DOKUMENTI:
Poslovanje privrede Srbije u 2014.

Srpska ekonomija se, posle blagog oporavka 2013, vratila recesionim trendovima, pa ukupna privredna aktivnost u 2014. godini beleži pad od 1,8% u odnosu na prethodnu godinu.

Nešto usporeniji rast globalne ekonomije, uz značajan pad cene nafte i rast dolara, kao i blagi oporavak privrede u zemljama evro zone, ostvaren posle recesionih kretanja prethodnih godina, obeležili su ukupna ekonomska kretanja tokom 2014. godine. Usled ispoljenih ekonomskih tenzija i prisutnih geopolitičkih turbulencija neizvesnost se u proteklom periodu nametnula kao glavna karakteristika ukupnog međunarodnog okruženja.

Pored otežavajućih okolnosti proisteklih zbog opšte ekonomske nestabilnosti, privreda Republike Srbije u 2014. godini dodatno je pogođena i vanekonomskim faktorima velikim prirodnim nepogodama, pa su makroekonomski parametri domaće ekonomije prilično poljuljani.

Na pogoršanje makroekonomskih uslova i ukupnog privrednog ambijenta, uz visok fiskalni deficit i javni dug, tokom 2014. godine uticali su i opadanje agregatne tražnje, zatim dalje slabljenje investicione i kreditne aktivnosti, kao i usporavanje izvoza. Srpska privreda je u 2014. godini, posle kratkotrajne epizode blagog privrednog rasta ostvarenog u prethodnoj godini, obnovila recesiona kretanja, tako da je zabeležen osetan pad domaćeg bruto proizvoda od 1,8%.

Smanjenje privredne aktivnosti posebno je izraženo kod razmenljivih sektora

B Rudarstvo,

E Snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama,

a svaki od pomenutih sektora ima i prilično veliki udeo u stvaranju bruto domaćeg proizvoda.

Ipak, kao i prethodnih godina, oko dve trećine bruto domaćeg proizvoda ostvareno je u nerazmenljivim sektorima, a među njima se izdvajaju sektori

G Trgovina na veliko i malo...,

H Saobraćaj i skladištenje i

I Usluge smeštaja i ishrane.

Negativne tendencije privrednih kretanja posebno se ogledaju kroz oštar pad industrijske proizvodnje, od čak 6,5% u odnosu na prethodnu godinu.

Drastično smanjenje fizičkog obima industrijske proizvodnje u 2014. godini u odnosu na prethodnu godinu, velikim delom i kao posledicu poplava, beleže sektori

B Rudarstvo i

D Snabdevanje električnom energijom, gasom i parom.

Nestabilnost globalnih ekonomskih kretanja neminovno se odrazila i na dinamiku spoljnotrgovinske razmene Republike Srbije.

Izvoz, kao glavni pokretač srpske ekonomije, posle snažnog međugodišnjeg rasta od čak 25,8% u prethodnoj godini, u 2014. godini je dramatično usporen i ostvaruje tek neznatan rast od svega 1,5%.

Takođe, sporiji tempo rasta beleži i uvoz (0,4%), pa je posledično, spoljnotrgovinski deficit smanjen tek za 2,3%.

Ovakvo kretanje privrednog toka ispratili su niska inflacija i snažni depresijacijski pritisci.

Potrošačke cene su decembru 2014. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, uvećane samo za 1,7%. S druge strane, nacionalna valuta je oslabila, pa je na kraju 2013. godine vrednost dinara u odnosu na evro smanjena za 5,5%, a u od nosu na dolar čak za 19,6%. U toku 2014. godine izostale su krupnije promene na tržištu rada, tako da je nastavljeno smanjenje ukupnog broja zaposlenih, a prosečne zarade su tek neznatno uvećane, dok je prilično visoka stopa nezaposlenosti iz prethodnog perioda blago smanjena.

