Petra sedi za trpezarijskim stolom u maloj, svetloj kuhinji u iznajmljenom stanu na Voždovcu i uči hemiju i fiziku za sedmi razred. Njena baka sedi na kauču pored stola i pravi joj društvo dok uči, tu je da joj oljušti jabuku ili da joj spremi sendvič. Mir i tišina u kući, mlađa sestra je u školi, mama i tata na poslu. Samo baka i Petra, baka šuška novinama, unuka uči i prožima je osećaj miline, ceo stan miriše na supu. Petra tada nije znala da je taj osećaj nirvana, a i nije bila opterećena spoznajom da je taj trenutak prolazan. Srećno mesto bila je baka, a pomalo i učenje.

Termin happy place (kad sam bio srećan) često se koristi u američkim filmovima u situacijama kad se akteri suočavaju sa onozemaljskim silama, ono kad ih spopadnu furije, pa im isterivači duhova kažu da se u kriznim momentima treba fokusirati na lepe trenutke iz života. Najčešće se to srećno mesto nalazi na porodičnim fotografijama. I to pomogne, ljubav prevagne nad zlom. Kad su Petri kasnije nailazile furije, terala ih je po savetu filmskih egzorcista, prebacivala se u doba kad su svi bili mlađi i slađi, mama, tata i deca. Najsrećnije mesto bila joj je kuća, gde uopšte nije razmišljala o sreći jer nije imala vremena za to. Tek negde uveče, dok uspavljuje mlađe dete koje voli dugo da se uspavljuje i priča šta joj se desilo tokom dana i postavlja svakakva pitanja, tek tad, dok sviraju umirujući Mocartovi tonovi sa CD-a i mačka prede kraj njihovih tela, tek tad je Petra znala da je to sreća. I da će proći, što zna svak’.

I prođe vreme, letovanje, zimovanje, srećna i tužna mesta se smenjuju, opet niko ne gleda da li je srećan ili nije srećan. Deca rastu, jabuka za zdrave zube, šargarepa za oštar vid, engleski utorkom i četvrtkom, odbojka sredom i petkom. Petra još ne razmišlja o tome šta je sve dobila u životnom paketu. Sve ide svojim tokom, planira se i ide se na roditeljske sastanke. Povremeno posećuje psihoterapeute i razmenjuje iskustva sa prijateljicama, da li je bolji ovaj ili onaj lek, ide na jogu i veruje u homeopatiju.

Nekad je zapljusnu srećna mesta iz rane mladosti. Na Hvaru je, letuje sa društvom u kampu Vira, prilično udaljenom od grada Hvara. Mnogo su mladi, najstarija osoba ima dvadeset jednu godinu, a najmlađa šesnaest. Kamp je smešten u prirodi među borovima, plaža je uređena i stenovita, mokri čvor pristojan, sve funkcioniše. Petra prvi put spava u plastičnom šatoru sa zatvorenim rajsferšlusom na ulazu. Uveče pešače do grada, idu u diskoteke, a u povratku čekaju da prvi kamioni sa lubenicama stignu na pijacu. Kupuju najveću lubenicu za veliko društvo. Put od grada do kampa ide više nizbrdo nego uzbrdo, idealan teren za kotrljanje lubenice. Puste lubenicu i ona ide, ide, pa stane, guraju je malo uzbrdo, ona krene nizbrdo, trk za njom da ne skrene s puta, pa opet uzbrdo. Ako se ne rasprsne usput (jednom je udarila u nešto i raspala se skroz, jeli su je na licu mesta), lubenicu odguraju do kampa i tu je ceo dan hlade u morskoj vodi. Nedavno je videla dečaka u Beogradu koji šutira plastičnu loptu-lubenicu i setila se svega.

Vesterli, Roud Ajlend, malo mesto na Atlantiku na koje se Petra uvek vraća u mislima. Tipičan američki piknik na plaži sa stolicama na rasklapanje, mešovitim društvom i gomilom hrane. Petra ne može da se seti kako se zvala Francuskinja (Mišel, ali nije sigurna) koja je donela preukusnu krompir salatu sa avokadom, ali zna da se ona posle tog leta vratila u domovinu i da žali zbog te odluke. U okeanu se kupaju samo deca, voda je ledena. Plaža u Vesterliju je ono što se na engleskom zove mindsaver, mesto koje ti se istetovira na mozgu. Tejlor Svift je u tom mestu kasnije kupila kuću.

Petra je letos prvi put videla mladunče sove u starom gradu u Rovinju, niko nije znao kako se ona našla na ulici. Neobičan stvor, netremice te gleda u oči, kostreši se i okreće glavu ukrug. Prolaznici je slikaju za Instagram. Celu noć su smišljali šta će sa sovom, poješće je mačke i galebovi ako nešto ne preduzmu. Dobri čovek iz komšiluka stavio je sovu-ćuka u gajbicu za voće i sutradan je odneo kod veterinara koji ju je uputio dalje. Sova je globalni simbol, print na pidžami ili privezak na ogrlici. Petra je pogledala na internetu šta predstavlja susret sa sovom i nailazi na različita tumačenja: sova je simbol iluminata, onih koji vide u mraku i čuvaju zabranjeno znanje; boginja Atina, koju povezuju sa umetnošću i mudrošću imala je sovu, a imao ju je i Hari Poter; Kikuju pleme u Keniji veruje da je sova znak smrti, i da će ako čovek vidi sovu neko umreti... Petra je spasila sovu, ne sekira se oko smrti, čeka da progleda u mraku.

A kad joj naiđu sivi dani, Petra u mislima kotrlja lubenicu i navodi je na pravi put, da se ne rasprsne.

Biljana Vasić