VREME 1272, 21. maj 2015. / VREME
Zumiranje 17:
Vladavina ucenjivačke politike
Rezultati istraživanja javnog mnjenja Nove srpske političke misli (NSPM) bili su glavna tema sedamnaeste emisije "Zumiranja" pod nazivom "Kuda ide Srbija?". Sa urednikom NSPM-a Đorđem Vukadinovićem, sociologom Jovom Bakićem i pokrajinskim sekretarom za međunarodnu saradnju i lokalni razvoj Branislavom Bugarskim, razgovarao je odgovorni urednik "Vremena" Filip Švarm
|
"Potcenjivanje institucija, njihovo rušenje, kao i politika zasnovana na uceni, mehanizmi su vladanja aktuelne vlasti i problemi sa kojima su građani suočeni. Dve institucije na koje smo svi bili relativno ponosni tokom prethodnih godina jesu Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti," smatra Jovo Bakić. "One su dobro radile svoj posao i za vreme bivše vlasti, pritom mislim na vlast do 2012. godine, jer, da se ne zavaravamo, ova vlast traje tri godine jer je najmoćniji čovek u proteklih godinu dana, najmoćniji u prethodne tri godine, nezavisno od zvanične funkcije koju je imao."
"Jedan čovek je preuzeo vlast i u njoj se sve više gubi. Svakodnevno se pojavljuje na televiziji i vodi monologe, svađa se sa samim sobom, vodi unutrašnji dijalog pred kamerama. To je nešto što jako zabrinjava. Odgovoran čovek odgovara na pitanja drugih, a ne postavlja ih samom sebi i onda na ta pitanja odgovara.
Poseban način vladavine Aleksandra Vučića jeste ucena i on izuzetno voli da se okruži ljudima koje može ucenjivati. Ivica Dačić je klasičan slučaj. On ima opširan dosije koji mi je Aleksandar Vučić pokazao. To je očigledno uradio da bih pričao na televiziji, pošto se zna da ja volim da pričam o svemu što je zanimljivo za javnost. U toj fascikli sa dosijeom Ivice Dačića nalaze se razne fotografije i transkripti razgovora sa Vanjom Vukićem i Ivicom Tončevim i njihovih zajedničkih susreta sa gospodinom Radulovićem, zvanim Miša Banana. Premijer želi Dačića uz sebe jer ga može ucenjivati, a ovaj je obavezan na apsolutnu poslušnost. Mora da sluša i ispunjava naređenja.
Tako isto je želeo i Čedomira Jovanovića i Mlađana Dinkića. Dinkić sada nije prešao cenzus, ali je bitan za razgovore sa UAE, dok kadrovi LDP-a potiskuju kadrove SPS-a na gradskom nivou u Beogradu. To je ta tehnologija vlasti. Sve ih ucenjuje, a čim neko dođe do podrške od deset odsto, ruši ga preko tabloida, "Informera", Pinka. To je način. Ako nemate šta da kažete, izmislićete ili ćete naći nešto što se desilo u studentskim danima.
Klasičan primer za to je aktuelna situacija sa Zaštitnikom građana Sašom Jankovićem. On je prošao sve bezbednosne provere pre nego što je izabran na funkciju 2012. godine. Aleksandar Vučić je imao sve podatke o njemu i tada i nije izašao sa njima u javnost. Međutim, sada je čuo da je Janković potencijalni kandidat na predsedničkim izborima i da se dobro kotira u istraživanjima javnog mnjenja, pa je rešio da ga udari. Na početku nisam bio od onih koji su kritikovali kada je on krenuo da zaobilazi institucije jer sam smatrao da je normalno na početku da se neke stvari uzdrmaju. Prethodna vlast Demokratske stranke nije dobro radila svoj posao i dve pomenute institucije kritikovale su i prethodnu vlast. Tu vlast su činili utoliko pristojni ljudi što nisu hteli da blate onog ko ih kritikuje."
