Republika Srbija

VLADA REPUBLIKE SRBIJE

SAVET ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

Broj: 360-11699/2015

Dana 29.10.2015. godine

IZVEŠTAJ O DAVANjU U ZAKUP NEPOKRETNOSTI U JAVNOJ SVOJINI

Polazeći od nesporne pretpostavke da Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave raspolažu velikim fondom imovine, Savet je započeo istraživanje o obimu fonda imovine i raspolaganju imovinom u javnoj svojini. Savet je pribavio obimnu dokumentaciju, prvenstveno od Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije i „Dipos" doo Beograd (u daljem tekstu Dipos) kao primer raspolaganja imovinom u javnoj svojini, te je u skladu sa zakonskim okvirom identifikovao sistemske nepravilnosti i probleme kada je reč o raspolaganju nepokretnostima u javnoj svojini davanjem u zakup. Utvrđeno je da je veliki broj stanova i vila u periodu Miloševićeve vladavine prodat pod sumnjivim okolnostima. Organi vlasti još uvek ne postupaju savesno prema javnoj svojini, te ne postoji kompletna i ažurna evidencija imovine u javnoj svojini i njenim korisnicima. Nepokretnosti se daju u zakup mimo važećih propisa. Samo su privilegovani pojedinci obavešteni o slobodnim nepokretnostima i mogućnosti zakupa, a visine zakupnina nisu uvek u skladu sa tržišnim cenama. Podzakonski akti nisu u celosti u skladu sa Zakonom u javnoj svojini. Davanje u zakup nepokretnosti diplomatsko-konzularnim predstavništvima nije izričito regulisano Zakonom o javnoj svojini.

Poslovni prostori, stanovi, garaže, garažna mesta i druge nepokretnosti u javnoj svojini koje neposredno ne služe izvršavanju nadležnosti državnih organa i organizacija, te organa i organizacija autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu organa i organizacija), mogu se koristiti za ostvarivanje prihoda putem davanja u zakup, odnosno na korišćenje. Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave mogu preko neposredno nadležnog organa davati u zakup, odnosno na korišćenje navedene nepokretnosti, ili za ove namene osnovati javno preduzeće ili društvo kapitala. Republika Srbija je vlasnik društva kapitala „Dipos" doo Beograd (u daljem tekstu Dipos) čija je delatnost iznajmljivanje nepokretnosti u svojini Republike Srbije. Nadležnost i postupak davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i ostvarivanje prihoda Republike Srbije po tom osnovu (zakupnina, dobit i dr.) potrebno je odrediti osnivačkim aktom ili ugovorom o davanju na korišćenje navedenih nepokretnosti društvu kapitala.

Republika Srbija, koju je zastupala Republička direkcija za imovinu Republike Srbije (u daljem tekstu: Direkcija), je sa Diposom zaključila Ugovor o davanju na korišćenje nepokretnosti (u daljem tekstu: Ugovor) dana 22.07.2009. godine4, a zaključena su i dva aneksa5. Diposu je prvobitnim ugovorom na privremeno korišćenje, upravljanje i održavanje dodeljeno 159 vila, 202 stana, 27 poslovnih prostora i 57 garaža na teritoriji Grada Beograda. Od tada je došlo do promene broja nepokretnosti budući da su jedne odlukama Vlade Republike Srbije izuzimane iz fonda, a druge uvrštavane u fond. Sadašnji broj nepokretnosti se povećao i prema podacima DRI broji ukupno 523 jedinice nepokretnosti (159 reprezentativnih objekata - vile, 201 stan, 33 jedinice poslovnog prostora, 27 garaža, 7 ostalih jedinica nepokretnosti i 96 jedinica građevinskog zemljišta). Dipos je za potrebe izrade revizije DRI naveo da je broj jedinica nepokretnosti na dan 31.12.2013. godine iznosio 448 (161 reprezentativni objekat - vile, 200 stanova, 30 jedinica poslovnog prostora i 57 garaža).

Sa druge strane, Dipos je Savetu dostavio podatke o broju nepokretnosti koji se kose sa navedenim (163 reprezentativna objekta, 203 stana, 32 poslovna prostora i 16 garažnih prostora). Kako je DRI podatke crpela iz baze Direkcije, Savet zaključuje da Direkcija još uvek ne raspolaže sa tačnim brojem nepokretnosti u javnoj svojini, kao ni tačnim specifikacijama nepokretnosti.

