Velika Britanija posle izbora:
Pobeda u senci referenduma

Prošlonedeljni parlamentarni izbori u Velikoj Britaniji najavljivani su kao jedni od najneizvesnijih do sada. Rezultat je iznenadio sve, uključujući i premijera Dejvida Kamerona, koji je osvojio apsolutnu većinu. Sa druge strane, Škotska nacionalna partija je oborila sve rekorde. Tako i u novom mandatu starog premijera ostaju otvorena dva ključna pitanja – ostanak Škotske u Velikoj Britaniji i ostanak Britanije u Evropskoj uniji. Kameron je najavio da bi referendum o izlasku zemlje iz EU mogao da bude održan već sledeće godine, a ne 2017. kako je obećao

Po osmehu Dejvida Kamerona na fotografiji koju je postavio na Tviter dan nakon izbora uz reči "Ovo je za svetliju budućnost", bilo je jasno da rezultat parlamentarnih izbora nije iznenadio samo analitičare i demantovao istraživanja javnog mnjenja koja su danima pred izbore predviđala koalicionu vladu već i samog Kamerona. Zahvaljujući britanskom većinskom sistemu, Kameronova stranka, koja je osvojila 37 procenata glasova, dobila je 331 odbornika u parlamentu (326 je potrebno za većinu) i po prvi put nakon 23 godine ima mandat da samostalno sastavi vladu. Već u petak, dan nakon izbora, premijer je počeo da objavljuje imena ministara, a već u ponedeljak je predstavio sve članove nove vlade. Da je pobeda konzervativaca iznenadila sve, videlo se i po skoku funte odmah nakon objavljivanja rezultata.

...i šef laburista Ed Miliband sa suprugom Justinom Arive

Škotska nacionalna partija, zagovornik nezavisne Škotske, koju predvodi Nikola Sturdžon, sada već i zvanično zvezda ovogodišnjih izbora u Britaniji, osvojila je 56 od 59 škotskih mesta u Britanskom parlamentu i odnela istorijsku pobedu.

Laburisti su pretrpeli najveći poraz u poslednjih trideset godina, delom zbog Škotske nacionalne partije koja im je oduzela glasove u svim tradicionalno laburističkim izbornim jedinicama u Škotskoj, osim u jednoj. Laburisti su pobedili jedino u Londonu. Zbog preteranih napada na bogate, udvaranja levici i ignorisanja podela u sopstvenoj stranci završili su u opoziciji, a britanska štampa ocenjuje da Laburističku partiju očekuje traženje sopstvenog identiteta. Ed Miliband je podneo ostavku ubrzo nakon objavljivanja rezultata, a u narednih sat vremena to su uradili i vođa Liberalno-demokratske stranke Nik Kleg i lider Stranke za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva Najdžel Faradž.

ZA UJEDINJENU NACIJU: Dejvid Kameron je u jednom od prvih obraćanja javnosti poručio da će se u narednih pet godina boriti za sve ono što je započeo, ali i za "ujedinjenu naciju". U euforičnom raspoloženju u danima nakon izbora i sa duboko poraženim laburistima, koji su predstavljali glavnu pretnju konzervativcima, Kameron je izgledao bar nekoliko puta jači i snažniji nego pred izbore dok su se istraživanja javnog mnjenja igrala procentima.

Međutim, dan nakon izbora Britanija je počela da se vraća u realnost – stari premijer znači da pitanje izlaska zemlje iz Evropske unije ostaje aktuelno, a snažna Škotska nacionalna partija u Vestminsteru dalje otvara pitanje škotske autonomije i pretnje otcepljenjem. Parola "Škoti dolaze" koju je Kameron koristio u izbornoj kampanji da bi upozorio na opasnost eventualne koalicije laburista i Škota, sad je postala njegova realnost, iako u potpuno drugom kontekstu. Sa laburistima u opoziciji, Škoti nisu dobili važnu ulogu jezička na vagi pri formiranju koalicione vlade, ali ih je apsolutna većina lansirala kao Kameronove glavne opozicione oponente. Dok laburisti pokušavaju da shvate šta se desilo i rade na izboru novog rukovodstva stranke, Nikola Sturdžon je istakla da će njena stranka vršiti najveći mogući pritisak na vladajuću većinu u parlamentu.

Preko vikenda u Londonu su nezadovoljni građani ispred Dauning strita protestovali sa parolama "Izbacite torijevce napolje" i pozivali Kamerona da dâ ostavku zbog nepravde koja je nanesena neproporcijalnim izbornim sistemom. Jedna od najpopularnijih poruka na društvenim mrežama u Britaniji bila je "Torijevci su osvojili 37 odsto glasova, više od 50 odsto mesta u parlamentu i SVU moć". Tabloidi danima sastavljaju liste stvari kojima Britanci "i dalje mogu da se raduju", sada kad ih čeka još pet godina sa Kameronom na čelu. Ozbiljnija štampa piše o mudrosti koja će Kameronu biti potrebna, ne samo da bi sačuvao svoje mesto nego i Veliku Britaniju kakva je danas.

