Vreme
VREME 1299, 26. novembar 2015. / VREME

Svečano otvaranje puta Pambukovica–Novaci (4,7 km):
Sklanjajte autobuse

Skloniše autobuse iz vidokruga, bez da se nabija, pristigli narod se rasporedi, kad sve bi postavljeno, eto ti g. Vučića, presekoše vrpcu, pa se Vučić gospodin, kome je blistalo lice, reče: Zahvalan sam brojnim meštanima koji su ovde, i Pambukovice i Novaka... hvala vam na tihoj, pristojnoj i ogromnoj podršci, vi ste moja snaga...

Samo što je Premijer gospodin svečano objavio, da će u aprilu 2017. svi autoputevi biti gotovi, iz pitomog Uba stigla podrška. Lično predsednik opštine, gospodin Darko Glišić, kome lično Vučić gospodin kum, svojeručno javio da će predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić, u subotu, 21. novembra, svečano otvoriti novoizgrađenu deonicu regionalnog puta Pambukovica–Novaci. Gospodin Glišić, tijem povodom, još svojeručno veli: Pune 63 godine se čekalo na izgradnju ove deonice od 5 kilometara. Država je finansirala radove sa 91 milion dinara, i čovek koji je omogućio ta sredstva, zaista zaslužuje i da otvori put. Kako ovo bio grose izazov, reporter obuče svoje nandžaraste pantalone, koje navlači samo u specijalnim prilikama, natuče kačket i sabajle u’vati pravac za Pambukovicu.

MOŽE I DO VOĆA: Desetak kilometara od Uba, prema Koceljevi, odvajanje za Novake, nov put, po sredini bela linija, bele linije i sa strane, s obe strane puta odvodni jendeci. Preko puta crvena traka, u vozduhu, okačen za banderu, i metalnu šipku instaliranu za te potrebe, veliki beli transparent na kome velikim ćiriličnim slovima piše, Vučiću zarez Hvala znak uzvika. Na toj raskrsnici žuta tabla opštine Ub, mala bina, mikrofoni, kombi sa miksetom... Tek nekoliko ljudi. Ukraj puta, sa tompus, u radnom odelu, sako, farmerke, žute cipele sa žute pertle, gospodin Milorad prezimena Grčić, koji generalni direktor REIK "Kolubara". Ćuti, i puši, radno zabrinut.

Ozgo, od Novaka, stiže autobus, izađe muški svet, biće radnici sa nekog od "Kolubarinih" kopova. Žensko so kratke čizmice, maramče oko vrata, uze izdaje naredbe, da se pridošli raspoređuju sa strane, može i do voća. U sve pristiže "audi", iz koga izađe Šef protokola Vlade, pravo na poranio Milorad direktora "Kolubare", dohvatiše se preko ramena. Uto, eto i dva autobusa od Uba, nekoliko od Koceljeve, Valjeva... U svakom "Slobodna vožnja" autobusu, napred, do vozača, beli šuškavac sa natpisom Srpska napredna stranka. Stiže naredba da se skinu Napredni šuškavci, ono energično žensko, sa maramče oko vrata, dade komandu da se sklone autobusi, ponovi, da se autobusi ne vide.

Autobusi su i dalje pristizali, iz Šapca, još njih sa Uba, pristigli narod se raspoređivao, bilo i onih koji stigli sopstvenim prevozom, jedan auto se parkira naspram bine, ono energično žensko povika, Sklanjaj, to je samo za Pink. Autobusi su još dolazili, u sklanjanje autobusa se uključi i Šef protokola Vlade, skloniše sve autobuse iz vidokruga. Reporter među pristigli narod ubeleži narodnog poslanika iz Koceljeve Matića, direktora Valjevskih vrtića, direktora Valjevske bolnice, predsednika opštine Lajkovac, predsednika opštine Mionica, načelnika Kolubarskog okruga, SNS poslanika iz Valjeva...