Na osnovu važećeg Ugovora9 Dipos izdaje u zakup objekte prvenstveno namenjene diplomatsko-konzularnim predstavnicima, trgovinskim i drugim predstavništvima i predstavnicima pri ambasadama u Republici Srbiji (u daljem tekstu DKP), uz saglasnost Direkcije. Dipos takođe izdaje u zakup navedene objekte i domaćim pravnim i fizičkim licima, na osnovu odluke direktora, uz prethodno pribavljenu saglasnost Direkcije. Na tom privrednom subjektu je i obaveza da brine o redovnoj naplati zakupnine i izvršenju ugovora o zakupu, daje otkaze ugovora, vrši naplatu zakupnine, pokreće sporove pred nadležnim sudskim i upravnim organima u vezi sa naplatom zakupnine i iseljenjem iz predmeta zakupa i poverene imovine, vodi postupke za naplatu svih troškova koje terete predmet zakupa i podnosi tužbe za eventualnu naknadu štete i neosnovano obogaćenje, koje su nastale iz nezakonitog korišćenja imovine koja je predata Diposu po ovom ugovoru. Ovde treba napomenuti da iako Ugovorom Diposu nije dozvoljeno da se upisuje kao vlasnik nad nepokretnostima u svojini Republike Srbije, utvrđeno je da je Dipos upisan kao vlasnik na četiri nepokretnosti.

I pored toga što zakon jasno kaže da se stvari u javnoj svojini mogu dati u zakup polazeći od tržišne visine zakupnine, i to u postupku javnog nadmetanja odnosno prikupljanjem pismenih ponuda, prilikom davanja u zakup državnih nepokretnosti „Dipos" nije poštovao zakonske odredbe jer je vršena isključivo neposredna pogodba sa klijentima. Samo izuzetno se stvari u javnoj svojini mogu dati u zakup neposrednom pogodbom, ako je to u konkretnom slučaju jedino moguće rešenje. Ako je ugovor zaključen protivno ovakvim pravilima, on se smatra ništavim. Direkcija je na ovakve pravne poslove „Diposa" praktično po automatizmu davala saglasnosti12 ne proveravajući da li su zakupnine tržišne već se oslanjala na tvrdnju Diposa da su predloženi iznosi zakupnina u skladu sa tržišnim cenama. Time je Direkcija propustila da izvrši svoju obavezu da pažljivo raspolaže stvarima u svojini Republike Srbije i da sprovodi mere zaštite svojine Republike Srbije putem nadzora. Dipos nije javno oglašavao čak ni spisak nekretnina koje su slobodne za zakup, ali ipak u svim dopisima Direkciji, kao i u saglasnostima Direkcije i pojedinim ugovorima, stoji da su se zakupci obratili Diposu sa molbom da im se da u zakup određena nepokretnost. Često su u pitanju bila fizička i pravna lica koja ranije nisu zakupljivala predmetne nepokretnosti, pa se postavlja pitanje kako su oni saznali da je baš ta nepokretnost slobodna, osim ako su nepokretnosti dodeljivane privilegovanim pojedincima po prethodnom dogovoru.

Na spisku zakupaca vila koji je Dipos dostavio zaključno sa 31.05.2014. godine, izuzev onih za koje je potrebna i saglasnost Ministarstva spoljnih poslova, nalaze su se između ostalih i advokat Nevena Veselinović. Među zakupcima se nalaze i „Omni stock" doo, firma čiji je direktor i vlasnik Veselin Sjekloća, bivši savetnik ministra Velimira Ilića. Među zakupcima se nalazi i „Baam trade" doo, vlasnik nedeljnika „Pečat". Muhamed Jusuf Dahlan, kome je Vlada Srbije dodelila državljanstvo, takođe je jedan od zakupaca. Direktor JP „Elektromreže Srbije" Nikola Petrović je takođe među zakupcima vila kojima upravlja Dipos, hirurg Milan Colić, ali i firma „Block & Roll" koja se bavi pružanjem marketinških usluga. Na spisku se nalazila i Evropska ekspertska grupa koja je godinama unazad vršila malverzacije sa navodnim kandidovanjem projekata kod Evropske komisije zbog čega su protiv određenih lica pokrenuti krivični postupci. Među zakupcima poslovnog prostora je i firma „Partizan tech" doo u vlasništvu Slobodana Tešića.

Odgovorna lica iz Direkcije nikada nisu postavila pitanje kako potencijalni zakupci godinama unazad saznaju za nezakupljene nepokretnosti koje žele da zakupe od Diposa.

Iako je određivanje cene zakupa nepokretnosti za smeštaj diplomatsko- konzularnih predstavništava, diplomatskih i drugih predstavnika osetljivo pitanje koje se ne svodi samo na tržišnu ekonomiju zakupa, već i na kvalitet bilateralnih odnosa, potrebno je navedenu situaciju pravilno podvesti pod pravni okvir.

