Napad na istorijsku crkvu u Čarlstonu u kojoj je 1960-ih delovao dr Martin Luter King, a 1818. pobunjeni robovi. Ko su beli suprematisti u SAD: KKK, 88, «usamljeni vukovi»?

Devet Afrokoamerikanaca (šest žena i tri muškarca) je ubijeno unutar Afričke metodističke episkopalne crkve Emanuel u Čalstonu, a dva vernika su prebačena u bolnicu, od kojih je jedan ubrzo preminuo kada je u sredu 17. juna uveče Dilan Ruf (Dylann Roof) 21-godišnji kratko ošišani plavokosi belac koji je nosio duks, farmerke i čizme timberlend, pucao u ljude za vreme molitve nakon što je crkvi u centru Čarlstona proveo čitav sat. Među poginulima je i pastor crkve Klemente Pinkni, gradski senator u parlamentu Južne Karoline.

Pod naslovom Charleston Church Shooting: Suspect Dylann Roof Captured CBS njus citira opise preživelih po kojima je Dilan Ruf na kraju molitve vikao: "Vi ssilujete naše žene zauzimate našu zemlju i morate da odete. ("You rape our women and you're taking over our country. And you have to go," i da je više puta menjao šaržer nastavljajući da puca.

Policija je objavila snimke sa nadzornih kamera Dilana Rufa (1994) osumnjičenog za zločin iz mržnje koga smatra ga opasnim i vozila u kom se veruje da je pobegao. Dilan Ruf je 18. juna popodne uhapšen u Čarstonu u Severnoj Karolini.

Njujork tajms pod naslovom Dylann Roof, Charleston Suspect, Wore Symbols of White Supremacy piše da je Dilan Ruf na crnoj jakni nosio oznaku Južoafričke Republike u vreme aparhejda i oznaku rasističke Rodezije, što je popularno među belim rasistima i simbolizuje belu suprematiju. Komšije su svedočile da je delovao kao normalno dete, a jedan vršnjak ga je opisao kao korisnika teške droge koji je pričao rasističke viceve, imao tu vrstu južnjačkog ponosa, neki bi rekli - jaka konzervativna uverenja, da je bio «super emo», ali da nije delovao opasno.

Dila Ruf

LA tajms pod naslovom Dylann Roof: minor crimes, 'creepy' behavior, talk of 'Southern pride' piše da su posle pucnjave u Čalstonu na Fejsbuku šerovana (podeljena sa drugima) fotografiju na kojoj se vidi Dilan Ruf kako sedi na crnom automobilu, obučen u crne pantalone i belu košulju, s rukama na šeširu kako gleda preko naučara, a između njegovih nogu se vidi registarska tablica njegovog automobila na kojoj piše: «Confederate States of America». Na Fejsbuku, mnogi od njegovih prijatelja su crni, ali Hajdi Birih koji prati aktivnost američkih «grupa mržnje» je uočio da su njegovi komentari na internet forumima belih rasista bili obojeni idejom da su belci izuzetno viktimizirani od strane crnaca, ali da niko na to ne obraća pažnju i da su bele žene seksualno zlostavljane od strane crnaca, što je verovatno najstariji rasistički topik u SAD...

List Boston Herald Southern flag losing ground piše kako se u Severnoj Karolini nakon zločina u Čarlstonu rasplamsala rasprava o tome da se konfederalistička zastava ukloni sa državnih institucija. Na jugu SAD je inače uobičajeno videti konfederalističke zastave na mnogim mestima, kao i spomenike poginulim konfederalističkim borcima iz američkog građanskog rata (12. 4. 1861. - 9. 5. 1865.) čija 150. godišnjica pada ove godine. Rat u kojem je poginulo oko 1,030,000 ljudi (3% ukupne populacije) od toga 750.000 vojnika izbio je nakon što je jedanaest južnjačkih robovlasničkih država proglasilo svoje odcepljenje od SAD-a i formiralo Konfederativne Države Amerike (Konfederaciju); a ostalih dvadeset i pet država podupirale Uniju. Nakon četiri godine ratovanja koje se odvijalo većinom u južnjačkim državama, Konfederacija se predala, a ropstvo je ukinuto. Tokom predsedničkih izbora 1860. godine, Republikanska stranka na čelu s Abrahamom Linkolnom vodila je kampanju protiv širenja ropstva van država u kojima je ono već postojalo, a prietnje odcepljenjem su proglasili za izdaju. Zanimljivo je da su i pripadsnici pokreta za ljudska prava koristiloi konfederalnu zastavu kao simbol u jeku borbe za crnačka prava 1960-ih tokom koje su rasisti spalili oko 300 crnačkih crkava u južnim državama S A D.

