Intervju – Aleksander Grunauer, GIZ:
Kako poboljšati naplatu poreza na imovinu

"U novom Zakonu o lokalnim samoupravama, koji je u pripremi, postoji jedan interesantan aspekt, a to je da će se gledati koliko lokalna samouprava iskorišćava svoj poreski potencijal – gledaće se odnos vrednosti ukupnog poreza koji je u nadležnosti lokalne samouprave i stvarni iznos koji ona ubira. Ako su performanse lokalne samouprave u ovom pogledu loše, onda će Republika reći: u redu, nisu vam potrebne te pare, a to znači da vam nisu potrebni ni transferi od države – ne moraju sve druge lokalne samouprave koje čine Republiku, koje dobro rade, da daju subvenciju onima koji ne ubiru porez"

"Naš projekat je bio tu da pomogne da se stvori bolji ambijent za poslovanje na lokalu. Mi smo videli da je jedan od problema na koji se privrednici žale to što, po potrebi, kada nema dovoljno para, lokalne samouprave jednostavno dignu neke takse, sećate se čuvene ‘firmarine’. Takođe, porez na imovinu koji se redovno ubirao od pravnih lica, nije se redovno ubirao od fizičkih lica – ko plati, super, ko ne plati, nema veze. Naravno, fizička lica su birači, i ako vi njima ubirete porez, takva je logika vlasti i političara, onda neće ponovo da vas izaberu, jer ste im se zamerili. I mi smo rekli, umesto da se samo ubire novac od pravnih lica, hajde da mi pomognemo lokalnoj samoupravi da ona to bolje radi, kad već postoji zakonska regulativa, a to jeste porez na imovinu. Ne samo da je fer da svi građani plaćaju, a ne da neki budu izostavljeni, već, ako tu ubiru više novca, imaće veći priliv sopstvenih prihoda od poreza na imovinu i ne moraju svaki čas da, kako privrednici kažu, zavuku ruku u džep privredi", kaže Aleksander Grunauer, šef projekta "Lokalni ekonomski razvoj u istočnoj Srbiji" u Nemačkoj organizaciji za međunarodnu saradnju GIZ.

U protekle dve godine GIZ je, u saradnji sa Švajcarskom kancelarijom za razvoj i saradnju SDC, radio sa devet opština u istočnoj Srbiji na tome da one povećaju obuhvat poreza na imovinu, tako što su platili popisivače za te opštine, koji su imali zadatak da popišu sve nekretnine koje te opštine imaju i tako ažuriraju njihove baze – neke od opština nisu ažurirale baze nekretnina i po 15 godina. U razgovoru za "Vreme", Grunauer predstavlja rezultate koji su postignuti projektom "Lokalni ekonomski razvoj u istočnoj Srbiji", ali govori i o tome kako će na finansije lokalnih samouprava uticati novi Zakon o lokalnim samoupravama, koji je u pripremi.

"U jednoj analizi koju smo radili na nivou cele Srbije, pokazalo se da je svaka peta kuća van poreske evidencije. Nama je bio cilj da pomognemo lokalnim poreskim administracijama da prošire obuhvat i da one kuće, zgrade i stanovi koji nisu u njihovoj evidenciji u nju uđu. Tu smo im pomogli kroz popisivače, ljude sa biroa – lokalna samouprava ih je izabrala, mi smo ih plaćali, oni su išli na teren i dopunili statistiku, odnosno bazu podataka, na osnovu koje se šalju fakture za oporezivanje imovine. Druga stvar bila je da oni koji ipak ne žele da plate porez, da se uradi prinudna naplata, pre koje su slate tri opomene – da onaj ko ne plati i ignoriše uplatnicu, ne prođe bolje od onih koji plaćaju i poštuju poreske obaveze", kaže Grunauer.

"VREME": Kažete da svaka peta kuća u Srbiji nije upisana u poresku evidenciju. Koliki je taj broj u istočnoj Srbiji, u ovim opštinama koje ste pomagali?

ALEKSANDER GRUNAUER: Nemam pojedinačne podatke, ali generalno može da se kaže da je u gradskim sredinama bolja situacija, dakle u Beogradu ili Novom Sadu, kao i u Vojvodini. U ruralnim sredinama Srbije, u koje spada i istočna Srbija, situacija je lošija nego u Srbiji u proseku.

Kolika je odgovornost države, a kolika opštinâ za takvo stanje? U redu, opština prikuplja porez od toga, ali zar ne treba da država i Poreska uprava znaju ko šta ima?

Od 2007. godine porez na imovinu je lokalni prihod. To Republiku ne zanima u suštini.

Dobro, to zbog para, ali u uređenom društvu, valjda bi trebalo da je zanima.

Jeste, u uređenom društvu bi trebalo da je država zainteresovana da ono što je zakon, što je Narodna skupština usvojila, da to svi poštuju, od građana do lokalnih samouprava. Ali to nije bio slučaj, i do dan-danas to nije slučaj u mnogim lokalnim samoupravama. U realnosti, nekih 70 odsto ljudi dobija tu uplatnicu, 30 odsto uopšte ne dobija, a od onih 70 odsto veliki broj uopšte ne plati porez, i nikom ništa. Srećna ili nesrećna okolnost jeste da sada imamo već neko vreme finansijsku krizu, država mora da se zadužuje, tu su i Svetska banka i MMF koji pozajmljuju Srbiji pare, ali i postavljaju neke uslove, a uslovi su ti da Srbija mora da štedi. Jedan od načina jeste da lokalne samouprave dobijaju manje republičkih transfera, pa onda one moraju da se zapitaju da li imaju nešto u svojoj nadležnosti što mogu da iskoriste da bi imale solidne finansije.

