direktorom u v.d. statusu od svog osnivanja 2005. do danas).
Na ovaj način bi postojanje Filmskog centra Srbije bilo dodatno osmišljeno a što je najvažnije proizvodnja filma bi u Srbiji na taj način manje koštala. Novac koji država Srbija odvaja za kinematografiju više se ne bi odlivao van zemlje, što se sada čini, zbog nepostojanja tehničkih uslova za završnu obradu filma u nas, nego bi ostajao u zemlji. Da ne govorimo o mogućnostima dalje zarade u pružanju usluga stranim koprodukcijama itd. Ali sve ovo zahteva, pre svega, institucionalno angažovanje Ministarstva kulture Republike Srbije, koje nažalost sebe proglašava nenadležnim po ovom pitanju, što je u formalnom smislu možda i tačno, ali čije je angažovanje ovde, suštinski više nego neophodno.
Ekipa nagrađivanog dokumentarnog filma "Cinema Komunisto" pokrenula je.onlajn peticiju kojom traži da katalog "Avale filma" bude nacionalizovan i dat na raspolaganje Jugoslovenskoj kinoteci.
U pozivu za potpisivanje peticije se između ostalog kaže:
"Uprkos mnogobrojnim pokušajima, srpska filmska javnost nije uspela u naporima da kod Vlade Srbije izlobira da kupac Avala filma mora ispuniti uslov nastavka filmske delatnosti.
Filmski katalog Avala filma (1947-1992) koji je takođe uključen u prodaju, broji preko 200 igranih i 400 dokumentarnih filmova, pobednike festivala u Kanu, Berlinu i Veneciji. Imajući u vidu da je Avala film producirala skoro polovinu jugoslovenskih filmova, ovakav potez znači da će značajan deo naše filmske baštine dopasti u privatne ruke.
Pokrenuli smo ovu peticiju u znak protesta zbog ovog beskrajno neodgovornog i nesavesnog primera nemara prema jugoslovenskom kulturnom nasleđu i njome izražavamo svoj zahtev da katalog Avala filma ne bude prodat, već nacionalizovan i dat na raspolaganje Jugoslovenskoj Kinoteci..."
Pokret „Dosta je bilo – Saša Radulović": "Avala film" prodat bivšem taksisti iz Pančeva
"Avala film" je knjiški primer pljačkaške privatizacije koja je sprovedena u Srbiji uz direktno saučesništvo države. Ono što ga čini posebnim u odnosu na druge slične slučajeve, u kojima je država nekom privatnom investitoru „namestila" dobar posao, jeste da smo u ovoj sumnjivoj prodaji izgubili filmsko blago, kulturno dobro od nacionalnog interesa.
Postavlja se pitanje ko je u državi, koja je imala sudbinu „Avala filma" u svojim rukama, imao koristi u poslu od koga cela nacija ima samo gubitak?
"Avala film" je kupila firma „Filmski put", registrovana pre samo mesec dana sa kapitalom manjim od 500 evra. Tačnije, prema podacima Agencije za privredne registre, vlasnik firme je izvesni Mišel Babić iz Pariza. Međutim, cela njegova firma je 2. aprila 2015. godine stavljena pod hipoteku, što ukazuje da je pravi kupac u stvari vlasnik te hipoteke Saša Ćorović, bivši taksista iz Pančeva, a ne Mišel Babić.
U Registru založnog prava na pokretnim i nepokretnim pravima Zl. br. 4028/2015, 02.04.2015. godine, registrator je, odlučujući o registracionoj prijavi za upis založnog prava koju je podneo Mišel Babić, Francuska, doneo sledeće rešenje:
"Usvaja se registraciona prijava podneta dana 01.04.2015. godine u 13:51:47 časova, pa se registruje založno pravo sledeće sadržine:
PODACI O ZALOŽNOM POVERIOCU
Ime i prezime: Saša Ćorović
Prebivalište: Beograd (Vračar)
Poslovno ime: AUTO TAXI SAŠA ĆOROVIĆ PREDUZETNIK PANČEVO, BRAĆE JOVANOVIĆ 16A
Način na koji je „Avala film" gurnut u stečaj 2011. godine, činjenica da je "Avala film" imala više imovine nego obaveza, a da je država preko Agencije za privatizaciju, Agencije za osiguranje depozita i Poreske uprave, bila istovremeno i vlasnik i poverilac i upravnik, ukazuje na loše gazdovanje države, možda i svesne loše namere prema nekad najvećem filmskom studiju u Jugoslaviji.
