Čovek koji je obeležio 2015 – Vladimir Putin i njegova Novogodišnja poslanica:
Miris nafte u Kremlju

Ruski predsednik pred 1392 novinara u Kremlju o meandrima međunarodne politike, pojeftinjenju nafte, švercu ugljovodonika i islamistima, ljutnji na Tursku, ruskoj akciji u Siriji, bazama i raketama, o prekidu trgovinskog ugovora sa Ukrajinom, gasovodima, o izboru tuđih predsednika, Donaldu Trampu, Sepu Blateru i o vlastitim ćerkama

Vladimir Putin je 17. decembra u već tradicionalnom spektaklu, godišnjem intervjuu sa 1392 akreditovana novinara koji su prenosile četiri televizije i tri radio-stanice, stanje ruske ekonomije ilustrovao vicom iz sovjetskog doba u kome jedan od sagovornika pita:

"Kakva je situacija?" Drugi odgovara da se ona menja u ritmu "crna – bela", a da je trenutno crna. Posle izvesnog vremena – situacija je opet crna. "Kako crna, zar sada ne bi trebalo da bude bela?" "Ispostavilo da je prošli put bila bela…"

"Prošli put" je barel nafte "brent" koštao 100 dolara, a sada košta 37,16 dolara. Pre dve godine, dolar je vredeo 35 rubalja, sada više od 70 rubalja. To je dovelo do pada ruskog BDP-a za 3,7 procenata, uz inflaciju na kraju godine od 12,3 odsto.

Putin je konstatovao da je međunarodni trgovinski obrt Rusije opao, ali da se ipak drži na solidnih 126,3 milijardi dolara, da su devizne rezerve Rusije unekoliko smanjene i da iznose 364,4 milijarde dolara, da je spoljni dug Rusije u 2015. smanjen za 13 procenata u odnosu na 2014.

Sve u svemu, ruska ekonomija je, po njegovoj proceni, prošla pik krize, pa bi Rusija 2016. trebalo da poveća BDP za 0,7 odsto, u 2017. za 1,9 odsto, a u 2018. za 2,4 odsto. Te prognoze su napravljene na osnovu cene nafte od 50 dolara po barelu, a u trenutku kada je Putin to govorio barel nafte "brent" je koštao 37,16 dolara. Predsednik RF ipak poručuje da uprkos daljem padu cene nafte treba sačekati s novim socijalno osetljivim rebalansom budžeta.

TRANZIT GASA: Kremaljski novinski šou Vladimira Putina je zapravo opširno razjašnjenje njegove novogodišnje poruke federalnom parlamentu o stanju nacije, koja je bila fokusirana na ekonomiju. U kremaljskoj sali punoj novinara koji su se na svakojake načine dovijali da dobiju priliku da postave pitanje, u 21.000 reči koje je Putin izgovorio dominirale su geopolitičke teme – od kojih su mnoge, ako ne sve, takođe mirisale na ugljovodonike.

Putinovi odgovori o gasovodima za našeg čitaoca su možda najinteresantniji. Što se tiče "Južnog toka", Putin je detaljno pričao kako je Rusija bila spremna da ga izgradi, ali da joj nisu dali: Prvo je Evropski parlament odlučio da ovaj projekat nije u interesu EU, o čemu je poslato odgovarajuće parče papira, zatim je Evropska komisija zatražila od Bugarske da prestane sa pripremnim radovima, da bi onda, odjednom, holandski regulator, u čijoj nadležnosti je registrovan "Južni tok", odlučio da Rusiji da dozvolu za početak izgradnje u moru.

Rusija je tako dovedena u glupu situaciju da počne izgradnju gasovoda u moru, da udavi milijarde evra, a zatim da dođe do bugarske plaže bez dozvole da ide napred. "Ako ne žele – onda nećemo", rekao je Putin koji tvrdi da je iznenađen bezubim položajem bugarskog rukovodstva, koje je, nije jasno iz kojih razloga, zanemarilo vlastite nacionalne interese – tri milijarde dolara ruskih investicija za izgradnju projekta, a svake godine najmanje 400 miliona evra koje bi Bugarska dobijala samo za tranzit.

