Imodžijanci

piše: Zoran Stanojević

Sećate li se matričnih štampača, mada ih moguće je još ima po kancelarijama u Srbiji. Te vredne i pouzdane naprave ispisivale su samo ono što je stajalo na tastaturi, tekst i eventualno tabele. Onda su dovitljivi hakeri smislili kako da od tih slova naprave crtež Mikija i Šilje, što je bilo na granici umetnosti. Iz ugla jednog gika, naravno.

Iz te duhovitosti ubrzo su se izrodili smajliji. A onda nam je unapređena grafika na mobilnim telefonima donela imodžije (emoji). Simpatične simbole, odnosno smajlije na steroidima, pomoću kojih je moguće poslati vrlo rečite poruke, a da ne napišete ijednu reč. Kao kada docrtate srce na porukici. Samo što u slučaju imodžija imate na desetine varijanti srca koje mogu vrlo detaljno da opišu vaše trenutno raspoloženje.

Nastali su u Japanu, gde postoji snažna kultura takvih crteža, odnosno izražavanja ozbiljnih emocija na simpatičan i detinjast način. Samo je nedostajala tehnologija koja to može da izrazi, što je rešeno pojavom smartfona i programa za instant komunikaciju poput Vajbera, Skajpa itd.

Prošle nedelje su imodžiji proglašeni za reč godine po Oksfordskom rečniku. Stručna javnost burno je reagovala smatrajući da su prekršena ili makar izigrana pravila, jer je izabrana reč koja zapravo opisuje simbole koji nisu reči. I tako ukrug.

Nije baš neozbiljno. Vrlo je moguće da će neke naredne generacije, naviknute na vizuelno i to sa ekrana, komunicirati pismeno isključivo imodžijima. Takvi eksperimenti već postoje. Navodno je neki lik preveo celog Mobi Dika koristeći 250.000 imodžija, čak ga i nudi na internetu (www.emojidick.com), jedini je problem što ne daje ni parčence za slobodno čitanje na proveru.

Hilari Klinton, kraljica digitalne komunikacije i i-mejl servera, nedavno se tvitom obratila studentima tražeći da neki njen politički stav opišu ne sa tri reči, već sa tri imodžija. Efekat je bio višestruk. Najpre su svi preneli vest, čime je dobila značajnu i besplatnu reklamu. Onda je dobila gomilu odgovora, dakle zaintrigirala je studente. A jedan imodži ne govori možda kao hiljadu reči, ali može da zameni makar dvadesetak. Dobar analitičar, još bolje softver koji analizira, preciziraće nečiji stav na osnovu izbora imodžija, veličine, boje, poruke koju nosi, nivoa duhovitosti ili prikrivenog besa. Jer, svega toga ima u jednoj maloj sličici.

Imodžiji su nastali kao grafika od 12 puta 12 piksela, ali već pet godina se kodiraju baš kao i neki svetski jezici (japanski, recimo). Zato vam se ponegde kada ukucate smajli pojavi imodži, jer ga operativni sistem prepozna. Postoji i rečnik imodžija sa kodovima (http://www.unicode.org/emoji/charts/full-emoji-list.html) više od 1200 pojmova dovoljnih da slikovito ispričate priču svog života.

I među njima nema psovki, vulgarnosti i grubih reči.