VREME 1269, 30. april 2015. / VREME
Ugovor UAE i Srbije:
Alhemija na vodi
Najavljivana investicija od tri i po milijarde evra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata je, zapravo, 150 miliona evra plus 280 miliona evra kredita. Gradonačelnik Beograda Siniša Mali kaže da će taj početni kapital vremenom narasti, pa će se iz toga finansirati naredne faze investicije, a ako ne bude dovoljno – uskočiće Arapi
U nedelju, 26. aprila, u zgradi Geozavoda u Beogradu potpisan je ugovor o zajedničkom ulaganju za projekat "Beograd na vodi". Svoje potpise su na ugovor stavili Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i potpredsednica Vlade Srbije, Mohamed Alabar, član Upravnog odbora kompanije Igl hils, i Aleksandar Trifunović, direktor preduzeća "Beograd na vodi".
Sam ugovor nije objavljen, već je novinarima podeljen papir sa izdvojenim "najvažnijim elementima". Gradonačelnik Beograda Siniša Mali rekao je da će javnost ipak imati uvid u potpisani dokument nakon što za njega da saglasnost Komisija za zaštitu konkurencije.
|
MILIJARDE I MILIONI: Kao što je i do sada bio slučaj, novoobjavljene informacije o "Beogradu na vodi" uglavnom nisu bile u saglasnosti sa onima koje su prethodno javnosti predočavali protagonisti projekta. Među najvažnijim elementima potpisanog ugovora nalazi se osam stavki sa ukupno deset rečenica.
U prvoj stavci se navodi da će Republika Srbija biti vlasnik 32 odsto kapitala čitavog Beograda na vodi, dok će partner iz UAE posedovati ostalih 68 odsto. O procentima vlasništva se ranije nije mnogo pričalo tako da se ovaj podatak nema sa čim uporediti. Međutim, u "Politici" od 28. juna 2014. objavljen je intervju sa Alabarom (tada predstavljen kao "investitor i izvršni direktor kompanije Igl hils") koji je govorio o relativno sličnoj temi. On, između ostalog, tada kaže da se još nije došlo do pregovora o procentualnoj podeli profita: "Odredićemo ih po međunarodnoj praksi, to su lake formule. Spominjalo se da će to biti 65 prema 35 odsto u vašu korist", rekao je Alabar.
Sledeća stavka kaže da su potpisnici ugovora Vlada RS i kompanija "Belgrade Waterfront Capital Investments LLC, čiji je vlasnik kompanija Igl hils". Prva kompanije se prvi put do sada pominje u javnosti.
Treća stavka govori o finansiranju projekta. "Igl hils će obezbediti 300 miliona evra i to 150 miliona u formi kapitala (equity) i 150 miliona zajma u formi pozajmice osnivača (shareholders loan)". Kasnije se pominje i dodatnih 130 miliona evra zajma za preseljenje železničkih objekata iz Savskog amfiteatra (90 miliona) i za završetak procesa eksproprijacije (40 miliona).
(Opširan tekst u vezi sa problemima eksproprijacije i restitucije na području budućeg "Beograda na vodi" čitajte u narednom broju "Vremena".)
Svi pomenuti krediti, zajmovi i investicija iznose, dakle, 430 miliona. To je mnogo manje od tri do četiri milijarde evra investicije koje su zagovornici "Beograda na vodi" pominjali kao najvažnije opravdanje za ovaj projekat. Iznos ukupne investicije, doduše, nikada nije precizno definisan i uvek je imao prilog "oko", "skoro", "više od", ali uvek je bio izražavan u milijardama evra.
Govoreći o ovoj razlici očekivanja i brojeva iz ugovora, gradonačelnik je nakon potpisivanja za B92 rekao da će investicija od 3,5 milijarde evra doći "u narednih dvadesetak, koliko već godina treba da se završi i napravi skoro dva miliona kvadrata". Mali je dalje objasnio da će pomenutih 300 miliona evra biti dovoljno da se završi prvih 300.000 kvadrata (dakle, 1000 evra po kvadratu, prim. aut.), odnosno, velika kula, tržni centar, prve dve stambene kule, novi hotel, novi komercijalni objekat, tj. "prva faza ‘Beograda na vodi’".