Preko mikrofona dadoše komandu, Svako po dva metra nazad, na levu i desnu stranu se raširite, oslobodite traku koja treba da se preseče, nemojte se nabijati... Samo što prošlo osam sati, sve beše postavljeno, začu se žamor, od usta do usta prođe uputstvo, Svi smo mi meštani, nekolicina otvori fascikle i upisa dnevnu zapovest, Svi smo mi meštani.

U sve pristigoše sa po jednu kiku četiri devojke u narodnoj nošnji, momci u žutim "Dunav auto" prslucima, po komandi, napraviše lanac ispred "meštana", kamere se postrojiše pred binu, u sve pristiže Dragan Džajić Džaja, sa Putevi Drobnjakom, sve se okrete prema Ubu. Začuše se aplauzi, okretoše se kamere, kako izađe iz auta Vučić gospodinu se dogodi žena koja mu pokloni teglicu slatkog i vunene čarape. Primi poklon, odloži ga spremnim saradnicima, sve pozdravljajući razvojnim pozdravom, Dobar dan, nastavi kroz špalir bodren aplauzima koji se nisu smirivali.

U pratnji kuma Glišića, predsednika na Ub, stiže do crvene vrpce, gde su Džaja i Drobnjak već bili postrojeni. ‘Odma upita Drobnjaka, koliko para, koliko kilometara, Drobnjak raportira, Vučić gospodin mu replicira da opet slag’o, nije 4,8, nego 4,7 kilometara. Posle još malo spontanosti, pokaza državničku odlučnost: Ajde Džaja i Drobnjak da otvore, a ja ću da tapšem. Od one četiri devojke sa po jednu kiku, sa crvenih jastučića, uzeše makaze, i Džaja i Drobnjak presekoše vrpcu. Svi su aplaudirali, Vučić gospodin je aplaudirao, ko treba da kaže bravo, reče, Bravo, i Vučić gospodin reče, Bravo!

Image
LEVO KRILO, DESNO KRILO: Dragan Džajić, Aleksandar Vučić

Vučić gospodin nastavi bude državnički odlučan, da se prošeta, vidi put. Krenuše uzbrdo, Džaja na desnom krilu, Vučić gospodin po sredini, leva strana Drobnjak i kum predsednik Glišić. Drobnjak dade informaciju da je najvažnije da put ima odvodne kanale, Vučić ode ukraj puta vidi kanale, pa upita Drobnjak direktora, Kad ćeš da radiš Negotin, Bor... Drobnjak spremno odgovori, Vučić nastavi, da se završi autoput Paraćin–Zaječar i Paraćin–Bor, Drobnjak obeća četiri trake. Pa se Vučić gospodin okrete legendi Džaji, pa legendarno reče, Baš lepo izgleda, a Džaja iskusno vrati pas, Fenomenalno!

MNOGO SAM PONOSAN: Kad se i Drobnjak složi da sve fenomenalno, vratiše se do bine, Vučić gospodin stade pred kamere, prvo pa zahvali gospođi koja mu darovala vunene čarape, poruči saradnicima da je to samo njemu poklon, pa pređe na temu da vele da se na ovaj put čekalo 60 godina, te da je zadovoljan da su to uspeli da urade. Dalje, zbog pokolenja, citat: Hoću da kažem da je država Srbija to finansirala, 85 miliona dinara, što za nas nije malo, ali, kad pogledate asvalt, onda dobro razumete zašto su ljudi srećni, zašto su zadovoljni, i kada vidite, a znate kako sam nadrndan, da moje lice ovako blista, zahvalan sam brojnim meštanima koji su ovde, iz Pambukovice i Novaka...