Pravni okvir čine Zakon o javnoj svojini i podzakonski akt Uredba o uslovima pribavljanja i otuđenja nepokretnosti neposrednom pogodbom, davanja u zakup stvari u JavnoJ svoJini i postupcima Javnog nadmetanja i prikupljanja pismenih ponuda (u daljem tekstu Uredba). Zakonom je regulisana nadležnost u upravljanju javnom svojinom kao i pribavljanje, raspolaganje i upravljanje stvarima u javnoj svojini. Za sva raspolaganja nepokretnostima u javnoj svojini Zakonom je predviđeno da se to vrši polazeći od tržišne vrednosti koju je procenio poreski odnosno drugi nadležni organ u postupku javnog nadmetanja odnosno prikupljanja pismenih ponuda pod uslovom da je to jedini mogući način otuđenja.

Uredbom je do 10. juna 2015. godine bilo propisano da će se neposredna pogodba primeniti ako se nepokretnost ne izda u zakup posle jednog sprovedenog postupka javnog oglašavanja, ali ne ispod tržišne visine zakupnine, odnosno visine zakupnine propisane opštim aktom nadležnog organa.18 Od 10. juna 2015. godine neposredna pogodba se sprovodi kada se nepokretnost ne izda u zakup ni posle sprovedenih četiri i više postupaka javnog oglašavanja, ali ne ispod 50% od tržišne visine zakupnine, ali i ta odredba je u delu nezakonita jer zakon polazi od tržišne visine zakupnine, a ne od umanjene visine. Iako je Uredba u velikom delu koji se odnosi na zakup nepokretnosti u suprotnosti sa Zakonom koji propisuje neposrednu pogodbu samo izuzetno kada je to jedino moguće rešenje, Dipos i Direkcija nisu poštovali pravilnu odredbu koja se odnosi na sprovođenje barem jednog javnog poziva.

Što se tiče neusaglašenosti Uredbe sa Zakonom, reč je o predviđenim izuzecima gde se per se podrazumeva da je neposredna pogodba jedino moguće rešenje. Već na prvi pogled je jasno da većina tih izuzetaka ne govori o situacijama kada je zakup neposrednom pogodbom jedino moguće rešenje19, što ih čini suprotnim Zakonu.

Prema tome, kod neposredne pogodbe mora se utvrditi ispunjenost uslova da je neposredna pogodba jedini mogući način raspolaganja, za šta se mora dati detaljno obrazloženje u predlogu akta da se odobri takvo raspolaganje.

Ova obaveza iz člana 34 Zakona se nije primenjivala jer je suprotno navedenoj odredbi Uredbom regulisano da ako se u postupku prvog javnog nadmetanja ne izda nepokretnost u zakup, onda će se u postupku izdavanja u zakup primenjivati neposredna pogodba. Nigde u Uredbi nije predviđeno da će se za takvo raspolaganje dati obrazloženje da li je neposredna pogodba jedini mogući način raspolaganja, ovo tim pre što Dipos nije objavljivao koje su nepokretnosti raspoložive za davanje u zakup, kao što nije dao ni poziv svim zainteresovanim da se učestvuju u nadmetanju.

Prema tome, za primenu metoda neposredne pogodbe nisu bili ispunjeni zakonski uslovi, ali ni uslovi iz Uredbe koja nije primenila metod i način raspolaganja regulisan Zakonom. Uredba je podzakonski akt koji mora biti zasnovan na zakonu i ne može biti suprotan odredbama zakona.

Dipos je doneo Pravilnik o načinu i postupku davanja u zakup nepokretnosti prvenstveno namenjenih za smeštaj diplomatsko-konzularnih predstavništava, diplomatskih i drugih stranih predstavnika, trgovinskih i drugih predstavništava i predstavnika pri ambasadama u Republici Srbiji20, kojim je regulisano da postupak izdavanja i određivanja visine zakupnina dilomatsko-konzularnim i drugim predstavništvima vrši Mešovita komisija sastavljena od predstavnika Ministarstva spoljnih poslova, Diposa i Direkcije. O zaključenju ugovora sa drugim fizičkim i pravnim licima odlučuje Dipos uz saglasnost Direkcije. Pravilnik je donet na osnovu ugovora koji je zaključen između Diposa i Direkcije, a kojim je Direkcija prenela privremeno upravljanje i održavanje određenih nepokretnosti na Dipos.

Na navedeni pravilnik su saglasnost dali Direkcija i Ministarstvo spoljnih poslova. Ostaje nejasno kako se dobija informacija da je neki stan/garaža/vila slobodan za izdavanje.

