Knjige – Janis Varufakis, Ovaj svet može da bude bolji:
Ideologija ekonomije

Povod za ovu knjigu bio je predlog vlasnice jedne grčke izdavačke kuće Janisu Varufakisu da napiše tekst o ekonomiji koji bi bio namenjen tinejdžerima. Varufakis je prihvatio, jer onaj ko ne može da objasni velika ekonomska pitanja jezikom razumljivim tinejdžerima, zapravo ih ni sam ne razume.

Knjigu Ovaj svet može da bude bolji (Kreativni centar, 2015) napisao je aktuelni ministar finansija Grčke Janis Varufakis. Profesor ekonomije na Atinskom univerzitetu koji na sednice vlade dolazi svojim motorom "jamaha", britanski đak, bloger i gejmer, Varufakis za sebe kaže da je "libertarijanski marksista", a za mere štednje Evropske unije – istina, pre ovog leda na kojem se Siriza kliza u pregovorima sa EU – da su "finansijski pandan metoda mučenja CIA". Ukratko, intrigantan poduhvat srpskog izdavača usred (ne)izvesnih pregovora Atine sa evropskim kreditorima, nedugo posle grčkog izdanja, u koricama boje mora, knjižica od nepunih dvestotinak strana deluje zgodno za plažu, možda i na nekom grčkom ostrvu.

Varufakis se u predgovoru ograđuje kako je povod za knjigu bio predlog vlasnice jedne grčke izdavačke kuće da napiše tekst o ekonomiji koji bi bio namenjen tinejdžerima, a odmah potom dodaje da onaj ko ne može da objasni velika ekonomska pitanja jezikom razumljivim tinejdžerima, zapravo ih ni sam ne razume. Dakle, tu je samo jezik kojim je Varufakis pisao – tinejdžerski. Sve ostalo pomalo miriše na novi komunistički manifest: tlačitelji i moćnici, većina koja strada zbog njih, neravnopravnost, zajedničko vlasništvo kao ideal. Varufakis se, kaže, trudio da se ne bavi grčkom svakodnevicom: "Naprotiv, usredsređujem se na velika pitanja socijalne ekonomije koja se tiču svih ljudi, svugde, ali tako da zainteresovanom čitaocu dajem priliku da sagleda iz ugla drugačijeg od dosadašnjeg nedavni slom naše socijalne ekonomije, kao i razloge zbog kojih nosioci vlasti uporno odbijaju da donesu odluke što bi dovele do spasenja naših društava u Evropi, u Grčkoj i u čitavom svetu."

Uglavnom se nema šta zameriti tekstu neposrednom, punom jasnih primera i objašnjenja o javnom dugu, tržišnom društvu, dobiti, poreklu novca, odnosu države i bankara, privatnom i planetarnom (društvenom!) interesu, nezaposlenosti… Tu je i važna lekcija o razlici između dve vrste vrednosti – životne i razmenske i razlozima zbog kojih se u današnjim društvima vrlo često svi aspekti naših života svode na njih, tj. postoji težnja da se obezvredi sve ono što se ne može prodati uz dobit. Ove popularne, zamišljene razgovore o ekonomiji (sve vreme, narator se obraća svojoj ćerki Kseniji, prim. n.) piše pre svega iskusni ekonomista, tvrdeći da je ekonomija isuviše važna da bi se prepustila samo ekonomistima, ali i da ekonomija nije nauka: "Sasvim suprotno od fizike, gde priroda predstavlja nemilosrdnog sudiju pretpostavkama koje postavljaju fizičari, ekonomija ne može da funkcioniše na taj način, s obzirom na to da ne postoji mogućnost stvaranja laboratorije u kojoj bismo mogli da kontrolišemo važne pretpostavke o tome kako bi se, na primer, razvila grčka ekonomija 2010. godine da je, umesto što je podigao kredit na osnovu Memoranduma sa MMF-om, Evropskom unijom i Centralnom evropskom bankom, grčki javni sektor objavio bankrot." I tako, ekonomija je pre astrologija nego astronomija, tvrdi ministar finansija.