Pohađao je srednju školu u Leksingtonu, ali da školska evidencija pokazuje da se selio z škole u školu, da je dva puta pohađao deveti razred 2008-9. i 2010. godine, ali nema podataka o tome da je završio srednju školu. Njujork tajms piše da je Dilan Ruf dva puta imao probleme sa zakonom, jednom dok se vadljivo raspitivao o zaposlenima u jednom šoping molu u kome je navodno tražio posao, a prilikom incidenta u šoping molu, kada je dosađivao nekoj prodavačici pa ova pozvala policiju, kod njega je pronađena neka supstanca koja se koristi za lečenje zavisnosti od opijata i često prodaje u nelegalnim transakcijama na ulici za koju nije imao lekarski recept. Optužen je za posedovanje droge, a kasnije i za neovlašćeni ulaz u tuđi posed u nekom tržnom centru u koji mu je bio zabranjen ulaz na godinu dana. Pištolj kalibra .45 je dobio kao rođendanski poklon od svog oca...

Pre ove pucnjave u aprilu je u Čarlstonu porasla napetost nakon što je beli policajac ubio neimenovanog crnog muškarca zbog čega je optužen.

Pucnjava podseća na na 1963. bombaški napad na crkvu Afro-Amerikanaca u Birmingemu, Alabama kada su ubijene četiri devojke što je galvanizovalo pokret za građanska prava 1960-ih.

Metodistička episkopalna crkva Emanuel u Čarlstonu, Južna Karolina koja je postala poprište smrtonosne pucnjave 17. juna je do sada imala važnu ulogu u borbi crnaca za ljudska prava. a njeno poreklo datira iz 1791. godine, ali su se 1816. crnim članovi pretežno bele Methodističke episkopalne crkve u Čarlstonu i formirali Afrikansku methodističku episkopalnu crkvu, ali verske skupovi slobodnih crnaca i robova su zabranjeni i njeni osnivači su se se brzo našli u zatvoru.

U 1822., crkva je ponovo bila meta vlasti koje su osujetile planirani revolt robova koji je predvodio Danska Vesei, jedan od osnivača nove crkve, a više od 1.000 ljudi je uhapšeno, 35 njih, uključujući i Veseij, pogubljeno i sama crkva je spaljena.

Ona je obnovljena 1834. godine, ali njeni članovi sastali su se u tajnosti sve dok crkva zvanično nije bila priznata nakon završetka Američkog građanskog rata 1865. godine - kada je usvojeno ime Emanuel.

Zemljotres u avgustu 1886. je teško oštetio crkvu, a sanacioni radovi su završeni u 1891.

Crkva je ponovo postala žarište sukoba u 1950-im i 1960-iim, kada su je crnački lideri koristili kao tačku okupljanja pripadnika pokretu za građanska prava.

Dr Martin Luter King je održao govor u crkvi u aprilu 1962. godine, pozivajući pripadnike crne zajednice da se registruju i glasaju na izborima.

Godinu dana nakon što je lider za građanska prava je ubijen, njegova supruga Koreta Scot King predvodila je u aprilu 1969. oko 1.500 demonstranata na maršu crkve Emanuel do lokalne bolnicu koji su tražili više prava za crne zdravstvene radnike.