Pravilnik koji je doneo direktor Diposa je interni akt koji nema snagu podzakonskog akta, i koji ne može da reguliše upravljanje niti raspolaganje na nepokretnostima u javnoj svojini na drugačiji način nego što je to regulisano Zakonom. Na to nema uticaja saglasnost Direkcije i Ministarstva spoljnih poslova. Prema tome Pravilnik je za Savet jedan akt koji je Dipos doneo samo da bi se odgovorna lica Diposa zaklonila iza Mešovite komisije, odnosno iza Direkcije, kada je reč o davanju u zakup nepokretnosti licima koja ne spadaju u diplomatko-konzularna odnosno druga predstavništva, da bi se oslobodili odgovornosti koje proizilaze iz obaveze upravljanja, i održavanja nepokretnosti u javnoj svojini.

Savet zaključuje da ovakvi ugovori nisu u skladu sa Zakonom.

DAVANjE U ZAKUP I OTUĐENjE NEPOKRETNOSTI PRE 2009. GODINE

Analizirajući dokumentaciju koju je Dipos dostavio u vezi otuđenja nepokretnosti, Savet je utvrdio da je tokom Miloševićeve vladavine veliki broj nepokretnosti otuđen iz javne svojine na nezakonit način.

Svojevremeno je i tadašnji predsednik Komisije Savezne vlade za stambena pitanja Zoran Živković izjavio da je iz fonda Diposa od 1996. godine do 2000. godine izuzeto 259 stanova i vila, odnosno oko 32.000 m2, čija je vrednost oko 60 miliona evra. O navedenim otuđenjima Savetu je Dipos dostavio dokumentaciju kojom raspolaže, a koja je u većini slučajeva nepotpuna. Ipak, zaključak je da su funkcioneri dobijali stanove u zakup koje su prisvajali, ili koje su menjali za vile, pa na razne načine prisvajali. O tome svedoči i Zapisnik o izvršenom inspekcijskom nadzoru u Komisiji Savezne vlade za stambena pitanja, Komisiji Savezne vlade za administrativna pitanja i Saveznoj direkciji za imovinu SRJ u vezi sa davanjem stanova u zakup na neodređeno vreme, davanjem stanova u zakup na određeno vreme za službene potrebe, davanjem u zakup poslovnog prostora, dodelom stambenih zajmova i realizacijom tih odluka.

Vile namenjene za otuđenje su izuzimane iz fonda Diposa i davane su u zakup kao stanovi jer je otkup bio moguć samo za stanove. Računala se samo korisna stambena površina, a podrumi, tavani i dvorišta nisu uzimani u obzir.

Jedan od očiglednih primera zloupotreba je slučaj Jovanović Živadina, bivšeg ministra za inostrane poslove. Jovanović je dobio u zakup „stan" a zapravo vilu u Ulici Save Grujića br. 24 krajem aprila 1998. godine. Već u junu na osnovu odluke Savezne vlade Diplomatsko stambeno preduzeće mu dostavlja ponudu za otkup garaže, ali ne i vile. Ministarstvo finansija odobrava preduzeću DD „Novograp" iz Novog Sada da zameni vilu u Čakorskoj br. 8 čiji je vlasnik, sa Jovanovićem za vilu u Ul. Save Grujića br. 24 iako on nije vlasnik iste. Vila u Čakorskoj je ustupljena preduzeću DD „Novograp" u zamenu za tri stana kako bi se sklopio ugovor sa Jovanovićem. U prilog tome govori i činjenica da je navedeni ugovor overen istog dana kada i ugovor o zameni vila. Ugovor o zameni dve vile, u kom se navodi da je vila u Ul. Save Grujića br. 24 sa garažom vanemljišno knjižno vlasništvo Jovanović Živadina, je overen 28.08.1998. godine i Jovanoviću se odmah isplaćuje razlika u vrednosti nepokretnosti. Na osnovu ugovora Jovanović dobija pravo da se upiše kao vlasnik vile u Ul. Čakorska 8, a DD „Novograp" da se upiše kao vlasnik vile u Ul. Save Grujića 24. Time je DD „Novograp" oštećen jer ne može svojinu da stekne od nevlasnika, tj. zakupca vile. Pri tome, Živadin Jovanović je garažu otkupio dana 02.09.1998. godine. Dakle, za malo više od četiri meseca Živadin Jovanović je stekao vilu i iznos od 610.000,00 tadašnjih dinara na ime „razlike u vrednosti". Za izdvajanje iz fonda Diposa je naravno trebala saglasnost Saveznog ministarstva za inostrane poslove gde je Jovanović bio ministar.