"Naravno, iz profita iz te prve faze, prodaje stambenih objekata, prodaje poslovnih prostora, vi onda kreirate novi pul kapitala, ako tako mogu da se izrazim, i krećete da investirate dalje. Ukoliko se odatle ne obezbedi dovoljno novca, a mi smatramo da je dovoljno, opet će investitor iz UAE obezbediti razliku", rekao je Mali.
Ministarki Mihajlović je, nakon potpisivanja ugovora, upućeno pitanje šta će se desiti ako prodaja objekata i prostora iz prve faze ne bude išla kako je očekivano, na šta je ona odgovorila: "Od ponude i tražnje, naravno, zavisi i prodaja. Ali, potpuno je sigurno da trend koji pokazuje Beograd, u svakom svom delu, jeste trend razvoja, dakle, ništa neće ostati neprodato."
|
20, 30, 99 GODINA: Naredni izdvojeni i javnosti predstavljeni element ugovora kaže da je predviđeno da projekat "traje maksimalno 30 godina, od čega 50 odsto projekta mora da bude završeno u prvih 20 godina". Ovo je, nakon veličine investicije, drugo veliko odstupanje od onog što je do sada pričano o "Beogradu na vodi". Alabar je u decembru 2014. rekao za "Blic" da će izgradnja čitavog projekta trajati deset godina. Premijer Vučić je 2014. na Pinku rekao da će čitav posao biti završen do 2019. godine. Pre samo mesec dana, premijer je rekao za RTS: "Za već godinu dana ćete videti promenadu i dve kule. Za četiri godine očekujem da će i poslednji objekat sa makete biti gotov."
Najkraća stavka govori o budućim izvođačima radova: "Prilikom izvođenja radova, domaći izvođači radova imaju prednost." Dakle, ne zna se šta je ta "prednost", a ne zna se ni hoće li se poštovati aktuelni zakoni Srbije koji nalažu raspisivanje tendera za izbor preduzeća koja će izvoditi te radove. Da podsetimo, javnosti još uvek nisu pokazani ugovori i druge pravne obaveze na koje su se eventualno obavezale domaće firme koje su rekonstruisale zgradu Geozavoda i koje su izgradile promotivni štand, odnosno kafić Savanova. Štaviše, u izvođenju tih radova učestvovale su firme sa kontroverznom poslovnom biografijom poput "Milenijum tima", koju je baš jedna od potpisnica ugovora o "Beogradu na vodi" Zorana Mihajlović pogrdno nazivala "Ivičinim preduzećem", o čemu je "Vreme" pisalo u broju 1261.
U pretposlednjoj tački rečeno je da je kompanija Igl hils "prihvatila da im se zemljište izda u dogoročni zakup (99 godina), tako da se zemljište ne prodaje". Govoreći za B92, gradonačelnik Mali je 27. aprila rekao da je to dobra pogodba, jer postoji raskidni uslov u ugovoru: "Ukoliko investitor ne uradi 50 odsto objekata (ukupno milion izgrađenih kvadrata) u narednih 20 godina, Vlada RS ima pravo da raskine ugovor."
Kada je reč o zgradama sa različitim državnim režimima zaštite, u jednoj od objavljenih stavki ugovora piše da se takve zgrade neće uklanjati, već će "po modelu zgrade Zadruge ostati u vlasništvu države, biti obnovljene i korišćene za kulturni sadržaj." Te zgrade su hotel Bristol, zgrada Železničke stanice, ranžirna stanica i fabrika papira "Milan Vapa". Međutim, ako se zgrada Zadruge, tj. Geozavoda, uzima kao primer, valja napomenuti da je ona rekonstruisana i spolja i iznutra samo sa dozvolom za obnovu njene fasade. Pritom, ona danas ne služi kulturnoj nameni, već za razgledanje makete neizgrađenog "Beograda na vodi".