NA PUTU KA EU: Branislav Bugarski smatra da odgovor na pitanje kuda je Srbija usmerena i da li je na evropskom putu, zavisi od toga kome je postavljeno i da su rezultati i nezadovoljstvo koje građani izražavaju proizvod toga što stranke nisu uspele da obezbede i uliju dovoljno poverenja i omogućile izgradnju institucija. "Iz perspektive nekog ko učestvuje u Vladi Vojvodine, ali i iz perspektive građanina, verujem da Srbija ide ka EU i razvija se u tom pravcu da postane jedno moderno društvo kakvo zaslužuje da bude na evropskom kontinentu. Ono što nas onespokojava u čitavom procesu je način na koji se putuje i prevozno sredstvo koje se koristi," kaže Bugarski. "Važno je da Srbija insistira na tome da bude deo EU i punopravno članstvo je jedini cilj kom treba stremiti. Banalizovao bih taj proces i uporedio ga sa školom u kojoj učiteljica ima svoj program rada i očekuje da učenici lekcije nauče. Učiteljica kontroliše kroz propitivanja, testove i na kraju ocenjuje. Na kraju učenici dobijaju svedočanstvo da ispunjavaju uslove po kojima se to svedočanstvo dobija. Poenta je da se ne uči zbog učiteljice, već zbog sebe. Isto tako u EU ne idemo zbog nje. Građani u Srbiji zaslužuju da žive u normalnoj, uređenoj državi u kojoj institucije funkcionišu. Mi smo danas u situaciji da se institucije više razgrađuju nego što se grade. Pravimo kobnu grešku da sve rušimo i pravimo iz početka, pa kada pitate građane da li Srbija treba da uđe u EU, suočavate se sa rastućom dozom rezerve jer se ljudi umaraju od polaganja ispita jer ne vide da se reformski proces sprovodi na adekvatan način."
Đorđe Vukadinović misli da "učiteljica često nije pravedna i ima dvostruke standarde što sve utiče na raspoloženje đaka i njihovu volju da ispunjavaju zadatke, pa je i intenzitet podrške ulasku u EU oslabio, što zbog dvostrukih standarda EU, što zbog očigledne protekcije". "Nekima se gleda kroz prste, neki varaju, prepisuju, pa govore da bolje ispunjavaju zadatke", kaže Vukadinović. "Istraživanje NSPM-a beleži dramatični pad podrške ulasku Srbije u EU i tako nizak nivo podrške nikada do sada nismo našli. Taj pad je oko 15 odsto u odnosu na početak novembra 2014. godine. Za nešto manje od šest meseci podrška se survala na 41,1 odsto. Protivnici su stigli do 39,4 odsto. Praktično su se spojili oni koji podržavaju i oni koji se protive ulasku Srbije u EU. U tom smislu, Srbija je daleko podeljeno društvo. Ovaj podatak je začuđujući, pogotovo kada znamo da se ništa bitno nije dogodilo u prethodnom periodu, i mislim da je reč o zamoru materijala. EU je stajala često nezasluženo visoko u istraživanjima i to se u nekom trenutku survalo. Da je ova vlast pametna, koristila bi ovaj podatak i išla po Briselu, Berlinu i tražila neki ustupak. Ono što je dobro u čitavoj priči je to što ta tema nije više toliko važna i presudna za političko i identitetsko samorazumevanje građana."
Branislav Bugarski smatra da "učiteljica nema duple standarde", već da i mi moramo da damo sve od sebe da bi ispunili uslove koji se od nas traže. "Pad podrške EU je tema na kojoj moramo da radimo. Ono što fali je to što ne razgovaramo zašto učiteljica treba da bude stroga. Kroz degradaciju demokratskog sistema čiji smo svedoci i kroz nedostatak medijskog sistema i tabloidizacije i degradacije institucija, došlo se do toga da su i oni birači koji su uvek bili proevropski orijentisani, počeli da razmišljaju o pravednosti učiteljice i postavljaju pitanje da li je to pravi put za nas. Pošto je EU zajednica država koja ima dva primarna cilja, a oni su da zauvek vlada mir u Evropi i da se kroz saradnju obezbedi ekonomski prosperitet na svetskom tržištu, voleo bih da ta dva cilja vidim u istraživanju", dodaje Bugarski.
NEDOSTATAK INFORMACIJA: "Ono što građani kažu u velikoj meri je filtrirano i posredovano i da bismo razumeli mišljenje građana, moramo shvatiti kako se oni informišu, kako informacije stižu do njih, čime su filtrirane i kako su posredovane", objašnjava Đorđe Vukadinović. "Kada se iznenađujemo, ljutimo ili bivamo zadovoljni time šta građani misle, treba imati na umu da građani nemaju direktan pristup informacijama niti imaju tu lepezu informacija i izvora koje ima nekoliko hiljada ljudi koji mogu i imaju vremena, kapaciteta i mogućnosti da se informišu, bilo zato što su profesionalno usmereni ili su dovoljno materijalno obezbeđeni da mogu time da se bave.
Svi drugi se informišu preko velikih medija, pre svega televizija i nekoliko novina, pre svega tabloida. Imajući to na umu, mislim da su građani bolji u svojim stavovima i ispravniji na instiktivan način nego što je elita, ali su i zbunjeni, ogorčeni, razočarani. Kada razgrnete te ideološke i manipulativne magle i spinove kojima su građani izloženi, vidite jednu umornu, tranzicionu, postratovsku Srbiju koja luta i traga za svojim identitetom."