Tokom devedesetih državnim stanovima je menjana namena iz službenih u porodične kako bi se mogli otuđiti. Ipak, ne postoji mogućnost da se utvrdi kolikom broju stanova je tokom devedesetih promenjena namena jer o tome ne postoji evidencija. Jedini način da se broj utvrdi je čitanjem svih zapisnika Komisije za administrativna pitanja počev od 1994. godine, međutim ti zapisnici najčešće ne sadrže podatke o strukturi i površini stana, a uopšte ne sadrže podatke kome je stan dodeljen. Ni Komisija Savezne vlade za stambena pitanja nije posedovala evidenciju o broju službenih stanova niti o broju stanova kojima je promenjena namena. Nakon donošenja Poslovnika Savezne vlade iz 1999. godine26 Komisija Savezne vlade za administrativna pitanja je odlučivala na osnovu predloga predsednika Savezne vlade. Stanovi su dodeljivani bez urednih zahteva za dodelu stanova, u dosijeima stanova koji su otuđeni nisu pronađena rešenja o davanju u zakup, ugovori o zakupu stana, niti reversi za nameštaj. Stanovi su dodeljivani bez ikakve rang liste službenika za rešavanje stambenih potreba, koja je morala biti utvrđena. Stanovi su službenicima i funkcionerima dodeljivani u zakup uglavnom pod uslovom da se oni predaju u fond Diposa stanove manje kvadrature, čak i u gradovima u unutrašnjosti, ali neretko je i taj uslov izostajao. Ugovori o otkupu stanova po beneficiranim cenama bi bili zaključeni u proseku nakon mesec dana od zaključenja ugovora o zakupu. Stanovi su dodeljivani i penzionerima.

Primećeni su slučajevi kada je nepokretnost izuzimana iz fonda Diposa kako bi se direktno otuđila: npr. vila u Ul. Andre Nikolića je izuzeta i pravo svojine je protivzakonito ustupljeno Jugoslovenskom olimpijskom komitetu. Iz fonda namenjenog za smeštaj diplomatsko konzularnih predstavnika izuzimani su i pojedini stanovi i davani na raspolaganje Diposu29, a danas se ne nalaze na spisku nepokretnosti kojima Dipos upravlja što vodi do zaključka da su stanovi otuđeni. Dešavalo se da stan bude izuzet i formalno dat na raspolaganje jednom licu, ali pre predaje stana da se zaključi ugovor o prodaji sa drugim licem. Takva raspolaganju su činjena aktima bez delovodnih brojeva.

Brojne vile, koje su bile u fondu Diposa, su zamenjene za stanove sa fizičkim i pravnim licima pod opravdanjem obnove fonda nepokretnosti namenjenog za smeštaj diplomatsko konzularnih predstavništava, iako je dosadašnja praksa pokazala da diplomatsko konzularna predstavništva nisu naročito zainteresovana za stanove koliko su zainteresovani za vile.

Takve zamene su vršene i bez naznačavanja da je svrha obogaćenje fonda, čime je realni fond Diposa krunjen.

Jedan takav slučaj je primećen i nakon perioda vladavine Miloševića, i to 2008. godine kada sa bivšem ministrom unutrašnjih poslova Draganom Jočićem zamenjena vila iz fonda Diposa koja se nalazi u Diplomatskoj koloniji sa dva stana. Savet je primetio da je pravo svojine nad više vila menjano za ustupanje prava korišćenja na jednoj vili i odricanje od potraživanja prema državi što je bilo neproporcionalno. Vile su menjane i za stanove koji su još uvek bili u izgradnji.

Za pojedine vile iz fonda Diposa Savet je utvrdio da su prodate od strane Republike Srbije, a za te prodaje sem ugovora ne postoji nikakva druga dokumentacija.

Za jedan stan iz fonda Diposa je utvrđeno da je upravo Dipos stan prodao bez ikakvog izuzimanja ili traženja odobrenja od nadležnih institucija.

CENA ZAKUPA NEPOKRETNOSTI I POSLOVANjE DIPOSA OD 2009. GODINE

Savet je analizirao ugovore dostavljene od strane Diposa, a koji su zaključeni sa domaćim pravnim i fizičkim licima i utvrdio je da su iznosi zakupnina u zaključenim ugovorima kada je reč o stanovima niži od tržišnih cena zakupa. Među zakupcima po zakupninama nižim od tržišnim ima visoko pozicioniranih policijskih službenika, službenika ministarstva spoljnih poslova te drugih ministarstava, BIA-e i dr, što je posebno napominjano prilikom traženja saglasnosti od Direkcije. Među zakupcima se nalaze i ličnosti sa estrade, ali i direktori javnih preduzeća.

