"Daj Nam Danas"; "Vreme" br. 537

U broju 537 vašeg časopisa g. Teofil Pančić je, kao i obično, napisao dobar članak ("Daj Nam Danas"), posvećen promeni raspoloženja naše javnosti i nekim pratećim pojavama, počev od septembarskih izbora prošle godine pa do ovih dana. Ipak, ima jedna teza s kojom se ne slažem. G. Pančić piše kako se srpska javnost opredelila, između zelenih dolara Ante Markovića i "Energije Smrti" Slobodana Miloševića, za ovu drugu. Ja ne mislim tako i pokušaću to da objasnim.

Raspoloženje u Srbiji pre deset-dvanaest godina nije bilo tako "samurajsko" kako neki misle, već su mnoge očekivali da će Milošević, pored ostalog, doneti i blagostanje. Milošević je, kao "Veliki Patriota", u njihovim očima bio čovek koji će narodu vratiti nekakvo njegovo zakonito bogatstvo, dok im je Ante Marković izgledao kao prevarant koji ne radi za dobro Srba.

Treba krenuti iz malo dalje prošlosti. Pre pedesetak godina (meni je šezdeset pet i o tome ponešto znam) stariji ljudi, "nacionalno" nastrojeni a slabo obrazovani, verovali su da je Srbija bogata a da su ostali u Jugoslaviji obični golje koji žive na njen račun. To se uverenje, uz pomoć lomova i potresa koji su odneli Jugoslaviju (onu pravu, nekadašnju), vratilo i učvrstilo, a u mnogim ograničenim i ozlojađenim ljudima ionako je sve vreme postojalo, pa je preguralo i godinu velike inflacije, uvek praćeno nadom da će na neki Miloševićev tajni znak da se pojavi izobilje. Tu je ulogu, u skromnoj meri, odigrala Avramovićeva stabilizacija i svi su bili zadovoljni.

Niko nikad nije bio protiv blagostanja, jedino što su mnogi verovali da će ono doći samo od sebe, na osnovu "pravilne" nacionalne politike. Sada su ti ljudi ogorčeni jer počinju uviđati da neko tajno narodno bogatstvo nikada nije postojalo.

Ilija Lukačević, Beograd