Vukadinović dodaje da je pomenuto istraživanje pokazalo i relativno mali pad podrške vladajućoj stranci. "Ta podrška sada iznosi oko 25 odsto, što je za četiri-pet procenata manje nego pre nekoliko meseci. Takođe, istraživanje beleži i rast apatije i nezadovoljstva vlašću, što se vidi iz negativnih ocena koje dobija njen vođa. Na pitanje građanima da li žive bolje nego pre dve godine, 49,4 odsto kaže da živi gore, 8,6 odsto ispitanika kaže da živi bolje, dok je odgovor 39,6 odsto njih da živi isto. Činjenica da polovina građana živi gore mora nekako da se zabašuri, da se spinuje tako što će se pronaći krivci ili građani ubediti da žive bolje. Vlast radi i jedno i drugo. Zanimljivo je i da je perspektiva mračna, pa na pitanje da li bi podstakli svoju decu da odu iz zemlje, oko 60 odsto građana, među kojima su i oni koji podržavaju ovu vlast, pozitivno je odgovorilo. To je suštinski problem. Ne veruje se vlasti, ali se i ne vidi alternativa i to je možda treći utisak."
Jovo Bakić kaže da alternative aktuelnoj vlasti nema, opozicija je razbijena, a još ranije istruleo politički sistem je dodatno urušen, pa se nazadovanje u poslednje tri godine ogleda u tome što se nosioci državnih funkcija ne poštuju. "Tokom prethodnih vlasti, urušeno je pravosuđe. Mi pravosuđe nemamo jako dugo, u jednostranačkom sistemu ono po definiciji ne može biti dobro jer sudije zavise od te jedne stranke. U višestranačkom sistemu, stranke su nastavile da svoje kadrove šalju u sudove, a one koji im nisu po volji otpuštaju. To je veliki problem i mi ne znamo kako ćemo se sa njim izboriti.
Kao što svojevremeno na predsedničkim izborima Tomislav Nikolić nije pobedio, već je Boris Tadić izgubio jer su njegovi birači ostali kod kuće, tako su i danas tradicionalni birači, pre svega DS-a, duboko razočarani, a vlast se ne može izazvati ako nema poverenja ljudi. To se dogodilo jer su mnogi iz DS-a vlast shvatili kao najbolji put do bogaćenja i građani to vide. Neko ko nije imao ništa i nije imao nikakvu profesiju osim politike, odjednom se obogatio. Vrlo je loše kada političari totalno potcenjuju građane, a mi ovde imamo upravo to, pa je zbog toga politički sistem kao takav izgubio legitimitet. Nije reč o tome da su neke stranke izgubile poverenje, već je legitimitet čitavog sistema doveden u pitanje."
EVROPSKA UNIJA I SRBIJA: "Srbija će kada SNS ode sa vlasti izgledati slično kao 5. oktobra, a pravi spas bi bilo priključivanje EU 2022. godine," smatra Branislav Bugarski. "To bi obezbedilo neki nivo sigurnosti. Ohrabruje da je medeni mesec ove vlade prošao i da oni koji su je podržavali polako postaju svesni da mora više da se radi i da zemlja u procesu demokratizacije ne sme da ide nazad. Nadam se da ćemo se brzo zahvaliti ovoj vlasti i nastaviti tamo gde smo u procesu demokratizacije stali."
"Država je posle 5. oktobra imala neke sisteme, ekonomske mehanizme i poluge u svojim rukama. Šteta je već napravljena i velikim delom je nepopravljiva, pritom ne mislim na materijalnu štetu. Skeptik sam po pitanju EU. Mislim da ne treba odustajati od nekih evropskih vrednosti i ideala i treba ih se držati i na unutrašnjem i na spoljnom planu. Ne treba odustajati od borbe", kaže Vukadinović.
Jovo Bakić misli da je stvarni centar moći u Srbiji danas ličnost Aleksandra Vučića i nekoliko njegovih bliskih saradnika, a da su institucije razbijene. "Upravo zato što nema institucija, već sve zavisi od volje jednog čoveka i njegovog bliskog okruženja, možemo upasti u manje ili više opasne situacije. Postoji demografska rupa i to je mnogo opasno. Treba raditi da se stvari izmene jer ako do toga ne dođe, baruštinu u kojoj se već nalazimo neće biti moguće isušiti. Vreme je da se ta močvara isušuje. Ako u tome ne uspemo, ostaćemo periferija svetskog kapitalističkog sistema i nema nam pomoći.
