Zdravstvo:
Tračak optimizma

Opšta ocena je četvorka, poštujući pritom potencijal koji se vrlo lako može izgubiti, pogotovo ukoliko se neke od najava ne ostvare u toku 2015. godine

Bez mnogo pompe i lovorika srpsko zdravstvo je u proteklih godinu dana sa poslednjeg, 37. mesta na evropskom Health Consumer Indexu skočilo za čitave četiri pozicije. Ovaj mali, ali veoma značajan pomak svakako govori o pozitivnom trendu koji je započet, imajući u vidu činjenicu da se Rumunija (kao članica Evropske unije) sada nalazi iza Srbije. Ovaj pokazatelj ukazuje na još jednu važnu stvar – da put evropskih integracija ne garantuje reformu zdravstvenog sektora i da ćemo morati sami da ga uređujemo.

Stiče se opšti utisak da je Vlada u slučaju zdravstva više bila fokusirana na implementaciju nego na promociju, jer se u medijima nije mnogo govorilo o aktivnostima Ministarstva zdravlja ili RFZO-a u pogledu reformskih aktivnosti.

DOSTUPNOST ZDRAVSTVENE ZAŠTITE – NAJVEĆI USPEH: U proteklih godinu dana, sa aspekta krajnjih korisnika, došlo je do smanjenja lista čekanja u nekim oblastima i za značajnih 15 procenata, što svakako predstavlja neverovatan napredak. Čak i ukoliko se deset odsto otpiše na takozvano administrativno smanjenje (postignuto ažuriranjem i boljom evidencijom) smanjenje od pet odstio govori o potencijalu za postizanje efikasnosti pre svega dobrom upravom, čak i u situaciji kada nema ekonomskih podsticaja prema zaposlenima. Štaviše, kada je došlo do smanjenja plata u javnom sektoru. Ipak, postoji prostor za unapređenje, pogotovo u domenu transparentnosti podataka i pravljenju javno-privatnih partnerstava kako bi se unapredile usluge.

S druge strane, nastavlja se trend nabavke ozbiljne i vrhunske opreme, uz zanemarivanje jeftinijih metoda i boljeg iskorišćenja postojećih kapaciteta. Nabavljen je moderan gama nož, koji je svakako neophodan za adekvatnu neurohirurgiju i učiniće Srbiju regionalnim centrom u tom smislu. Najavljena je i nabavka deset akceleratora za lečenje onkoloških pacijenata, koji su preko potrebni imajući u vidu tragičan broj obolelih od kancera koje Srbija ima.

Međutim, uprkos obećanjima dva poslednja ministra zdravlja i dalje nisu vraćena savetovališta za dijabetes, koja bi pružala usluge velikom broju hroničnih pacijenata sa ovom bolešću i time vršila proces sekundarne prevencije. Ni na nivou primarne prevencije, pogotovo skrining programa, nije napravljen značajan pomak – te se srpsko zdravstvo ne može pohvaliti da radi u skladu sa poslovicom "bolje sprečiti, nego lečiti", što bi bilo očekivano s obzirom na jako mala izdvajanja za zdravstvo u odnosu na druge evropske zemlje.

Kada je u pitanju rekonstrukcija četiri klinička centra, činjenica je da u proteklih pet godina ništa nije urađeno, tako da proces nije mnogo odmakao ni u proteklih godinu dana. Odgovornost za implementaciju tog kapitalnog projekta svakako ne može snositi samo ova vlada, ali postojalo je očekivanje da će se taj značajan posao ubrzati.

U pogledu dostupnosti zdravstvene zaštite koja se ne može ostvarivati u Srbiji, napravljen je značajan pomak ka uređenju i adekvatnom regulisanju te oblasti formiranjem Budžetskog fonda i donošenjem "Zojinog zakona".

Zahvaljujući ovim merama, već šestoro dece poslato je na lečenje u inostranstvo, što definitivno pruža nadu i sigurnost porodicama u zemlji u kojoj bi briga o deci trebalo da bude na najvećem mogućem nivou.