Započeti pregovori o "Turskom toku" s ruske strane nisu prekinuti, ali, po Putinu, ishod ne zavisi od ruske strane, koja želi da dobije od Evropske komisije pismenu garanciju ne samo da mogu da se grade sve trase, uključujući i moguće trase preko Turske u Evropu, već i potvrdu o podršci Evropske komisije da one predstavljaju prioritet. Kaže da će Rusi krenuti dalje, ako turski partneri "Gasproma" donesu papir iz Brisela, ali da taj papir, nažalost, nije na vidiku.

Prema Putinu, mnoge zemlje su svojevremeno bile i protiv "Severnog toka – 1", međutim, taj gasovod je realizovan. Za "Severni tok 2" još nisu u potpunosti ispunjeni svi uslovi, posebno oni koji se tiču toga kako da se popuni sto odsto cevovoda, posebno onih koji se nalaze na teritoriji Nemačke, čija polovina pripada Opalu, ali da su velike šanse da će biti rentabilan.

Što se tiče tranzita kroz Ukrajinu, Putin kaže da je na korporativnom nivou čuo u toku žučne rasprave kako je neko rekao da treba prekinuti ukrajinski tranzit, ali da on lično nije siguran u to da bi Rusija trebalo da ga prekine. Objašnjava, međutim, da, kao i tranzit kroz "Severni tok", i ukrajinski gasovod ipak treba da ispunjava uslove kao što su pouzdanost, tržišno orijentisani rad transportnog sistema gasa, pravni i administrativni propisi u skladu sa najvišim standardima… Ako su ukrajinski partneri spremni da sa evropskim partnerima urade istu stvar kao Rusi za "Severni tok", onda će Moskva nastaviti da radi sa njima, a ako nisu – onda će videti šta da se radi.

PREKID TRGOVINSKOG SPORAZUMA S UKRAJINOM: Putin tvrdi da su rukovodici EU predlagali i molili da Rusija ne isključi Ukrajinu iz zone slobodne trgovine i ne lišava je preferencija u trgovini. Pregovori u "trojnom formatu" (EU, Ukrajina i Rusija) počeli su u julu, ali faktički nisu doveli ni do čega. Nije postignut sporazum o tome da će biti uvažavani ruski interesi kroz dopunske protokole i unošenje izmena u neke od odredbi saglasnosti o asocijaciji Ukrajine sa EU (bez ukidanja tog sporazuma).

Rusija nije pristala da preuzme na sebe obavezu usaglašavanja carinskih standarda Saveza Nezavisnih Država (Rusija, Belorusija i Kazahstan) s normama EU, jer to zahteva vreme i kapital – desetine i stotine milijardi dolara.

Od 1. januara Rusija u trgovini s Ukrajinom prelazi na režim najpovlašćenije nacije u trgovini, što zapravo znači da će carine umesto nulte stope iznositi šest, osam, ili deset procenata, kako za koju robu.

Što se konflikta u Donbasu tiče, na pitanje novinara Cimbaljuka ("iz bratske Ukrajine" kako je rečeno dok mu je davana reč), koji je Putinu "preneo pozdrave" zarobljenih kapetana Jerofejeva i seržanta Aleksandrova iz treće brigade iz grada Toljatija, ponovljen je stari odgovor – da Rusija u Ukrajini nema redovne trupe, a da ruska strana nikada nije tvrdila da tamo nema njenih ljudi koji se bave rešavanjem pojedinih pitanja u Ukrajini, uključujući i vojnu sferu, te da treba praviti razliku između te dve stvari.

PRVO NAFTA, POTOM ISLAMSKA DRŽAVA: Naftni motiv provejavao je i u Putinovim odgovorima o ruskom angažovanju na Bliskom istoku, gde je, po njegovom tumačenju, problem Islamske države drugorazredna stvar, a u prvom redu je reč o nafti.

Putin to ovako vidi: Otišli (zna se ko) u Irak, uništili zemlju i nastao je vakuum. Tokom godina tu su stvoreni kontrabanda, biznis, trgovina naftom na veliko. Za zaštitu šverca i ilegalnog izvoza nafte bila je potrebna vojna sila. Za tu svrhu je veoma dobro korišćen islamski faktor da parolama privuče topovsko meso i tako se, konačno, pojavila Islamska država. Onda je trebalo da obezbedi put isporuke.

Na jednom mestu Rusi su uočili 11.000 tankera, kaže Putin, opisujući kako su, kad su Rusi počeli da bombarduju, masovne kolone cisterni počele da se raspršuju u manje grupe od po pet do deset vozila.