Tabela 1: Osnovni makroekonomski pokazatelji

Opis 2014.	2013
Bruto domaći proizvod (u milionima dinara tekuće cene)	3.878.024,3	3.876.403,4
Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda	1,8	2,6
Industrijska proizvodnja	93,5	105,5
Godišnja stopa inflacije (indeks potrošačkih cena)	1,7	2,2
Izvoz (u milionima evra)	11.157,0	10.996,7
Uvoz (u milionima evra)	15.526,3	15.469,0
Broj zaposlenih (u hiljadama)	1.698	1.715
Bruto zarade (u dinarima)	61.426	60.708
Neto zarade (u dinarima)	44.530	43.932
Kurs dinara prema evru (na dan 31. decembar)	120,96	114,64
Kurs dinara prema dolaru (na dan 31. decembar)	99,46	83,13

Izvori podataka: Republički zavod za statistiku Srbije, Narodna banka Srbije

***

Rastuća neizvesnost na globalnom ekonomskom tržištu, koja je podstaknuta snažnim padom cene nafte, jačanjem dolara i postojećim geopolitičkim tenzijama, kao i velike poplave koje su pogodile našu zemlju, u 2014. godini, provocirale su ionako nestabilan privredni ambijent u Republici Srbiji.

Srpska ekonomija se, posle prošlogodišnjeg blagog oporavka, vratila recesionim trendovima, pa ukupna pri vredna aktivnost u 2014. godini beleži pad od 1,8% u od nosu na prethodnu godinu.

Smanjenje obima industrijske proizvodnje još je izraženije (6,5%), a izvoz, kao vodeći pokretač razvoja u prethodnoj godini, beleži tek skroman rast od svega 1,5%. Ukupnu makroekonomsku sliku upotpunju ju i niska inflacija (1,7%) i depresijacija domaće valute u odnosu na evro (5,5%), a još značajnije u odnosu na dolar (19,6%).

Pod teretom ispoljenih rizika u ukupnom okruženju i usled toga suženih mogućnosti za poslovanje, srpska privreda je tokom 2014. godine, sa ukupnim prihodima od 8.942.808 miliona dinara i ukupnim rashodima od 9.025.863 miliona dinara, blago povećala prošlogodišnji obim aktivnosti. Ukupno 93.759 privrednih društava zapošljavalo je 976.061 radnika, što je za 18.839 manje nego prethodne godine, a najintenzivnije smanjenje broja zaposlenih beleže privredna društva u restrukturiranju i javna preduzeća.

Pri tome, posebno ohrabruje činjenica da je, i pored svih poteškoća, privreda uspela da nastavi višegodišnju tendenciju ostvarivanja pozitivnih rezultata iz poslovnih aktivnosti (369.953 miliona dinara), dok je negativan rezultat (173.569 miliona dinara) ostvaren po osnovu usklađivanja vrednosti imovine i otpisa potraživanja manji skoro za petinu od prošlogodišnjeg.

S druge strane, visoka zaduženost domaće privrede i kretanje deviznog kursa, doprineli su značajnom rastu rashoda kamata i negativnih efekata valutne klauzule, tako da su inače visoki finansijski rashodi dodatno uvećani (51,1%), pa je gubitak po osnovu finansiranja povećan 2,3 puta u odnosu na prethodnu godinu i iznosi 273.881 milion dinara.

Kao posledica navedenog, privreda u Republici Srbiji, na ukupnom nivou, je 2014. godinu završila sa negativnim neto finansijskim rezultatom od 131.782 miliona dinara, naspram prošlogodišnjih 30.924 miliona dinara gubitka.

Međutim, značajnu dozu optimizma uliva činjenica da je pretežni deo domaće privrede, kao i prethodnih godina, poslovao profitabilno. Najveći broj privrednih društava (52.770) ostvario je pozitivne rezultate, a njihov neto dobitak ukupno iznosi 416.869 miliona dinara. Isto tako, u sferi negativnih rezultata bilo je 3.514 društava manje nego prethodne godine.