Na samom početku svojoj ćerki tinejdžerki i njenim vršnjacima, kao i svima onima koji su spavali na časovima istorije i geografije, Varufakis objašnjava otkud tolika nejednakost na svetu, otvarajući prvo poglavlje pitanjem: Zašto Aboridžini iz Australije nisu napali Englesku, nego se dogodilo obrnuto, Britanci su napali Australiju? I kakve to ima veze sa svetskom ekonomskom krizom, ali i pregovorima koje nova grčka levičarska vlada ima sa EU? Podsećajući na klasike naučne fantastike kakvi su Blejdraner i trilogija Matriks, gotski roman Frankenštajn britanske spisateljice Meri Šeli i Doktora Fausta Kristofera Marloa, ali i Sofoklovog Cara Edipa, Varufakis je objasnio važne pojmove ekonomskih odnosa u svetu, iščitavajući priče i mitove s levičarskim naočarima na nosu. Sasvim legitimno. Uglavnom je precizno pogađao cilj, zahvaljujući pametnom izboru filma i literature, ali ne i uvek. Ali je sve vreme optuživao malobrojne moćnike za održavanje ideologije "koja im je davala legitimitet i koja je ubeđivala većinu kako moćnici imaju pravo na moć". Nekad je ta ideologija imala religioznu formu, piše Varufakis, a danas je uzela oblik naučnoekonomske teorije.

Ova letnja knjižica za mlade i razbibrigu, Varufakisu je poslužila i zato da svojoj ćerki, koja živi u Australiji, podari podsetnik da nije sve u kupovini novog iPada, ima nešto i u pričanju viceva posle večere s prijateljima dok zalazi sunce na Egini. Tako grčki ministar objašnjava razliku između razmenske (iPad) i životnih vrednosti (vicevi, večera s prijateljima, zalazak sunca). Mada i taj zalazak sunca na Egini može da bude sporan kao životna vrednost. U zavisnosti od toga da li vam je terasa s koje ga posmatrate dedovina ili ste je pak iznajmili za deset dana godišnjeg odmora. Ali, da baš ne cepidlačimo.

Najsporniji je Varufakis u knjizi kada objašnjava "vrhunac duboke krize" i kaže da "vlast bankara nad društvom (i nad političarima) može da spreči preporod i da ostavi tržišno društvo zakucano za dno stalne recesije": "Boljitak može da nastupi samo ako se društvo digne i ako zahteva koordiniranu državnu intervenciju otpisivanja dugova." Dakle, ne štednjom nego samo "otpisom dugova", uveren je Varufakis, može da otpočne preporod. Ili tako, ili ratom, koji razara sve – pa i krizu. Sve i da je taman tako, ponovo se javlja kao političar-amater. Ministar finansija koji je na početku pregovora sa evropskim kreditorima tvrdio upravo to da je otpis dugova jedino rešenje za Grčku, pet meseci kasnije uzda se u dolazak Angele Merkel na pregovore. Kom Varufakisu verovati?

U međuvremenu je muka samo naći novac za ono ostrvo, a onda plaža, Varufakisova popularna ekonomija i – revolucija može da počne.