Oni su povećali porez.

Tu su dve stvari. Pre dve godine je izmenjen Zakon o porezu na imovinu, pa se i fizičkim licima porez obračunava na realnu ekonomsku vrednost stana, a maltene u svim lokalnim samoupravama ta je vrednost bila potcenjena. Tako je nastala korekcija poreske osnovice. Ali svakako je jedna mogućnost da se, umesto povećavanja poreske stope, proširi obuhvat i da se taj porez ozbiljno i odgovorno prikuplja.

I, dokle je stigao taj projekat sa devet opština u istočnoj Srbiji?

Mi smo sada pri kraju. Projekat je krenuo početkom 2013, i tada smo zajedno sa tim lokalnim samoupravama i Ministarstvom finansija i drugim partnerima dogovorili kako ćemo da merimo napredak u prikupljanju poreza na imovinu, ustanovivši pet kriterijuma koji se uglavnom odnose na proširenje obuhvata i stepen naplate. Platili smo otprilike 40 popisivača koji su išli na teren, u devet opština u toku šest meseci. Imali smo i obuke za lokalne poreske administracije, da ih informišemo šta su njihove mogućnosti, obaveze, nadležnosti i slično. Tu podršku smo davali u toku 2013. i 2014. pa smo početkom 2015. izmerili koliko je svaka opština napredovala prema tih pet kriterijuma koje smo postavili. Između tih devet opština je bilo takmičenje, i prvih pet su podelili milion švajcarskih franaka, najbolja je bila opština Boljevac, kojoj su pripale 333 hiljade evra, Negotin je dobio 250.000, 125.000 je otišlo u Sokobanju, i po 62.500 su dobili Veliko Gradište i Zaječar. Ali u svih devet opština je prihod od poreza na imovinu bar udvostručen, a u nekim od opština je bio i tri puta veći. Vidite koliki je tu potencijal bio. Takođe, Sokobanja je u 2013. godini imala nešto više od 300 novih poreskih prijava, a u 2014. ih je bilo više od 3000. Tu su značajni pomaci i velike pare za lokalne samouprave, koje mogu da idu i do 10 odsto od sopstvenih prihoda.

Na šta su se trošile te pare koje su opštine dobile kao nagradu?

Od početka je bio dogovor da te pare ne smeju da se troše na povećanje plata u opštini ili plaćanje dugova iz prošlosti, nego da mora da se investira u razvojne projekte u toj opštini. Konkretno, u Boljevcu će tri sela da priključe na vodovod, a u jednoj školi će uvesti ili obnoviti grejanje. Takođe, sve ove opštine kojima smo mi dali milion franaka izdvojile su još toliko za realizaciju tih projekata.

U pripremi je Zakon o finansiranju lokalnih samouprava. Kako će on uticati na ovo o čemu smo do sada razgovarali?

Osim drugih stvari koje će ovaj zakon regulisati, postoji jedan interesantan aspekt, a to je da će se gledati koliko lokalna samouprava iskorišćava svoj poreski potencijal – gledaće se odnos vrednosti ukupnog poreza koji je u nadležnosti lokalne samouprave i stvarni iznos koji ona ubira. Ne gleda se apsolutni iznos, već proporcionalno – ako, na primer, Novi Sad može da ubire 20 milijardi, a Crna Trava 100.000 dinara, gleda se koliki deo od tog potencijala ubiru. Ako su performanse lokalne samouprave u ovom pogledu loše, onda će Republika reći: u redu, nisu vam potrebne te pare, a to znači da vam nisu potrebni ni transferi od države – ne moraju sve druge lokalne samouprave koje čine Republiku, koje dobro rade, da daju subvenciju onima koji ne ubiru porez.

Da, ali kako mogu da se znaju poreski potencijali ako i sami kažete da veliki deo imovine nije uopšte popisan, ne postoji podatak o tome šta neka opština ima a šta nema?

Tu dolazi u fokus ovih naših pet kriterijuma koji će, uz neke adaptacije, ući u taj zakon. Postoji nekoliko izvora – na primer, popis iz 2011. godine i koliko nepokretnosti je bilo na teritoriji neke opštine. Postoje i brojila za struju, svaki objekat ima svoje brojilo. Dakle, može se steći neka ideja o tome koliko objekata postoji, i onda se gleda koliko je tih objekata u poreskoj evidenciji. Što je razlika između ta dva broja veća, to je lošiji rad poreske administracije lokalne samouprave. Postoji diskusija o Nacrtu tog zakona da se za po pet odsto godišnje smanjuju transferi lokalnim samoupravama koje ne rade dobro u ovom pogledu – prve godine pet, druge godine 10 odsto, treće godine 15... Onaj ko to ne radi kako treba, imaće manje transfera i imaće lošu finansijsku situaciju. Tako, ako ste ranije iz političkih i oportunih razloga govorili, neću da oporezujem moje građane, hoću da me vole i biraju ponovo, što je bio neki pervertirani podsticaj, sada to više neće moći da funkcioniše – ako tu nemate dovoljan prihod, nećete imati ni od Republike, nećete ništa moći da uradite, lokalna samouprava će da funkcioniše loše, pa će vas svakako smeniti sledećeg puta na izborima.