Nastavi da će uradi sve ono na što se čekalo 40 i 50 godina, autoput do Preševa, Čačka... sve ćemo da završimo najdalje do aprila 2017. Pa još nastavi, sve će to tako da bude, zato hoće da se zahvali svim ljudima koji su želeli, i hteli da veruju u marljivost, rad, ljudima koji ne slušaju uvek reči koje žele da čuju, ali ljudima koji poštuju energiju i rad više od svega, koji razumeju šta je poštenje i poštovanje naroda... Prvi put Srbija se podiže na lestvici zemalja sa dobrim poslovnim ambijentom, i to za 32 mesta u jednoj godini... naš budžet je dobar... smanjujemo nezaposlenost... prvi put ćemo, malo-pomalo, moći da kažemo da nam je bolje...

Svi su samo tako aplaudirali, tražili još, pa se Vučić gospodin obrati direktno prisutnim "meštanima": Sve to ne bismo mogli da uradimo da nije bilo vas, da danas nema vas, da nema normalnih, običnih, pristojnih ljudi koji razmišljaju o budućnosti, i koji dobro znaju da samo rad donosi rezultat, i molim vas da prošetate, jer ovaj put ste vi zaradili i zaslužili. Pa se okrete Džaji legendi, Mnogo sam ponosan, nisam znao da ste nedaleko rođeni, hvala vam Dragane što ste došli, a vi ljudi prošetajte, da vidite kako to lepo izgleda... Želeo sam da pokažem da nam je značajno da svaka kuća u Srbiji, svaki domaćin, može da računa na svoju državu... a vama hvala na toj tihoj, pristojnoj i ogromnoj podršci, vi ste moja snaga, i zahvaljujući vama, uspećemo, i postizati sve bolje rezultate, vama gospođo Milice hvala za te divne vunene čarape koje sam dobio, a sad vas molim da prošetate i vidite put, siguran sam da vam osmeh sa lica neće silaziti... aplauzi su trajali, aplauz dade i Drobnjak, dade ga Džaja, Šef protokola Vlade...

To ne bilo sve, Vučić gospodin imađaše da se izjavi na pitanja novinara, javi se jedan od kameru, Vučić ko da primeti da pitanje nije dobro postavljeno, primakoše ga, ovaj ponovi, AV gospodin odgovori da se preko medija, u vezi prodaje Telekoma, vrše pritisci na Vladu, u ovoj zemlji ništa ne možete da obavite bez kriminalno-mafijaških pritisaka, ali, ako ne budu zadovoljni cenom, neće prodavati Telekom, a to će biti velika šteta za Srbiju... Isti novinar postavi i potpitanje, Vučić odgovori da će pola para od prodaje u vraćanje katastrofalnih kredita, a pola u infrastrukturu i investicije... Taman reporter ‘teo pita pitanje o najavljenom štrajku glađu policije, rekoše nema pitanja, Hvala lepo. Pred Vučić gospodina banu stariji čovek, koga su preslišavali u voćnjaku, koji imade kaže: Hvala vam, hvala, nastavite ovako! Posle još ovako slikanja sa meštanima, koji su ga redom milo i drago gledali, Vučić gospodin ode prisustvuje "Štit" sletu u Beogradu. Za slikanje sa meštanima osta samo Džaja.

Novinar bi slobodan pita gospođu Milicu, kako je uspela da Premijeru uruči poklone, i kako se samo toga setila, a Milica gospođa uze odgovori, čarape su od vune, sive, mešala crnu i belu, to radi, prede i plete, zvali je iz opštine, predsednik Darko, doš’o i pit’o, da l’ bi htela da dočeka, bude tu kad dođe Premijer, i ona ‘tela...

Meštani uzeše da se razilaze, traže autobuse kojima došli, ali, autobusi su pristizali, tovarili "meštane", jedan, sa punim rukama belih SNS šuškavaca, je glasno pozivao vođe puta da ponovo uzmu i obuku šuškavce... Gore, prema Novacima, na novom putu, u prisustvu predsednika opštine Glišića, su iz kombija delili pivo i sokove, svima osmeh sa lica nije silazio...

Dragan Todorović