Zora Drčelić

Odlomak iz knjige Teologija uz pomoć jednačina Mnogi će ti reći da tvoj otac ne zna šta govori. Da je ekonomija, ekonomska teorija – nauka. Da ona – poput fizike, koja metodično i uz pomoć matematike analizira prirodu – na isti način kombinuje matematiku, statistiku i logiku kako bi se naučno sprovodila analiza socijalno-ekonomskih fenomena. Besmislica! Ekonomija možda primenjuje matematičke modele i statistički metod, ali više liči na astrologiju nego na astronomiju. Sasvim suprotno od fizike, gde priroda predstavlja nemilosrdnog sudiju pretpostavkama koje postavljaju fizičari, ekonomija ne može da funkcioniše na taj način, s obzirom na to da ne postoji mogućnost stvaranja laboratorije u kojoj bismo mogli da kontrolišemo važne pretpostavke o tome kako bi se, na primer, razvila grčka ekonomija 2010. godine da je, umesto što je podigao kredit na osnovu Memoranduma sa MMF-om, Evropskom unijom i Centralnom evropskom bankom, grčki javni sektor objavio bankrot. Ovo krucijalno odsustvo mogućnosti da se empirijski kontrolišu naše ekonomske teorije povezano je sa činjenicom da ekonomija, ekonomska misao, nema nikakve veze s prirodnim naukama. U skladu s tim, naš izbor leži između toga da se, s jedne strane, pravimo da smo mi, ekonomisti, naučnici i, s druge strane, da priznamo kako smo bliže filozofima, koji, koliko god da razumno i mudro argumentuju svoje stavove, ni u kom slučaju jedan drugog ne mogu da ubede u svoje mišljenje o smislu života. Nažalost, mnoge moje kolege ekonomisti, većina njih, opredeljuju se za to da se prave da su naučnici i na taj način završavaju tako što više podsećaju na astrologe, eventualno na teologe koji pokreću matematičke dokaze o postojanju Boga, na crkvene moćnike koji ulažu u neznanje i sujeverje onih što žive u stanju zabrinutosti za sopstveni opstanak i u strahu od onoga što će biti sutra. KRAJNJI ISHOD PLAVE PILULE: Tridesetih godina XX veka engleski antropolog E. E. Evans-Pričard (1902-1973) proveo je duže vreme analizirajući društvo plemena Azande u Africi. Dok je živeo s njima, primetio je da pripadnici plemena Azande pridaju veliki značaj svojim proročištima i prorocima, od kojih su tražili da im proreknu budućnost, upravo kao što su to tražili i stari Grci od svojih proroka u proročištu u Delfima. Pitanje koje se postavilo pred Evans-Pričarda jeste sledeće: Ako se ima u vidu to da su se proročanstva svetilišta, proročišta i vračeva vrlo često pokazivala kao vrlo neuspešna, kako su vračevi uspevali da održe netaknutu svoju vlast nad "vernicima" u svom plemenu? Objašnjenje Evans-Pričarda u vezi s nepoljuljanom verom pripadnika plemena Azande u magiju, proročanstva i vradžbine, ali i u nepogrešivost njihovih sveštenika, jeste sledeće: "Pripadnici plemena Azande dolaze do zaključka, kao i mi, da proročki neuspeh njihovih proročišta zaista zahteva neko objašnjenje. Toliko su, međutim, upetljani u mistične pojmove da moraju i da se potpomognu njima kako bi objasnili neuspeh proročanstva proročišta. Kontradiktornost između posmatranih događaja i nekog mističnog pojma tumači se u odnosu na druge, njemu srodne mistične pojmove." Isto to važi i za takozvanu ekonomsku nauku! Tako se ekonomisti koji ne uspevaju da predvide neku važnu ekonomsku pojavu (što se i inače najčešće dešava), na primer krizu što je izbila 2008. godine i traje sve do danas, pozivaju na iste te mistične pojmove pomoću kojih nisu uspeli da predvide krizu kako bi objasnili – sopstveni neuspeh. Daću ti jedan primer. Kada se osamdesetih godina XX veka, suprotno predviđanjima sistemskih ekonomista (na primer, onih koji su radili za velike banke, za Međunarodni monetarni fond itd.), nezaposlenost povećala, oni koji negiraju postojanje nezaposlenosti (a o kojima sam govorio na prethodnim stranicama) izmislili su mistični pojam prirodne nezaposlenosti. Pošto su nazvali primećenu nezaposlenost prirodnom, smatrali su je – objašnjenom! Onda su, suočeni s tržištima koja ne uspevaju da apsorbuju nezaposlenost, ubedili same sebe da je nezaposlenost dokaz da naše društvo pati od greha nesavršene konkurencije, kojem je, da bi se na pravi način suzbio, potrebna magična formula oslobađanja tržišta pomoću, na primer, privatizacije. A ako čarolija njegovog oslobađanja ne sprovede svoje čudo (na primer, ako se nezaposlenost poveća umesto da se smanji), tajna će, zaključuju, biti u još većoj privatizaciji, još većem smanjenju plata i davanja, penzija itd. Ukoliko ni ove vradžbine ne uspeju, teše se mišlju da ne treba okriviti politiku štednje i privatizaciju, već "vradžbine" sindikata, minimalnih zarada, državnih davanja za nezaposlene i socijalnog osiguranja, koje ne dozvoljavaju magičnoj formuli da deluje kako treba. Upravo kao kod proroka plemena Azande! Verovatno je, s jedne strane, plava pilula koju je Morfeus ponudio Niju nemoćna pred sposobnošću ekonomista da konstruišu naizgled naučne ideologeme, koje toliko delotvorno uspevaju da skriju istinu o funkcionisanju i tajnama tržišnih društava. I u meri u kojoj su razmenske vrednosti u potpunosti prevladale na planeti Zemlji (od zemlje Ijudskog rada, pa sve do genotipa mikroorganizama), teorije ekonomista tkaju Matriks koji ti zabranjuje da vidiš istinu društva što te određuje kao Ijudsko biće. Crvena pilula je tvoja jedina nada – ako te zanima istina. NAŠA CRVENA PILULA: Nažalost, crvena pilula koju bi mogla da progutaš s jednom čašom vode, kao što je to učinio Nio, ne postoji. Ono što postoji jesu kritička misao i prkosna želja da nikada ne prihvatiš nešto zato što ti je tako rečeno ili zato što tako misle moćnici, većina, svi "drugi". Na stranicama ove knjige pokušao sam da ti ukažem na to kako možeš da uskladiš prkosnu veru u istinu s kritičkom mišlju da bi uočila osnovne, često turobne stvarnosti oko sebe. Nema sumnje da ćeš se često kajati što nisi uzela plavu pilulu. Biće, međutim, i drugih trenutaka – pošto si izabrala crvenu pilulu gorke istine – u kojima ćeš razotkrivati laži moćnih, njihovu rugobu i njihov besmisao. To će biti tvoje obeštećenje.