	stanovi	vile i zgrade	garažna mesta	poslovni prostori
prosečna kvadratura	55,7	288	22	145,2
prosečna cena zakupa u EUR	163	2228,67	33,8	1623,6
prosečna cena zakupa po m2 u EUR	2,9	7,73	1,53	11,18

Dipos ne obračunava u knjigovodstvu vrednost imovine u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima. Primetno je iskazivanje imovine u finansijskim izveštajima po nekonzistentnom metodu. Na dan 31.12.2013. godine, fer vrednost nepokretnosti nije iskazana u finansijskim izveštajima iako postoji aktivno tržište nekretnina i moguće je odrediti vrednost na osnovu kotiranih tržišnih cena . Prema podacima koje je Dipos dostavio Savetu 11.06.2014. godine, vrednost dva stana u Južnom bulevaru br. 32 površina 55,58 i 61 m iznosi po 257.034,73 RSD ili manje od EUR 2.500. Kada su u pitanju vile, vrednost vile u Botićevoj 8a površine 425,86 m2 iznosi 1.657.562,28 RSD ili manje od EUR 15.000, vila na adresi Diplomatska kolonija 10 površine 135,11 m vredi 1.545.059,20 RSD ili manje od EUR 14.000 avila na adresi Generala Vasića 5 površine 556,22 m vredi 1.827.713,09 RSD ili manje od EUR 17.000.

Vrednost stana u Aheljinovoj 4 površine 78 m je vođena na iznos 10.714 RSD, a na zahtev Saveta da se izjasne o navedenom iznosu Dipos je dopisom do 08.12.2014. godine obavestio Savet da za konkretnu nepokretnost nova procenjena vrednost iznosi 13.546.880,10 RSD. Isto tako, vrednost stana u Pere Todorovića 34 površine 26 m vođena je na 3.053,06 RSD a Savet je kasnije obavešten da je vrednost promenjena na 3.856.113,63 RSD. Ovakvo postupanje samo predstavlja prikrivanje neadekvatnog obuhvatanja vrednosti imovine a i same imovine Republike Srbije. Sporadične procene ne mogu biti rešenje, već sveobuhvatan popis imovine, zakupaca i procena realne vrednosti koju ima Republika Srbija a posredno njome neadekvatno upravlja Dipos.

Upoređujući saglasnosti dostavljene od strane Direkcije i ugovore dostavljene od strane Diposa, Savet je našao da za pojedine ugovore ne postoje saglasnosti, iako je Direkcija udovoljila zahtevu Saveta da dostavi sve saglasnosti od 2009. godine. Pojedini ugovori su zaključeni sa licima za koje nije tražena saglasnost, odnosno koja se ne spominju u saglanostima Direkcije.

Dipos je od Direkcije tražio i dobijao saglasnosti, te zaključivao ugovore o zakupu i sa licima protiv kojih su vođeni sudski postupci zbog neisplaćene zakupnine, pa čak i zbog toga što su odbili da napuste nepokretnost nakon raskida ugovora. Novi ugovori su takođe imali netržišne iznose zakupnina. Nevezano za iznos zakupnine, saglasnosti su tražene i dobijane i za nove ugovore sa političkim strankama koje su u tom trenutku bile na vlasti, iako su te političke stranke veliki dužnici, a što je potvrdilo i rukovodstvo Diposa.

Iz dopisa Diposa Direkciji utvrđeno je da postoji značajan broj nepokretnosti koje nisu atraktivne diplomatsko-konzularnim predstavništvima, diplomatskim i drugim predstavnicima prvenstveno zbog lokacije, ali i zbog stanja u kom se nepokretnosti nalaze. Stoga nije jasno zašto takvim nepokretnostima upravlja firma čija je glavna funkcija da iznajmljuje nepokretnosti upravo diplomatsko-konzularnim predstavništvima, diplomatskim i drugim predstavnicima.

Pored redovnih ugovora o zakupu nepokretnosti koji su dostavljeni Savetu, Dipos je obavestio Savet da su zaključivani ugovori sa mobilnim operaterima o zakupu krovova objekata bez saglasnosti Direkcije.

Navedeni ugovori nikada nisu dostavljeni Savetu.

Savet nije primetio da je „Dipos" poslovao sa gubicima, što i ne čudi obzirom da upravlja tuđim resursima i da može da funkcioniše sa minimalnim troškovima, ali je nesporno utvrđeno da firma ne ostvaruje pun kapacitet. Projektovani prihod od zakupa iznosi skoro 5,3 miliona evra, a pri tom je izdato svega 82,21% objekata.