(Videti više: South Carolina shooting: Historic Church that hosted Dr King, BBC 18. juna )

. Pod naslovom Charleston shooting: Manhunt underway, suspect IDed list Kriščen sajens monitor podseća da je 1963. godine predsednik Kenedi pozvao Kongres da preduzme široku akciju za zaštitu građanskih prava, da je tek posle njegove smrti, 1964, predsednik Džonson bio u stanju da izdejstvuje usvajanje Zakona o građanskim pravima, te da više od polovine Amerikanaca (58 odsto) smatra da je taj akt jedan od najvažnijih događaja u 20-og veka. Široke rasne podele, međutim, i dalje postoje, pa pola veka kasnije mnogi Amerikanci - naročito crnci - i dalje veruju da zemlja ima načine da unapredi prevazilaženju rasnih razlika.

Kako taj list izveštava, prema podacima FBI, broj optužnica za zločin iz mržnje u poslednje dve decenije u SAD je opao sa 7.947 u 1995. na 5.928 u 2013. Karakter zločina iz mržnje u poslednje vreme je promenjen, ali da je i dalje polovina te vrste zločina rasno motivisana. List takođe citira izveštaj istraživačkog centra Pju ( The Civil Rights Act at 50: Racial divides persist on how much progress has been made) prema čijem istraživanju, koje je sprovedeno prošle godine pre 50. godišnjice Marša na Vašington, proizilazi da manje od polovine (45 odsto) svih Amerikanaca smatra da je Amerika napravila značajan napredak u pravcu rasne jednakosti od tog istorijskog događaja, dok je 49 odsto reklo da mnogo više treba da se uradi.

Ocene stanja zavise od rasne pripadnosti.

Samo 32 odsto crnaca je reklo da je zemlja napravila veliki napredak od 1960-ih, a oko osam-od-deset (79 odsto) njih je reklo da mnogo više posla mora da se uradi.

U anketi CBS Nevs sprovedenoj krajem marta 2015. godine 59 odsto Amerikanaca - uključujući 60 odsto belaca i 55 odsto crnaca - smatra da su ti odnosi u SAD generalno dobri. Oko polovine (52 odsto) misli da je realna nada da će diskriminacija biti okončana, dok je 46 odsto reklo da će uvek biti mnogo predrasuda i diskriminacije.

Šest-u-deset crnaca (61 odsto) a 44 odsto belaca smatra da će diskriminacija uvek postojati.

Kriščen sajens monitor Race equality in America How far have we come objavljuje rezultate istraživanja o tome da razlike među pripadnicima rasa opstaju kada je reč o vlasništvu nad kućama (65 odsto beli, 45 odsto crni, 42 odsto hispano porekla) , mestu u upravnim odborima i kompanijama (beli čine 64 odsto radne snage, crni 21, azijskog porekla 5, hispano 16, a među direktorima 500 najznačajnijih kompanija belih je 482, crnih 6, hispano 5, azijskog 6), porodičnim prihodima (beli 214.450 dolara, crni 86.100, hispano 75.860), nezaposlenosto (stopa nezaposlenosti belih 7 odsto, crnih 16 odsto, hispano 12), obrazovanju (beli čine 70,8 odsto diplomiranih, crni 10, hispano 8,5) i političkoj zastupljenosti (u 113 Kongresu manjine čine samo 6 odsto članova Senata i 21 odsto Predstavničkog doma). Crnci dominiraju jedino u zatvorima – on su 1963. imali pet puta veće šanse da budu uhapšeni nego belci , a 2013. taj razmer je povećan na 6,4… (Videti grafikone u FOTO GALERIJI)