REFERENDUM O IZLASKU IZ EU: Referendum o izlasku Britanije iz Evropske unije sada je izvestan, ali pitanje je kada će biti održan – do kraja 2017. godine ili ranije. Pritisak na premijera da jasno objavi svoje namere počeo je da raste odmah nakon objavljivanja izbornih rezultata. U danima nakon izbora Kameron je rekao da se već bacio na posao i kontaktirao telefonom neke od kolega iz Evropske unije. Dok su britanski mediji kao pozitivnu preneli reakciju nemačke kancelarke Angele Merkel koja je pozdravila reizbor Kamerona, predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je nakon izbora rekao da se nada "fer dogovoru" sa Kameronom. Kako će taj fer dogovor izgledati, evropski lideri žele da vide što pre, a po nekim izjavama evropskih zvaničnika zahtevaće od Kamerona da svoj program za Evropu predstavi najkasnije do samita EU u junu. Iako je UKIP na izborima sravnjen sa zemljom i izbrisan iz trke, na Kameronu je ostao pritisak evroskeptika iz njegove sopstvene partije. Jedan od glavnih problema u pregovorima sa Evropskom unijom biće želja Velike Britanije da smanji slobodu kretanja radnika, čemu se Evropa oštro protivi jer to predstavlja jedno od njenih osnovnih načela.

Bivši predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo rekao je da je Kameron sada u jačoj poziciji nego pre godinu dana. Međutim, sada kada nema liberaldemokrata, ni većine od 70 poslanika u Vestminsteru, Kameronu je svaki poslanik važan. Jedan od evroskeptičnih torijevaca, koji je ostao anoniman, rekao je listu "Independent" da veruje da će Kameron dobro pregovarati, ali da sigurno neće dobiti ono što Britanci žele, ne zbog toga što je slab, nego zbog evropske birokratije. "Ti ljudi žive na drugoj planeti", rekao je.

Kamerona očekuje smirivanje strasti u partiji u kojoj i najmanji izliv besa i neslaganja može da ga košta mnogo. To što više nema liberal-demokrata je mač sa dve oštrice. Evroskeptici u Konzervativnoj stranci su do prošle nedelje imali municiju protiv premijera zbog liberaldemokrata i brenda "libaralnog konzervativizma" koji je Kameron zastupao, dok je većina njih mrzela koaliciju.

SENZACIONALNA POBEDA: Šefica Škotske nacionalne partije Nikola Sturdžon

Kako to može da izgleda videlo se u avgustu 2013. godine. Tada je Kameron pretrpeo jedan od najvećih udara na svoj autoritet kada su se evroskeptici pridružili laburistima i blokirali intervenciju Britanije u Siriji. Kameron se upisao u listu prvog premijera u poslednjih sto godina koji je izgubio poverenje svojih poslanika po pitanju spoljne politike. Na koji način planira da smiri strasti u novim uslovima biće jasno posle 27. maja kada će predstaviti detaljan program vlade i planove o pregovorima sa Evropskom unijom. On je već najavio da će najpre insistirati na "posebnom položaju" Velike Britanije u EU, na priči koja je do sada išla na živce velikim igračima iz Evrope. Čovek broj jedan u pregovorima biće Džordž Ozborn, Kameronov dugogodišnji saradnik, reimenovani ministar finansija, koji je u novoj vladi i prvi državni sekretar, odnosno zamenik premijera.

Spekulacije o ranijem održavanju referenduma o izlasku Britanije iz Evropske unije mnogi povezuju i sa Škotskom – vrlo je verovatno da će prva ministarka Škotske Nikola Sturdžon u isto vreme tražiti još jedan referendum o nezavisnosti Škotske, koja želi da ostane u Evropskoj uniji. Kameron će morati da žonglira između pritiska evroskeptika iz svoje partije, koji nisu zadovoljni obećanjima datim Škotskoj o prenosu nadležnosti, jake prve ministarke, ali i evrofobičnog raspoloženja Britanaca – 13 procenata glasača je glasalo za desno orijentisani, evroskeptični UKIP, samo što je izborni sistem pojeo glasove.

