Zoom Srbija na kauču američkog ambasadora – Šizofren narod, ljudi bez mašte i ostali uzroci srpskog propadanja Slažem se sa ekselencijom kad je u pitanju mašta. Teško mi je da poverujem u kolektivnu šizofreniju, ali ovo novo doktorisanje oko mašte sasvim mi je razumljivo, najpre zato što se odnosi na kolektivitet manji od naroda, na vladu, pa suženo – na premijera Aleksandra Vučića

piše: Dragoljub Žarković

Čitanje u ključu: Na koloseku velike sile

Što je bliži kraju mandata, govori se da je to poslednji u njegovoj diplomatskoj karijeri, Majkl Kirbi, pasionirani teniser, amater, inače ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, opušta nas na kauču globalne, kolektivne psihoanalize, ali, kao i svaki dobar đak, pokazuje da svaki dan napreduje.

Prvo je negde dosta nediplomatski ustvrdio da smo šizofren narod, to je valjda trebalo da bude opis one srpske raspetosti između istoka i zapada, a koliko prekjuče zaključio je da su naše reforme knjiški ispravne, ali – bez mašte.

Bilo je to na nekakvom beogradskom biznis forumu. Znate šta je najgore? Slažem se sa ekselencijom. Dobro, teško mi je da poverujem u kolektivnu šizofreniju, ali ovo novo doktorisanje oko mašte sasvim mi je razumljivo, najpre zato što se odnosi na kolektivitet manji od naroda, na vladu, pa suženo – na premijera Aleksandra Vučića.

Neko će tu poruku iščitavati u ključu nedavne posete premijera Vašingtonu u kojoj je Kirbi imao aktivnu ulogu, ali to je zlonamerno tumačenje. Vučić je tamo imao limite koji nisu mogli da podstaknu bilo kakvo maštovito rešenje i kad on kaže da ćemo rezultate posete "da vidimo za dva, tri meseca", ja mu potpuno verujem i slutim da će to ići u pravcu rasplitanja šizofrenog stanja nacije.

Dakle, optiraće vlada za kolosek velike sile sve u veri da ih neće pregaziti voz i da će sumnjičave putnike koji nisu oduševljeni izborom oca na službenom putu gurnuti na sporedni kolosek. To nije baš maštovito, ali šizofreničare bi moglo da ukloni s glavnog puta.

Investicioni fond KKR: I otac i majka

Ako vam ovo zvuči nekako preterano filozofski, evo kao to izgleda u praksi.

Ministar finansija Dušan Vujović, Vučićev saputnik u vašingtonskoj seansi odvikavanja od povremenih šizofreničnih napada, izjavio je da američki investicioni fond KKR nudi rešenje za nenaplative kredite (NPL) koje je prilagođeno konkretnoj situaciji i uslovima u Srbiji, a to je da se "napadne" menadžment preduzeća koja ne vraćaju kredite.

Vujović je, na 15. ekonomskom samitu, gde je Tanjug BIZ medijski partner, i gde je Kirbi uostalom rekao da nemamo dovoljno mašte, rekao da KKR nudi prilagođeno rešenje, nasuprot rešenjima koja nude druge velike firme, a koja podrazumevaju velike troškove i gubitke u rešenju problema s lošim kreditima.

"Oni nam nude prilagođena rešenja, da se napadne stanje preduzeća i njihov kvalitet, odnosno da u firmama koje ne servisiraju kredite napadnu problem menadžmenta, a paralelno napadaju i finansijsku stranu. Svi dobro znaju da je loš menadžment često jedan od glavnih razloga što je firma ušla u finansijske teškoće", rekao je Vujović i dodao da je evidentna i nespremnost banaka da prihvate rešenja, jer ih ne vide kao održiva.

"Stvoriće se uslovi da i banke vide da je ovakvo rešenje održivo, da im investitor ponudi da uz pomoć menadžmenta uđe u rešenje NPL-ova kod nas, i time, verovatno po klasterima, ponude rešenje za ključne velike banke i ključne velike dužnike", rekao je ministar.

KKR je, prema rečima Vujovića, jedan od najvećih investicionih fondova koji je kod nas za velike pare kupio SBB, to je firma koja dolazi da uloži velike pare i ide na sigurne dobitke.

"Mi smo sada započeli proceduru ocene NPL-ova, uskoro počinje i procedura ocene aktive u bankama, i to će biti preduslov da se reši problem nenaplativih kredita", zaključio je ministar finansija.

To je zbilja maštovito rešenje. Nemaštovito je da država napravi posebnu banku, o čemu se takođe govori, koja bi, o trošku poreskih obveznika, preuzela NPL-ove za koje se osnovano sumnja da su znatno veći nego što ih banke prikazuju u svojim bilansima. Ali, prepuštanje ovog problema američkom investicionom fondu značilo bi i da KKR preuzima dobar deo srpske privrede i ostvaruje ogroman uticaj na komercijalne banke i Narodnu banku Srbije. Eto šta je maštovito i lekovito u slučaju šizofreničnih napada. KKR leči podvojenost.

Prodaja Telekoma: Od jedan do deset

Očekuje se da će ovih dana privatizacioni savetnik Vlade Srbije francuski "Lazard" izneti, nadam se ne javno, procenu vrednosti Telekoma i ideju o tome šta i kada prodavati. Domaći mediji koji se utrkuju u merenju obima grudi raznih Stanija i Soraja i ovde se ističu, pa Telekom prodajemo za milijardu evra do deset milijardi dolara.

To je, ambasadore Kirbi, primenjena srpska mašta.

Na jedno ozbiljno a maštovito rešenje od pre godinu, dve podsetio me je Miša Brkić tekstom u "Peščaniku" baš oko prodaje Telekoma. Između ostalog je napisao:

"Da je trenutna cena kao merilo uspešne prodaje relativan pojam pokazuje ideja jednog domaćeg biznismena, visoko rangiranog na (ovogodišnjoj) ‘Forbsovoj’ listi najuspešnijih poslovnih ljudi u regiji. On je svojevremeno (mnogo pre nego što je Vlada angažovala ‘Lazard’) predlagao neobičan model o kome je razgovarao s vodećim menadžerima Dojče banke.

Ideja je bila sledeća: da Srbija uzme kredit od Dojče banke za sumu koju misli da bi dobila od prodaje Telekoma (recimo, dve milijarde evra) i da taj novac unese u Kompaniju. I da se onda ugovorom o kreditu dogovori s Dojče bankom da ona, na određeni broj godina, preuzme upravljanje Telekomom, da ta Banka izabere menadžerski tim i isplaćuje im zarade i bonuse kako ona odredi.

A da posle izvesnog perioda, ako taj menadžment uspe da značajno podigne performanse Kompanije, država Srbija kao vlasnik i Dojče banka kao upravljač prodaju Telekom. Ako uspeju da prodaju Telekom iznad cene koju je Telekom imao kad ga je Banka preuzela (recimo za četiri milijarde evra) – 25 odsto od te razlike pripada Dojče banci (milijarda evra).

Ovu ideju, naravno, srpske vlasti nisu htele ni da vide, a kamoli da diskutuju o njoj."

Ne treba biti mnogo maštovit da bi se zaključilo da ideja nije dobro prošla zato što je teško ugraditi se u takav model prodaje.