K. Stevanović, R. Marković, M. Rudić i DCV
| Kratak pregled kratkog pregleda Osim pomenutog papira sa najvažnijim elementima iz ugovora o zajedničkom ulaganju za projekat "Beograd na vodi", novinarima je dat još jedan papir sa naslovom "Belgrade Waterfront: Kratak pregled". U njemu se, takođe, mogu naći neslaganja sa ranije pominjanim brojevima. Na primer, na prvom predstavljanju projekta, juna 2014, rečeno je da će centralni park Beograda na vodi imati 37,5 hektara. U kratkom pregledu površina centralnog parka je skoro 14 puta manja – 2,7 hektara. Ili: na samom početku zagovaranja projekta, vrednost celog "Beograda na vodi" licitirana je na više od osam milijardi evra ("Večernje novosti", 13. oktobar 2013), u papirima koji su podeljeni novinarima taj broj je tri milijarde dolara (2,74 milijarde evra), a na sajtu Vlade i dalje piše 3,5 miliona evra... U oči upadaju i neke od efektnih definicija kojima se projekat opisuje. "Pored luksuznih stanova, Belgrade Waterfront će takođe sadržati manje stambene jedinice namenjene mladim profesionalcima, srednje i velike stambene jedinice za urbane porodice i luksuzne rezidencije na obali za Beograđane u usponu." "Osnovni simbol celine Belgrade Waterfronta biće Kula Beograd – ikonični beogradski toranj visok oko 200 metara, koji će predstavljati obeležje cele zajednice." "Novi izložbeni štand ‘Beograda na vodi’ – Savanova; destinacija koja svim posetiocima pruža jedinstveno iskustvo života na vodi i obali reke Save."… Stubovi projekta
Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, rekla je nakon potpisivanja ugovora da je ova vlada u poslednjih godinu dana pokazala da je "svaku stvar koju je obećala i uradila". "Niko nije verovao da ćemo izmestiti sve što je stajalo od starih brodova, pa smo izmestili, niko nije verovao da ćemo doneti zakon, pa smo doneli, niko nije verovao da će biti ugovora, pa smo ugovor potpisali."
Član Upravnog odbora kompanije Igl hils Mohamed Alabar je govorio da je njegova posvećenost projektu "Beograd na vodi" poduprta sa dva stuba: "Jedan je njegova ekselencija predsednik vlade sa svojom podrškom i stalnim pritiskom, što je velika motivacija za sve nas. I zaista bih želeo da mu se mnogo zahvalim ovom prilikom za njegovu sposobnost da nas kroz ovo sprovede, za njegovu sposobnost da veruje da moramo da uradimo nešto mnogo bolje za narod Srbije. (...) Još važnije od toga, imam pritisak od obe vlade, vlade Srbije i njegove ekselencije predsednika vlade i vlade UAE, koja takođe gleda naš napredak i posvećena je da uspemo u ovome. Tako da je to kombinacija političke volje i podrške, i ekspertize i znanja iz proteklih 18-19 godina", rekao je Alabar.
Na kraju je govorio i gradonačelnik Beograda Siniša Mali: "Iskoristio bih priliku da se zahvalim predsedniku vlade Republike Srbije Aleksandru Vučiću, bez čije vizije i bez čije podrške ne bismo imali ovako prijateljske i čvrste odnose sa UAE i slobodno mogu da kažem da bez njegove podrške, bez njegovih usmerenja, danas ne bismo ni bili ovde ni prisustvovali potpisivanju ovog ugovora. (...) Ne postoje tajne, nema nikakvih tajnih ugovora i ugovor će biti dostupan javnosti u celini. Mi smo danas potpisali ugovor, neophodne su još dve ili tri pravne radnje, prevashodno saglasnost Komisije za zaštitu konkurencije. Kada se ta saglasnost dobije, ugovor postaje pravosnažan. U tom trenutku, ugovor će biti, i svi elementi ugovora, dostupni javnosti." |
DEMONSTRACIJE: Pokažimo im patku