FINANSIRANJE U ZDRAVSTVU I REFORMA RFZO-A: U domenu reforme zdravstvenog finansiranja, stvari su još na nivou najava. Čini se da je Ministarstvo konačno preuzelo stvari u svoje ruke, a samim tim i odgovornost, u pogledu implementacije plaćanja državnih bolnica prema učinku i da je taj proces nakon više od pet godina pokrenut sa mrtve tačke. Promenom nekih odredaba Zakona o zdravstvenom osiguranju i smanjenjem Upravnog odbora RFZO-a, čini se kao da će konačno komunikacija između ova dva glavna stuba zdravstva biti unapređena i da se krenulo u unapređenje efikasnosti RFZO-a.

Uz mnogo muke i štucanja, sprovedene su centralne javne nabavke i značajno smanjene cene lekova, što je omogućilo da se kvalitet zdravstvene zaštite održi koliko-toliko na istom nivou, bez obzira na smanjenje priliva u zdravstvenu kasu. Ipak, koliko su ove mere održive na duži rok i da li će doprineti ili odložiti stvarnu reformu Fonda za zdravstveno osiguranje tako da on bude održiv, a ne samo trenutno isplativ, vreme će pokazati.

Takođe, opet u domenu najave, ali ovoga puta vrlo ozbiljno, pominje se i integracija privatnog zdravstvenog sektora u zdravstveni sistem Srbije. Ovu integraciju potrebno je sprovesti na način koji će biti na dobrobit pacijenata, a to, pre svega, znači angažovati privatni sektor u onim oblastima u kojima je on efikasniji i tamo gde državni sektor nema dovoljno kapaciteta niti planira da ih razvija. Signali koji se čuju iz Vlade ukazuju na razumevanje potrebe donosioca odluka i kreatora politika da sa uvođenjem konkurencije i delimičnog tržišnog principa u zdravstvu poveća kvalitet i efikasnost.

Međutim, svaki poznavalac reforme zdravstvenog sistema zna da se ovakva reforma ne može sprovesti preko noći, a ni preko kolena, tako da će biti vrlo interesantno videti sa kakvim predlogom će Ministarstvo zdravlja izaći pred stručnu javnost. Ostaje bojazan da će, kao i njihovi prethodnici, i ovo Ministarstvo ovakve odluke donosti bez ozibljne ekonomske analize i javne rasprave. Ali ko zna, možda nas i iznenade.

BORBA PROTIV KORUPCIJE I ZAŠTITA PRAVA PACIJENATA: Čitajući nedavno objavljen Alternativni izveštaj za 2014. godinu o sprovođenju nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i Akcionog plana koji je objavio Beogradski centar za ljudska prava, prvi utisak je da je Ministarstvo zdravlja ozbiljno pristupilo sagledavanju veličine problema korupcije u zdravstvu, i to, pre svega, formiranjem radnih grupa za analizu zakonodavstva i procenu koruptivnog rizika.

Međutim, dalja implementacija mera, pogotovo na nivou promene zakonodavnog okvira, do sada je izostala, te ovaj izveštaj preporučuje da Ministarstvo uputi jasne predloge Vladi i Narodnoj skupštini Republike Srbije koja bi dovela do izmene legislative.

U pogledu prava pacijenata, pozitivan trend predstavlja spremnost Vlade i Ministarstva zdravlja da brzo reaguju na inicijative nevladinog sektora, makar u vidu brzih odgovora i mogućnosti za dijalog. S druge strane, nije potvrđena Evropska povelja o pravima pacijenata i to prevashodno zbog proceduralnih problema sa Ministarstvom spoljnih poslova, niti je došlo do unapređenja implementacije ili promene zakona o zaštiti prava pacijenata.

Vraćajući se na početak teksta, opšta ocena rada Vlade u oblasti zdravstva u proteklom periodu je četvorka, poštujući pritom potencijal koji se vrlo lako može izgubiti, pogotovo ukoliko se neke od najava ne ostvare u toku 2015. godine.

Dr Predrag Stojičić, magistar javnog zdravlja