ŠTA HOĆE ŠKOTSKA: Apsolutni individualni pobednik izbora je, po mnogima, Nikola Sturdžon, koja je već najavila da će tražiti poseban status kada je reč o referendumu o izlasku zemlje iz Evropske unije, odnosno pravo veta škotskih poslanika. Iako je malo verovatno da će to pravo dobiti, mnogi ocenjuju da šarmantna političarka može da bude pogubna po Kamerona. Za sada je odbacila mogućnost raspisivanja još jednog referenduma o nezavisnosti Škotske, ali je u danima nakon izbora, na prvi komentar Dejvida Kamerona da drugog referenduma o Škotskoj neće biti, burno reagovala, rekavši da nije na njemu da o tome odlučuje i da će odluku doneti građani Škotske.

Prepucavanja između Nikole i Kamerona počela su dan nakon izbora. Iako je Kameron obećao da će detaljan plan o prenosu ovlašćena Škotima biti gotov u narednih 100 dana, a implementiran već početkom sledeće godine, Sturdžon je izjavila da Kameron pokazuje kako nije spreman da ide do kraja i sprovede u delo sve što je obećano nakon referenduma o nezavisnosti održanog u septembru prošle godine.

Apsolutna većina daće Nikoli vetar u leđa da zahteva više od Londona. Ona je u ponedeljak došla u London i u Vestminster dovela izabrane škotske poslanike čiji je glavni prioritet borba protiv Kameronovih mera štednje. Iako je raspoloženje u Škotskoj među nacionalistima opalo jer nisu dobili ulogu jezička na vagi, Sturdžon je naglasila da posle apsolutne pobede razgovori sa Londonom ne mogu biti "obični".

Pored referenduma o izlasku iz Evropske unije protiv koga se Škotska nacionalna partija zalaže i mogućnosti da nakon što on bude eventualno raspisan i sama Nikola zatraži još jedan referendum o nezavisnosti Škotske, glavne rasprave između Londona i Edinburga vodiće se oko ekonomije. Konzervativni i škotski birači glasali su za različite političke programe. Škoti, kao glasni protivnici mera štednje Londona u kojima više ne žele da učestvuju, zahtevaju da o svojim porezima i taksama sami odlučuju. Međutim, Škotska će morati da smanji visoka očekivanja birača – i sama Sturdžon je, kada su je na BBC-ju pitali da li će odmah krenuti u borbu za punu fiskalnu autonomiju, dala neodređen odgovor – da fiskalna autonomija ostaje cilj, ali cilj kome će se težiti u narednih nekoliko godina. Kameron je dao znak da je puna fiskalna autonomija moguće rešenje, ukoliko Škotska i dalje bude slala određene sume novca Velikoj Britaniji za troškove odbrane i otplate duga. Sa cenama nafte koje padaju, jasno je da će Sturdžon ovo pitanje odložiti za kasnije.

Procenjuje se da mnogi Škoti nisu toliko glasali za Škotsku nacionalnu partiju koliko protiv laburista i konzervativaca, a to samo znači da će od predstavnika u Vestminsteru zahtevati da što pre srede pitanje novca.

Aleks Salmond, bivši vođa Škotske nacionalne partije, a sada poslanik u Vestminsteru, najavio je da će njegova stranka "vedriti i oblačiti u Londonu" i da to znači da je tlo pod Kameronovim nogama nestabilno. Podsetio je šta se desilo vladama Margaret Tačer i Džona Mejdžora koji su izgubili podršku zbog Evrope i najavio da sa Škotskom nacionalnom partijom u opoziciji Kameron može da leti iz vlade, ne za godinu ili dve, već za nekoliko meseci.

KISELA POBEDA: Na Kameronu je da Škotima da dovoljno, ni premalo ni previše, i da sačuva Uniju u najefikasnijem obliku. Dok najavljuje da Škotima želi da dâ dovoljno autonomije kako bi se osećali dobro, moraće da izbalansira i očekivanja evroskeptika iz svoje partija, ali i da ubedi Engleze da Škoti ne dobijaju previše.

Program Konzervativne partije uključuje i takozvane "engleske glasove za engleske zakone", a po kome bi engleski poslanici imali pravo veta kada na red dođu zakoni koji se odnose na finansije, odnosno po kome bi škotski poslanici bili izuzeti iz glasanja. Ukoliko se i kada ovaj predlog usvoji, Kameron će morati da Škotima obezbedi nešto zauzvrat.

Kameronova izjava nakon objavljivanja rezultata da je odneo "slatku pobedu" nedelju dana nakon izbora izgleda pomalo bizarno. Dok politički protivnici spekulišu o tome koliko je Kameronova većina u stvari jaka i koliko će izdržati, analitičari ističu da je Kameronu najpametnije da što pre osmisli i kaže šta i kada planira u vezi sa Evropskom unijom i Škotskom i tako spase sebe i Uniju slabljenja i potencijalnog haosa.

Petra Živić