Podaci o kupcu koji je registrovao firmu pre samo mesec dana sa kapitalom od 60.000 dinara, bivšem taksisti koji je vlasnik hipoteke i smešna cena po kojoj je dobio 37 hektara zemlje na Košutnjaku ukazuju na sumnju da u prodaji nisu bila čista posla.
Kad je utvrđivana početna cena od svega 8,2 miliona evra po kojoj je i prodata firma, pravo korišćenja vrednih 37 hektara procenjeno je na nula dinara. Procenjivana je samo vrednost 20.000 kvadrata trošnih objekata, a ona je ništavna. Kupac će, za razliku od „Avala filma", moći da „bezvredno" zemljište preimenuje u građevinsko, a to neodoljivo podseća na sve naše pljačkaške privatizacije.
Pokret „Dosta je bilo – Saša Radulović" upozorava tužilaštvo da ispita sve okolnosti prodaje i odgovori na pitanje ko je izvukao korist iz posla od koga Srbija ima štetu.
Goran Marković, filmski reditelj i redovni profesor fakulteta dramskih umetnosti
"NIJE NI ČUDO ŠTO TAJ PRIMAMLJIVI PROSTOR U NAJLEPŠEM DELU GRADA SADA PRIVLAČI ČOPOR HIJENA KOJE, PRIVUČENE SMRADOM TRULJENJA, OBIGRAVAJU OKO LEŠINE"
Centralni filmski studio u Košutnjaku (Avala film) sagrađen je odmah posle Drugog svetskog rata, sa ogromnim pretenzijama. Teren, studiji i ostale zgrade, kao i oprema za snimanje, laboratorijsku i tonsku obradu bili su predviđeni za produkciju od oko 40 igranih filmova godišnje. Plan je bio da Beograd postane jedan od najvećih evropskih filmskih centara. Takva megalomanska ideja nikada nije realizovana, snimano je najviše desetak projekata godišnje, ali je beogradski "filmski grad" polako postajao sve popularnije mesto na filmskoj mapi sveta. Šezdesetih i početkom sedamdesetih tu su snimane mnogobrojne koprodukcije, ponekad čitavi spektakli a, paralelno s tim, u Avali su radili i najvažniji domaći autori, zaključno sa protagonistima "crnog talasa" kao što su Dušan Makavejev, Kokan Rakonjac i Saša Petrović (Žika Pavlović se jedini držao Centar filma). Do početka sedamdesetih, kada su pomenuti autori proterani iz kinematografije gvozdenom metlom, "Avala" je bila veoma cenjen filmski studio sa izuzetno profesionalnom opremom i ljudstvom, što je možda u celoj stvari najbitnije.
A onda...
CINEMA KOMUNISTO istražuje mitove koji su podupirali Jugoslaviju i način na koji su se fikcija i stvarnost razišli sve do konačnog kolapsa. Danas su od toga ostale samo scenografije koje trule u zaboravljenom filmskom studiju i filmski inserti o zemlji koja više ne postoji. U ovoj elegantno konstruisanoj mašini sećanja, o tome kako je zvanični narativ Jugoslavije kreiran na filmskom platnu svedoče Titov lični kinooperater tokom 32 godine – Leka Konstantinović, Titov omiljeni režiser – Veljko Bulajić, najveća jugoslovenska filmska zvezda – Bata Živojinović, Orson Welles, Yul Brynner, Richard Burton…