Intervju – Dejan Jeremić, izvršni potpredsednik za operativne poslove Delta Holdinga:
Poslovanje Delte ne zavisi od promena vlasti

"Delta je do sada od prodaje svojih kompanija zaradila 1,8 milijardi evra. Sav taj novac je reinvestiran u Srbiji, u Deltine nove biznise, a naš plan je da investiramo i dalje, ne samo novac koji je stečen prodajom biznisa već i preko dodatnih kreditnih linija"

Početkom februara, kompanija Delta je svečano obeležila 25 godina poslovanja u hotelu Kraun plaza. Tom prilikom je osnivač Delte i predsednik Delta Holdinga Miroslav Mišković izjavio da je ova kompanija na ime poreza platila državi Srbiji dve milijarde evra u poslednjih deset godina. Mišković je najavio izgradnju "četiri velika objekta u Beogradu u 2016. i 2017. godini", među kojima će biti novi veliki tržni centar Delta Planet na Autokomandi, kao i nova poslovna zgrada Delta Holdinga. Predviđeno je da u ova četiri objekta Delta uloži 250 miliona evra.

Svega nekoliko dana kasnije, glavna poslovna vest u zemlji bila je da je Delta prodala svoje tržne centre Delta City u Beogradu i Podgorici afričkom fondu Hyprop Investments za ukupno 202,8 miliona evra. Sve ovo bio je povod za razgovor sa Dejanom Jeremićem, izvršnim potpredsednikom za operativne poslove Delta Holdinga.

"VREME": Šta procenjujete kao najveći uspeh kompanije Delta tokom prethodnih četvrt veka, a šta kao najveći poslovni propust?

DEJAN JEREMIĆ: Najveći uspeh je što smo kao kompanija opstali, rasli i uspešno poslovali četvrt veka, iako su uslovi na tržištu bili daleko od optimalnih. Uspeh je što smo za poslednjih deset godina platili više od dve milijarde evra poreza, za preko 10.000 ljudi obezbedili smo prvo zaposlenje. Uspeh je i što smo u Srbiju među prvima uveli pojam društveno odgovornog poslovanja i sagradili prvu zadužbinu posle 70 godina.

Poslovnih neuspeha je bilo mnogo, daleko više nego što ljudi misle. Ali kvalitet dobrih kompanija nije u tome što nemaju promašaje i probleme; imaju ih, ali imaju znanja i energije da se sa njima uhvate u koštac i brzo ih reše. Upravo to radi i Delta.

Do 2011. i prodaje Maxija, Delta je bila najpoznatija po maloprodaji. Danas je po agraru i nekretninama. Možete li da opišete kako je teklo izlaženje i iz maloprodaje i iz finansija, i kako je došlo do odluke da se fokusirate na ove dve oblasti?

Iz našeg ugla, izlaženje iz pojedinih biznisa deluje potpuno logično. Misija naše kompanije je da stvorimo nove biznise i da ih razvijemo tako da na tržištu imaju značajnu vrednost. Na kraju, ukoliko se pojavi dobra cena, moguće je i da ih prodamo. Upravo to smo uradili sa Delta Bankom, Delta Osiguranjem, Delta Maxijem, a pre nekoliko dana i sa Delta Cityjem. Ovakav pristup traži kontinuirano redefinisanje strateških biznisa, a za Deltu su sada ključni poslovi u poljoprivredi i razvoju nekretnina.

Poznato je da vaša kompanija nudi saradnju kooperantima u poljoprivredi. Možete li da opišete konkretno šta je ono što vi nudite malim proizvođačima? Na primer, ja želim da napravim voćnjak, posadim neku od sorti jabuka i sarađujem sa Delta Agrarom. Šta je, osim obezbeđivanja zemljišta i novca, potrebno da uradim, a šta mogu da očekujem od Delte?

Ono najvažnije što nudimo potencijalnim kooperantima jeste znanje. Ne moraju više da putuju na sever Italije da bi videli kako izgleda vrhunski voćnjak jabuka. Sve mogu da vide u našem Čelarevu. Nudimo im vrhunske sadnice najboljih sorti jabuka, proizvedene u Apatinu. Obezbeđujemo stručnu podršku tokom podizanja zasada i tokom uzgoja jabuka. Kada zasnuju voćnjak, onda mogu u Delta Agraru da na kredit dobiju sredstva za prihranu i zaštitu bilja. Možda je najvažnije što nudimo garantovan otkup svega što proizvedu u narednih 15 godina, po tržišnim cenama.