"Lopovi, lopovi", odzvanjala je pozornica savskog amfiteatra. Te sunčane nedelje, 26. aprila, u zgradi bivšeg Geozavoda u Karađorđevoj ulici u Beogradu potpisan je ugovor o zajedničkom ulaganju za projekat Beograd na vodi. Pomenuti povici su dolazili od nešto manje od hiljadu demonstranata protesta "Pokažimo im patku" koji je organizovao pokreta Ne da(vi)mo Beograd, skup mladih aktivista, protivnika izgradnje "Beograda na vodi". Policija je demonstrante "smestila" u usku Ulicu kraljevića Marka, onu koja se od Ulice Gavrila Principa spušta ka kružnom toku ispred Geozavoda. U prvom redu je bio raširen veliki transparent sa porukom "Ne da(vi)mo Beograd". Iz mase je virila ogromna glava žute patke. Između okupljenih i ulice stajao je kordon policajaca. Dijagonalno od njih, na uglu kod hotela Bristol, stajalo je pedesetak mirnih ljudi koji su aplaudirali kada bi iz crnih automobila izlazili ministri Vlade Srbije. Ispred njih je stajalo tek nekoliko policajaca čiji je bio zadatak da ne dozvole da se prelazi ulica. "Botovi! Botovi! Sendviči! Sendviči!", počelo je da odzvanja iz Kraljevića Marka. Okupljeni ispred Bristola su se uzvrpoljili. "Zašto nam viču četnici?", pitao je jedan. Pažnju im je skrenuo dolazak ministra Vulina, kome su svi složno zatapšali. ŠLJIVE I URME: Na ulazu u Geozavod, jedan od radnika G4S obezbeđenja je čitav minut zagledao novinarsku legitimaciju reportera "Vremena" pre nego što ga je pustio unutra. Na stepenicama pre ulaza u glavnu salu, u kojoj je izložena maketa "Beograda na vodi", devojke su držale poslužavnike sa suvim šljivama i urmama, konobari su nudili piće, a sa zvučnika se čula tzv. muzika iz lifta. Među ministrima i drugim ljudima u odelima stajalo je i mnogo televizijskih kamera, fotoreportera, novinara i nasmešenih devojaka sa maramama u plavičastoj boji "Beograda na vodi". Nakon što su ministarka Mihajlović, direktor preduzeća "Beograd na vodi" Trifunović i član upravnog odbora Igl hilsa Alabar potpisali ugovor, usledila su obraćanja. Govorio je i gradonačelnik Beograda Siniša Mali. Kada je u govoru pomenuo i značaj ličnog zalaganja premijera Vučića za ovaj projekta, jedna novinarka je zakolutala očima, a snimatelj joj uz osmeh dobacio: "Piši, piši!" Bilo je vremena za samo četiri novinarska pitanja (postavili su ih novinarke sa RTS-a, Studija B, Prve i B92), a onda je voditeljka pozvala sve goste da prošetaju do izložbenog štanda SavaNova. Novinarima su podeljene velike kese sa brendiranim čokoladicama, CD-om sa snimkom renoviranja Geozavoda, luksuznom knjigom sa slikama budućeg "Beograda na vodi" i nekoliko papira, među kojima i jedan sa naslovom "Najvažniji elementi iz Ugovora o zajedničkom ulaganju za projekat ‘Beograd na vodi’", na kome se nalazilo ukupno deset rečenica. Držeći tu kesu, među prvima je iz zgrade izašao reporter "Vremena". Dočekao ga je aplauz onih pedesetak ljudi koji su se od Bristola preselili na sam ulaz Geozavoda. Aplauz se pojačao jer su pristizali i ljudi u odelima, ali nije mogao da nadjača zviždanje i nove uzvike: "Lopovi! Lopovi!" Međutim, ljudi koji su izlazili iz zgrade Geozavoda nisu videli one koji viču. Njih i žutu patku sakrila su dva tramvaja parkirana po sredini kružnog toka, tačno između Geozavoda i demonstranata. Policija je zaustavila tramvaje i rekla putnicima da dalje ne idu. Neki od novinara su pitali zašto tramvaji stoje, a odgovor čoveka u uniformi je glasio: "U kvaru su". Gradonačelnik Mali je kasnije rekao da nisu mogli da prođu od demonstranata... Dok je kolona iz Geozavoda stizala u kafić SavaNova, službeno nazivan "izložbenim štandom", unutra je već bilo ljudi. Među njima su i ministri Ivica Dačić i Velimir Ilić, koji nisu prisustvovali potpisivanju ugovora. Oko kafića je stajalo desetak ljudi u crnim odelima, a ispred vrata dve devojke obučene u zastave Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Pored njih poslužavnici sa šampanjcem, suvim šljivama i urmama. Na šetalištu uz Savu je bio rasprostrt crni tepih na kome su bili poređani fensi barski stolovi, a na biciklističkoj stazi, jedinom slobodnom putu za prolazak tim delom keja, sudarali su se zbunjeni pešaci i nestrpljivi biciklisti. Na putu ka redakciji reporter je jeo brendirane čokoladice i listao knjigu sa fotografijama budućeg "Beograda na vodi". Na jednoj se u pozadini vidi Borča krcata soliterima i visokim zgradama. Na toj fotografiji kalemegdanski Pobednik ne postoji, kao ni Palata "Srbija" na novobeogradskoj strani grada...
Mirko Rudić
foto: fonet |