S druge strane, nešto manje od trećine društava poslovalo je neprofitabilno, sa neto gubitkom u ukupnom iznosu od 548.651 milion dinara. Vedriji ton kretanjima u domaćoj privredi tokom 2014. godine, takođe, daje i dalje raslojavanje po određenim segmentima privrednih društava.

Tako, ukoliko se izuzmu javna preduzeća i privredna društva u restrukturiranju, stečaju i likvidaciji, ostali deo privrede, ujedno i njen najveći deo, čine privredna društva koja su uspela da se izbore sa svim neizvesnostima i na ukupnom nivou beleže pozitivan rezultat od 16.645 miliona dinara.

Nešto uspešnije nego prethodne godine poslovala su javna preduzeća, koja su smanjila ukupan gubitak za 13,4% i on iznosi 42.335 miliona dinara. Pri tome, s obzirom da su 342 preduzeća poslovala sa dobitkom (322 u 2013. godini) evidentan je i broj javnih preduzeća koja su iskazala bolje rezultate od prošlogodišnjih.

Najveći nosioci gubitaka su privredna društva u restrukturiranju, koja su iskazala čak 77.037 miliona dinara negativnog neto finansijskog rezultata, što je za 34,6% više nego prethodne godine. Pored toga, privredna društva u stečaju i likvidaciji nose značajne gubitke (29.056 mili ona dinara), ali su oni ipak manji od prošlogodišnjih (16,6%).

Gubitke su, posmatrano po sektorima, u najvećem obimu generisala privredna društva iz sektora

N Saobraćaj i skladištenje (49.452 miliona dinara) i

S Prerađivačka industrija (48.004 miliona dinara),

a sa aspekta veličine veliki sistemi (79.023 miliona dinara) i mikro privredna društva (52.639 miliona dinara).

Finansijski kapaciteti srpske privrede u 2014. godini gotovo su ostali na prošlogodišnjem nivou.

Ukupna poslovna imovina privrednih društava od 12.478.329 miliona dinara finansirana je sa 5.694.409 miliona dinara kapitala, a kao i prethodnih godina, do izražaja je došla neadekvatna struktura sredstava i izvora njihovog finansiranja.

Gubici srpske privrede, koji se već godinama talože i uvećavaju, na kraju 2014. godine dostigli su iznos od 3.282.375 miliona dinara, što je za 13,8% više nego prethodne godine. Od toga, 1.438.962 miliona dinara čine gubici iznad visine kapitala, koji su povećani za četvrtinu u odnosu na prošlogodišnje.

Međutim, ono što je, ipak, pozitivno je da su gubici locirani u manjem broju privrednih društava nego prethodne godine, pa je ukupne gubitke iskazalo 42.098 društava (u prethodnoj godini 45.096), dok je sa gubicima koji su nad mašili vrednost kapitala poslovalo 2.111 društava manje odnosno njih 24.979.

Manjak sopstvenih izvora i nepovoljna ročna struktura izvora finansiranja dodatno su produbili višegodišnje probleme srpske privrede – visoku zaduženost i nelikvidnost. Ukupan dug privrede na kraju 2014. godine narastao je na 8.222.882 miliona dinara i veći je za 4,8% u poređenju sa prošlogodišnjim.

Posledično, stepen ukupne zaduženosti značajno je povećan (sa 1,75 na 1,94). Pored toga, usled nedostatka dugoročnog kapitala, kratkoročnim sredstvima je finansirana stalna imovina, a negativan neto obrtni kapital je uvećan na 959.781 milion dinara.

Budući da oskudna sredstva nisu bila dovoljna za servisiranje tekućih obaveza, na kraju 2014. godine, više od petine privrednih društava bilo je nelikvidno duže od 90 dana, pa je problem nelikvidnosti privrede već postao alarmantan.

(SAOPŠTENjE O POSLOVANjU PRIVREDE U REPUBLICI SRBIJI U 2014.Agencija za privredne registre, jul 2015.)

(GODIŠNjI BILTEN FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA Agencija za privredne registre, jul 2015.)

Dokumentacioni centar "Vremena"