Takođe, važno je da ovde nije reč o tradicionalnoj proizvodnji jabuka, koja farmeru daje malu ili nikakvu zaradu. Tehnologija iz Južnog Tirola, koju i Delta Agrar primenjuje, omogućava prinose od preko 60 tona po hektaru, što svakom domaćinu može da omogući zaradu kakvu verovatno ne bi imao ni u jednoj drugoj kulturi. Ovakvo savremeno voćarstvo može u potpunosti da promeni krvnu sliku srpske poljoprivrede, pa i da pomogne rešavanju najkrupnijih demografskih problema srpskog sela.

Na proslavi 25 godina Delte Miroslav Mišković je izjavio da će se Delta u budućnosti "okrenuti agraru kao najvažnijoj privrednoj delatnosti". Kao svoju misiju Delta Agrar navodi da vidi sebe kao "nosioca razvoja u zemlji i u regionu". Čuo sam mnogo mišljenja koja kažu da poljoprivreda ne može biti nosilac razvoja zemlje, i da su sve države kojima je glavna delatnost poljoprivreda – izuzetno siromašne. Kakvo je vaše mišljenje o tom stavu?

Da li u siromašne zemlje ubrajate recimo Izrael, ili Holandiju? Holandija ima manje obradivih površina nego Srbija, a ostvaruje izvoz poljoprivrednih proizvoda od skoro 80 milijardi evra, dok cela Srbija ima bruto društveni proizvod od oko 35 milijardi evra. Da li mislite da su Holanđani pogrešili što su svoje oranice otimali od mora i danas su jedan od najvećih poljoprivrednih proizvođača u svetu? Mi nemamo nikakve dileme o tome da je poljoprivreda velika šansa za Srbiju, ali da se razumemo, ne tvrdimo da je jedina. Ima još privrednih grana koje možemo i treba da razvijamo kao strateške, ali Delta je najaktivnija u poljoprivredi i zato najviše govorimo o njoj. Razvoj poljoprivrede ne isključuje, niti šteti razvoju još neke od važnih oblasti ekonomije.

Već duže vreme najavljujete izgradnju više velikih objekata u Beogradu, između ostalih Delta Planeta i nove upravne zgrade kompanije, i još uvek navodite da postoje određeni urbanistički problemi. O čemu je reč, i kada očekujete da ti problemi budu rešeni?

Činjenica je da se još nisu stekli urbanistički uslovi koji bi omogućili da počnemo realizaciju četiri velika projekta na tri lokacije u Beogradu. Oni treba da zaposle skoro 10.000 radnika na izgradnji, da angažuju značajan deo srpske građevinske industrije, da Beogradu donesu velike prihode po različitim osnovama. Sigurni smo da je to svima u interesu i zato verujemo da će ovi problemi biti rešeni u vrlo kratkom roku.

Nedavno ste prodali šoping molove Delta City u Beogradu i Podgorici. Koliki deo od prihoda od prodaje planirate da ponovo uložite u Srbiji, i u koje oblasti? Ujedno, šta će razlikovati Delta Planet od Delta Cityja?

Delta je do sada od prodaje svojih kompanija zaradila 1,8 milijardi evra. Sav taj novac je reinvestiran u Srbiji, u Deltine nove biznise, a naš plan je da investiramo i dalje, ne samo novac koji je stečen prodajom biznisa već i preko dodatnih kreditnih linija.

Ono što Delta Planet odvaja od drugih, to je da će biti najmoderniji šoping mol u regionu, da će biti najveći, takozvani regionalni šoping mol. Ako je Delta City bio prvi pravi šoping mol, ovaj će sigurno biti najprepoznatljiviji znak Beograda i mamac za sve turiste kojima je Koridor 10 primarna saobraćajna ruta.

Kakav je uticaj na poslovanje Delta Holdinga imala promena vlasti 2012. i hapšenje Miroslava Miškovića? Da li za vas dolazak gradonačelnika Siniše Malog na proslavu 25 godina Delte znači da će odnos države prema vlasniku Delta Holdinga početi da se menja?

Ja poslovanje Delte ne bih vezivao ni za jedan politički događaj, pa ni za promene vlasti, kojih je bilo mnogo za naših 25 godina. Gradonačelnik Beograda je došao na proslavu kompanije koja je najveći investitor u ovom gradu, koja direktno zapošljava hiljade ljudi, a indirektno desetine hiljada, kompanije koja se sprema da u ovom gradu uloži preko 250 miliona evra u narednih nekoliko godina. Zbog toga nam se čini da je to najlogičniji mogući potez i da je gradonačelnik bio na mestu na kome je i trebalo da bude. Verujemo da će svako podržati ne samo Deltine nego sve investicije koje ulepšavaju naš grad, donose mu nova radna mesta i poboljšavaju njegovu turističku ponudu.