Ko su beli suprematisti u SAD: KKK, 88, "usamljeni vukovi" Daleko su od homogene grupacije, ali ono što ih definiše je mržnja - obično usmerena na rasi i vladu. U šta oni veruju? Gaje posebno ogorčenu mržnju prema crncima koja datira još od vremena ropstva, ali i mržnju prema ljudima hispano porekla, povećanu zbog migracije. Ne iznenađuje, s obzirom na njihov dugogodišnji afinitet prema nacističkoj ideologiji da su Jevreji meta njihove mržnje. Pripadnici tih grupa šire uverenje da je američka vlada je pod kontrolom Jevreja, a to označavaju skraćenicom ZOG (Zionist Occupied Government), koja govori o cionističkoj okupacionoj vladi. Oružje je ključni deo njihove ideologije, pokazuju ultradesničarski sajtovi. Neo-nacistička ideologija je uobičajeno među belim rasistima. Nacistička ideologija je jedan od simbola koji se može videti na tetovažama sa kukastim krstovima u skoro svim desničarskim grupama. Pored toga beli rasisti se kite kukastim krstovima, broj 88 se koristi kao skriveni nacistički simbol. H je 8. slovo u azbuci tako je 88 = HH = Heil Hitler. Dilan Ruf je koristio na svom Facebook profilu zastave zemalja sa istorijom rasne segregacije, među kojima je zastava bivše britanske kolonije Rodezije, koji je sada poznat kao Zimbabve i oznake iz aparthejd ere u Južnoj Africi. Koliko grupa desnih ekstremista postoji? Do pouzdanih podataka je teško doći. Istraživački centar južnog siromaštva (The Southern Poverty Law Center, SPLC) koji prati ekstremističke grupe širom SAD - većina od kojih su grupe belih rasista - procenjuje da je u 2014. bilo 784 aktivnih grupa, u Južnoj Karolini bilo je 19 takvih grupa, uključujući Bele vitezove Kju kluks klana (Vhite Knights of the Ku Kluks Klan) i Ligu juga (League of the South). Analitičari i policijski zvaničnici ukazuju na rastuće pretnje "anti-vladinih terorista" – to su pojedinci sa krajnje desnice koji veruju u ekstremni politički konzervativizam i vide američku vladu kao tiranina, ali češće su povezani mržnjom prema crncima i antisemitizmom. Prošle godine, istraživanje agencija za provođenje zakona zaključilo da je u 74 odsto krivičnih prijava desni ekstremizam protiv vlade jedna od tri najveće terorističke pretnje. Nekoliko studija je pokazalo da ekstremistički napadi «domaće radinosti» mnogo češći nego napadi "džihadista" koji imaju mnogo širi publicitet. Od 9/11, bilo je godišnje prosečno 337 desničarskih ekstremističkih napada u poređenju sa devet napada godišnje od strane muslimanskih Amerikanaca. I druge studije koje koriste različitu metodologiju znatno više ukazuju na napade krajnje desnice nego na napade džihadista. Istraživanje Univerziteta Meriland je registrovalo 65 napada desničarskih ekstremista u poređenju sa 24 napada muslimanskih ekstremista. FBI je takođe upozorio na ekstremizam krajnje desnice kao najveću opasnost u SAD. Smatra se da ima najmanje 5.000 članova Ku kluk klana u SAD, nazloglasnije rasističke organizacije čija ikona je bela kapuljača, a koja je terorisala crne Amerikance tokom većeg dela 20. veka. Veruje se da je sada KKK bleda senka onoga što je bilo. Organizacija se nikada nije oporavila od unutrašnjih borbe za vlast i teškog infiltracije FBI tokom 1970 –ih. Procene govore da postoji 35 KKK grupa u SAD, ali da mnoge od njih imaju samo po nekoliko usamljenih članova. Oko 5.000 članova KKK je podeljeno u male lokalne organizacije koje koriste KKK kao deo svog imena. Stvarna moć organizacije čija je, je simbolična. Glavna pretnja su takozvani "usamljeni vukovi", za koje se veruje da su ohrabrivani na internetu, koji omogućuje usamljenicima da razgovaraju sa onima koji imaju slična uverenja. Studija koju je sproveo pomenuti SPLC pokazuje da je u proteklih šest godina, 74 odsto od 60 ispitivanih incidenata izvršeno ili je planirano, od strane «vukova samotnjaka". (Charleston shooting: Who are US white supremacists?, BBC, 19 June 2015 )