ZAKUPAC	DEO UKUPNOG FONDA
NEPOKRETNOSTI	u %	DEO UKUPNOG FONDA
KVADRATURE %	PROJEKTOVANI PRIHOD OD ZAKUPA %	Ukupno evra
Diplomatsko
konzularna	19,71	34.73	63,87	3.383.648,53
predstavništva
Domaća pravna lica	15,14	14.57	24,69	1.307.926,79
Domaća fizička lica	43,99	15,61	11,33	600.146,05
Državni organi	1,92	3,17	0,11	6.000,00
Reciprocitet	1,44	8,44	-	-
UKUPNO	82,21	76,52	100	5.297.921,37

stanje na dan 31.05.2014. godine

Ipak iz podataka koje je Dipos dostavio vidljivo je da je skoro 64% projektovanog prihoda upravo od diplomatsko-konzularnih predstavništava, a da pri tom oni zahvataju manje od 20% objekata i manje od 35% ukupne kvadrature kojom Dipos upravlja.

Iako se u medijima spominje da Dipos potražuje svega pola miliona evra na osnovu naplaćene zakupnine41, dug zakupaca je znatno veći. Primera radi početkom 2014. godine Dipos je Ministarstvu privrede za potrebe izrade ličnih karti preduzeća dostavio podatak da mu klijenti duguju 800.359.642,10 RSD (u to vreme oko 6.900.000 evra), da je deo iznosa utužen i da je procenjeno da je naplativo 80% potraživanja.

Dakle, 1.380.000 evra je tada računato kao nenaplativo. Međutim, Dipos je izvestio Savet da četiri zakupca na dan 11.06.2014. godine zajedno duguju 230.705,72 USD i 528.453,52 evra43, a DRI je utvrdio da jedna firma na dan 31.12.2013. godine duguje Diposu 334.041,37 evra i 2.328.759,36 dinara. Stoga nisu logični navodi da se dug svodi na pola miliona evra.

Savet je utvrdio da je kod izvesnog broja zakupaca pokrenut stečajni postupak, ali zbog ograničenog pristupa podacima nije bilo moguće utvrditi da li je Dipos blagovremeno sva sporna potraživanja prijavio kod nadležnog Privrednog suda i kolika je visina potraživanja iz stečajne mase.

Sagledavši godišnje projektovane prihode od zakupa na dan 31.05.2014. godine sa pretpostavkom potpune naplativosti, i ukupno naplativo potraživanje prijavljeno za izradu ličnih karti preduzeća sa stanjem na dan 31.12.2013. godine, Savet nalazi da postoji neslaganje, odnosno da je svega oko 220.000 evra ranijeg potraživanja naplativo45, a ne 5.520.000 evra kako je prijavljeno Ministarstvu privrede.

Kontrola Vlade je obezbeđena prilikom usvajanja zaključaka o davanju saglasnosti na finansijski izveštaj Diposa, podelu dobiti, usvajanje programa poslovanja i izveštaje nezavisnih revizora, a koja akta donosi skupština Diposa. Vlada je neadekvatnim sagledavanjem stanja u Diposu godinama pristajala na dugogodišnje nedomaćinsko poslovanje rukovodstva Diposa, te podjednako snosi odgovornost za sadašnje stanje.

ORGANI UPRAVLjANjA DIPOSA

Osnivačkim aktom Diposa iz 2015. godine46 ustanovljeno je da su organi Diposa direktor i skupština društva, dok je ranijih godina i upravni odbor bio organ upravljanja Diposa. Članove skupštine bira i razrešava Vlada Republike Srbije kao osnivač i vlasnik 100% udela u Diposu, dok direktora preduzeća, na mandatni period od pet godina, bira i razrešava skupština Diposa.

Prema zvaničnim podacima članovi Skupštine Diposa, u periodu od februara 2009. do novembra 2013. godine bili su službenici zaposleni u Ministarstvu finansija: Aleksandar Kocić Aranđelović (predsednik), Mirjana Radojević (član), Snežana Crnojević (član). Vlada Srbije je novembra 2013. godine za predsednika Skupštine Diposa postavila Slobodana Kopanju, koji je u periodu od 2004. do 2009. godine obavljao

ČLANOVI UPRAVNOG ODBORA 2004-2009

ime i prezime	predstavnik
Slobodan Kopanja	Dipos (predsednik UO)
Milija Martinović	Beobanka
Budislava Borjan	Beobanka
Srboljub Panić	Direkcija, član do 30.06.2008.
Nebojša Negić	Direkcija, član do 30.06.2008.
Snežana Miljanić	predstavnik Vlade od 2008. do 17.03.2009.
Borislav Stefanović	predstavnik Vlade od 2008. do 17.03.2009.

podaci Diposa

Članovi upravnog odbora Diposa do februara 2012. godine bili su: Kostadin Popović (predsednik UO i direktor Diposa); Slobodan Kopanja (savetnik u Dunav osiguranju), Borislav Stefanović (politički direktor u Ministarstvu spoljnih poslova), Branka Erdeljan (državni službenik u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja) i Marija Srećković (direktor marketinga DP Beogradski sajam i supruga tadašnjeg funkcionera SPO Srđana Srećkovića).