Ključno je pitanje da li ćemo moći da se priključimo centralnoj Evropi i da se prebacimo sa periferije na poluperiferiju svetskog kapitalističkog sistema. Zato je ulazak u EU važan, to je pomeranje sa periferije. Sada smo ukopani u njoj. Veliko je pitanje koliko će ova vlast trajati. Ako potraje kratko, ima više nade. Poseban je problem politike EU, ona je vrlo problematična. Bojim se da možda neki krugovi među nemačkim konzervativcima uopšte ne žele Srbiju u EU. Konkretna ponašanja nemačke administracije govore da ima mnogo mesta za brigu, ali mislim da ne treba od EU odustajati zbog toga, treba ubediti njene funkcionere da je Srbiji mesto tamo. Ali, ako je na prećutnom nivou među nemačkim konzervativcima doneta neka odluka, biće mnogo teško."
IMA LI ALTERNATIVE: Bugarski smatra da su alternativa i rešenje za trenutnu situaciju u promeni postojećeg sistema. "Sazrevanje političke elite i društva dovešće do bolje i drugačije političke scene i političara. DS ima potencijal i kapacitete, pitanje je vremena kada će da povrati podršku," kaže on.
Za Jovu Bakića jedino zdravo rešenje je da se aktuelni sistem uruši, da većina političkih stranaka koje danas postoje nestane, te da se pojave novi ljudi i stranke, idejno i organizaciono drugačije. "Moraju se uspostaviti jasna pravila igre i na taj način, potpuno drugačijim političkim odnosom, polako će biti sticano poverenje građana, a to je neophodno ako se želi izgraditi demokratskiji politički sistem od onog kakav je sada. Sada imamo političke stranke patronažno-klijentelističkog tipa. Imamo velike patrone koji grade svoju klijentsku mrežu u okviru stranaka. Dragan Šutanovac i Balša Božović su klasični primeri ljudi koji uživaju negativan ugled u javnosti, kad god se pojave, stranka gubi, ali u stranci imaju vrlo jak položaj. Na osnovu toga ih niko ne može pomeriti sa stranačkih funkcija i to je problem DS-a i u tome nije jedini. Navodim ga samo kao najozbiljniju opozicionu stranku, jedinu koja još uživa određeni kredibilitet.
Ključno je da li uživate poverenje građana, da li će za njih glasati zbog toga što nisu za Aleksandra Vučića, kao što sam i ja uradio. Ne glasam zato što sam srećan, zato što tako želim, već glasam zbog toga da autoritarni vođ ne bi imao još više nego što ima. To je ključno pitanje, da li će se pojaviti stranke za koje će se glasati iz uverenja," zaključuje Bakić.
Đorđe Vukadinović nije uveren da DS, a ni Srbija uopšte, ima taj potencijal. "Istraživanje pokazuje ogromnu demografsku rupu u generacijama koje treba da nose te promene i da potpuno rušenje postojećeg sistema i izgradnja novog nisu najbolje rešenje, te da bi svaki novi sistem nastao iz onog koji već postoji, iz istih ideja i frakcija", kaže Vukadinović. "Treba imati na umu da Srbija nema baš toliki kadrovski rasadnik niti ideja, niti ljudi, a još manje energije. Istraživanje je pokazalo da je veliki broj onih koji smatraju da je dobro da se pojave nove stranke. Skeptičan sam jer to ne ide tako lako. Politički teren nije lako raščistiti, postoji i kadrovska oseka, a što je najvažnije, ta strategija u suštini ide na ruku aktuelnoj vlasti.
Moj predlog je da se kombinuje ono što imamo, da to što postoji biva bolje, ali i da oni koji to žele prave nešto novo, pa da kroz tržište vidimo ko će pobediti. Jedna velika snaga koja će počistiti ovu scenu ne postoji. Nema tog građanskog cunamija i nezadovoljstva koji će je urušiti. Vlast će se urušiti ili sama od sebe ili će se duboko uzdrmati širokom lepezom različitih akcija i takvo rešenje je izvodljivije od idealističko-revolucionarne priče kako ćemo da očistimo sto, pa da krenemo ispočetka. Obrazovni nivo glasača vladajuće stranke, ne gledajući one koji su to iz interesa, nizak je, to su uglavnom stari, tehnološko slabo pismeni i oni koji su upućeni na kutiju i kratke vesti. To je njihova baza. Nasuprot tome su oni koji su obrazovani, tehnološki pismeni. Sada imamo dve Srbije – onu koja ima informacije i hoće da za njima traga i onu koja nema niti sposobnosti da do njih dođe, niti su joj potrebne. Plašim se njihovog eventualnog sukoba."
Katarina Stevanović