DOKUMENT:
Džulijan Asanž, proizvoljno pritvoren

Džulijan Asanž je proizvoljno pritvoren, smatra stručna radna grupa za proizvoljni pritvor Saveta UN za ljudska prava. Švedska i Velika Britanija to ignorišu

Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž je proizvoljno pritvoren nakon hapšenja u Londonu 7. decembra 2010. godine, što je rezultat postupka koji protiv njega vode vlade Švedske i Velike Britanije, a zbog dužine pritvora i njegove neodređenosti njegovog trajanja postupak prerasta u okrutost, saopštila je radna grupa za proizvoljna pritvaranja Saveta Ujedinjenih nacija za ljudska prava .

"Radna grupa za proizvoljno lišavanje slobode Saveta UN za ljudska prava smatra da su različiti oblici lišenja slobode na koje je Džulijan Asanž bio podvrgnut predstavljaju oblik proizvoljnog pritvora", rekao je Seong-Fil Hong koji je trenutno na čelu te stručne komisije UN koju pored Seong-Fil Honga (Koreja) čine Li Tumi (Australija - uzdržao se od izjašnjavanja da bi izbegao konflikt interesa, pošto ima isto državljanstvo kao Asanž); Hose Antonio Gevara Bermudez (Meksiko); Roland Ađovi Setonđi (Benin) i Vladimir Točilovski (Ukrajina - koji je izdvojio mišljenje).

U saopštenju za javnost, to veće eksperata UN pozvalo je švedske i britanske vlasti da okončaju lišavanje slobode Džulijana Asanža, da poštuju njegov fizički integritet i slobodu kretanja, i da mu priuštite pravo na naknadu.

Radna grupa za arbitrarni pritor Saveta UN za ljudska prava (Human Rights Council Working Group on Arbitrary Detention) donela je u decembru 2015. mišljenje ( Working Group’s Opinion on Julian Assange’s case (No. 54/2015), adopted in December; u kome se konstatuje da je lišavanje slobode gospodina Asanža proizvoljno i suprotno članovima 9. i 10. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i članovima 7, 9 (1), 9 (3), 9 (4), 10 i 14. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima.

Radna grupa traži od Vlade Švedske i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske da proceni situaciju gospodina Asanža, kako bi se osigurali njegova bezbednost i fizički integritet, kako bi se olakšalo ostvarivanje njegovog pravo na slobodu kretanja na svrsishodan način, i kako bi se osiguralo puno uživanje njegovih prava garantovanih međunarodnim normi o pritvoru.

Uzimajući u obzir sve okolnosti slučaja, Radna grupa smatra da bi adekvatan lek bio da Velika Britanijua i Švedska obezbede pravo na slobodu kretanja gospodina Asanža i priznaju mu pravo na naknadu štete, u skladu sa članom 9 (5) Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima.

Mišljenja radne grupe za proizvoljno lišavanje slobode Saveta za ljudska prava UN su prema tumačenju OHCR (Julian Assange arbitrarily detained by Sweden and the UK, UN expert panel finds - See more at: http://www.ohchr.org/EN/NewsEvents/Pages/DisplayNews.aspx?NewsID=17013&LangID=E#sthash.OHIt5Im8.fwTM9d6Q.dpuf) obavezujuća u onoj meri u kojoj su zasnovana na međunarodnim zakonima o ljudskim pravima, kao što su Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima. Radna grupa ima mandat da istraži tvrdnje pojedinaca koji su lišeni slobode na proizvoljan način ili u suprotnosti sa međunarodnim standardima ljudskih prava, kao i da preporuči liekove kao što su oslobađanje iz pritvora i naknadu, kada je to potrebno.

Mišljenja radne grupe Saveta UN za ljudska prava se smatraju merodavnim u istaknutiim međunarodnim i regionalnim pravosudnim institucijama, uključujući i Evropski suda za ljudska prava.

Radne grupe UN su deo onoga što je poznato kao specijalne procedure Saveta UN za ljudska prava. To je opšti naziv za nezavisno utvrđivanje činjenica i nadzornih mehanizama Saveta koje se bave ili specifičnim situacijama u pojedinoim zemljama ili globalnim tematskim pitanjima. Stručnjaci u posebni postupci rade na dobrovoljnoj osnovi; oni nisu osoblje UN i ne dobijaju platu za svoj rad. Oni su nezavisni od bilo koje vlade ili organizacije.

Posle objavljivanja zaključka panela Ujedinjenih nacija da ga Britanija i Švedska drže u "arbitrarnom pritvoru" od 2012. godine, osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž je s balkona ekvadorske ambasade u Londonuproglasio za svoju pravnu pobedu, ali je ostao zatočen u ambasadi.

Britanske vlasti su saopštile da bez obzira na odluku neće dopustiti Asanžu da napusti zemlju, jer su istrajne u nameri da ga isporuče Švedskoj, gde se protiv njega vodi istraga zbog optužbi za silovanje. Londonski Gardijan piše da Asanžu neće biti dozvoljeno da izađe iz ambasade čak ni radi lekarskih pregleda.

Od 30. novembra 2010, Interpol je Asanža stavio na crveni spisak traženih osoba na osnovu zahteva Švedske u kojoj je protiv njega pokrenuta, prekinuta, a onda ponovno pokrenuta istraga zbog silovanja navodno počinjenog u leto 2010. Optužnica protiv Asanža nije podignuta.

Asanž, koji negira sve optužbe, tvrdi da se iza odluke da bude isporučen krije namera da ga Šveđani proslede vlastima SAD, koje će mu pod optužbom za špijunažu suditi zbog objavljivanja tajnih informacija.

Džulijan Asanž se 7. decembra 2010. u Londonu predao Skotland Jardu, a 24. februara 2011. sud u Londonu naložio je da Asanž bude izručen Švedskoj, nakon čega je on 19. juna 2012. našao utočište u ambasadi Ekvadora u Londonu, a politički azil je dobio 16. avgusta 2012.

Džulijan Asanž je od 2006, otkako je na svom kućnom serveru postavio sajt Vikiliks, objavio stotine hiljada dokumenata o ratovima u Avganistanu i Iraku, diplomatske depeše američkih ambasada i konzulata u svetu, dokumente o ubistvima u Keniji, o toksičnom otpadu u Obali Slonovače, zatvoru Gvantanamo...

( Julian Assange is in arbitrary detention, UN panel finds, Gaurdian, 4. 02. 2016.)

( Britain unmoved by Ecuadorian request to give Julian Assange 'safe passage' for MRI scan, Gaurdian, 6. 02. 2016.)

( Julian Assange Q&A: what now for the WikiLeaks founder?, Guardian)