PREDSEDNNIK UPRAVNOG ODBORA

Slobodan Kopanja	od 28.07.2005. godine do 20.03.2009. godine
Kostadin Popović	od 20.03.2009. godine do 27.02.2012. godine

podaci APR-a

Interesantno je da se podaci o sastavu organa upravljanja koje je dostavio Dipos49 i zvanični podaci iz Agencije za privredne registre50 ne poklapaju u celosti. Primećen je veći broj članova UO u odnosu na zvanične podatke iz APR-a. Naime, pored registrovanih članova UO, Dipos spominje i Nebojšu Negića kao predstavnika Direkcije u Upravnom odboru. Dipos je dostavio Savetu podatke i o članovima Nadzornog odbora, a postojanje NO u APR nikada nije registrovano. Ovi podaci dovode do zaključka da je nedomaćinski poslovano i da su organi upravljanja vršili zloupotrebe imenujući članove u fiktivne organe, a koji su za svoj „rad" primali naknade.

ČLANOVI UPRAVNOG ODBORA

Milija Martinović	od 28.07.2005. do 20.03.2009. godine
Budislava Borjan	od 28.07.2005. do 20.03.2009. godine
Srboljub Panić	od 28.07.2005. do 20.03.2009. godine
Snežana Miljanić	od 28.07.2005. do 20.03.2009. godine
Marija Srećković	od 20.03.2009. godine do 27.02.2012. godine
Slobodan Kopanja	od 20.03.2009. godine do 27.02.2012. godine
Borislav Stefanović	od 20.03.2009. godine do 27.02.2012. godine
Ljiljana Stanojević	od 20.03.2009. godine do 25.02.2010. godine
Branka Erdeljan	od 25.02.2010. godine do 27.02.2012. godine

podaci APR-a

ČLANOVI NADZORNOG ODBORA 2004-2009

Radovanka Lazić, predstavnik Beobanke;

Goran Mandić, predstavnik Republičke direkcije za imovinu;

Vladan Dokić, predstavnik Diposa

podaci Diposa

Nakon najave premijera Aleksandra Vučića da će grupa rukovodilaca javnih preduzeća biti razrešena zbog lošeg rada. Od juna 2014. godine funkciju direktora Diposa obavlja dotadašnji zamenik direktora Đoko Krivokapić, dok je Kostadin Popović nakon razrešenja ostao u radnom odnosu u Diposu i to na poziciji Rukovodioca ekonomsko- finansijskog sektora.

Prema podacima iz imovinske karte Kostadin Popović je istovremeno dok je obavljao funkciju u Diposu bio i na funkciji predsednika UO Privredne banke Beograd i to sve do oduzimanja dozvole za rad navedene banke (20.10.2010-26.10.2013), a obavljao je i funkciju Predsednika odbora za poslovanje banke (01.07.2011-26.10.2013). Inače, Popović je bio blizak ranijem premijeru Mirku Cvetkoviću, a u periodu od 2001. do 2007. godine bio je finansijski direktor u Agenciji za privatizaciju. Dok je obavljao funkciju u Diposu bio je član UO preduzeća Alfaplam AD iz Vranja, čiji je većinski beogradska firma Amasis doo, u vlasništvu biznismena Miroljuba Aleksića, vlasnika Alko grupe.

PREPORUKE

Savet za borbu protiv korupcije savetuje Vladu Republike Srbije:

1. Da Vlada naloži sveobuhvatan popis imovine u vlasništvu Republike Srbije, da se odredi ko istu koristi, na osnovu kog pravnog osnova, da se utvrdi da li su pravni osnovi za korišćenje važeći i aktuelni, da se proceni realna vrednost iste imovine, te da se utvrđene nepravilnosti podvedu pod pravni okvir;

10. Da Vlada obaveže zaključkom Direkciju da pokrene sudske postupke za raskide ugovora o zakupu.

POTPREDSEDNIK SAVETA Prof. dr Miroslav Milićević s.r.

PRILOG1

SPISAK ZAKUPACA ZAKLjUČNO SA 31.05.2014. GODINE