LJUTNJA NA TURKE: Putin dopušta i mogućnost da su turske vlasti rešile da pokažu Evropljanima i Amerikancima kako islamizuju zemlju (što im mnogi izdaleka spočitavaju), ali da su to "naši" islamisti, savremeni. Podseća na to kako je američki predsednik Ronald Regan za nigerijskog diktatora Somozu govorio da je podlac, ali "naš" podlac (negodjaj).

Rusi, kaže Putin, vide kako se ta puzeća islamizacija (zbog koje se Ataturk prevrće u grobu) preliva na Severni Kavkaz, sa koga militantni islamisti odlaze u Tursku, gde se hrane i leče se, a onda, koristeći bezvizni režim, ulaze s turskim pasošima i raspršuju se bilo po Severnom Kavkazu, bilo po ruskim milionskim gradovima. To je objašnjenje pooštravanja viznog režima u okviru pogoršanja odnosa s Turskom i drugih mera radi zaštite ruske nacionalne bezbednosti.

Ne birajući reči, Putin je rekao kako "ne zna" da li je pravilno postupio ili ne neko ko u turskom rukovodstvu "Amerikance liže na određenom mestu", i da li je, možda, na određenom nivou pao dogovor o tome da Turci srede ruski avion, a da Amerikanci zažmure kada Turska vojska uđe u Irak.

Naročito ljutito govori o tome kako su Turci oborili ruski avion, uprkos tome što su u prethodnim razgovorima dobili obećanje da će im Rusi pružiti podršku oko turskog veoma osetljivog i međunarodno problematičnog pitanja Turkmena u Siriji. Zamerio je i to što su Turci umesto da pozovu telefonom i razjasne nesporazum otrčali u Brisel i počeli da viču: "Karaul, nas obižajut."

I šta su dobili? U Siriji nije bilo ruskih sistema PVO, a sada je tamo "S-400", a remontovani su ranije postavljeni sirijski sistemi "Buk". "Neka sada lete!", rekao je Putin.

BAZA U SIRIJI: Vladimir Vladimirovič kaže da su u Evropi i SAD Rusi mnogo puta slušali o tome da će njihovi interesi u Siriji i u istočnom sredozemlju biti uvaženi, te da ako oni hoće, njihova baza tamo može da ostane. Putin nije uveren u to zašto bi Rusija tamo imala bazu, mada i neki od ruskih rukovodilaca smatraju da im je ona potrebna.

Podseća uzgred da su Rusi svojevremeno uništili sve rakete srednjeg dometa koje se lansiraju sa zemlje. I Amerikanci su tada svoje, ali su zadržali "tomahavke" na moru, na nosačima aviona, i na avionima. Rusi takve rakete nisu imali, a sada imaju morsku raketu "kalibr" dometa 1500 kilometara, H-101 na avionima dometa 4500 kilometara, pa i bez baze mogu pogoditi šta treba da se pogodi.

Privremena baza – moguće, ali puštati tamo koren, zaglibiti se u tu situaciju, po njegovom mišljenju nije neophodno. Ruska vazdušna podrška sirijskoj armiji biće nastavljena sve dok ona provodi svoje operacije.

FAVORIT TRAMP I IZBOR TUĐIH PREDSEDNIKA: Rusija je podržala inicijativu SAD o rezoluciji Saveta bezbednosti o Siriji, ali je iz Kremlja poručeno da se Rusija nikada neće složiti s tim da neko sa strane određuje gde će ko rukovoditi i da insistira na tome da Sirijci sami odrede kakav oblik vlasti žele.

Uz istu formulu Putin se dotakao američke predsedničke trke, rekavši da će Rusija sarađivati sa onima za koje se odluče američki birači, da neće nikada određivati koga će američki narod izabrati, kao što Amerikanci Rusima često savetuju šta moraju da urade u svojoj zemlji.

Na izlazu (toga nema u stenogramu sa KZŠ-a) okružen kamerama, Putin je bacio kosku zapadnim medijima, još malo dosolivši izjavom da je kontroverzni predsednički kandidat američke Republikanske stranke Donald Tramp vrlo pametan, talentovan i bez sumnje apsolutni lider u predsedničkoj trci, te da Rusija ne može da kaže da nije dobrodošla njegova izjava da želi čvršći i dublji nivo odnosa sa Rusijom.

Milan Milošević