VREME BR.1103 | 23. FEBRUAR 2012:
Čudo neviđeno

Na trideset devet prethodnih Festova prikazano je skoro 4000 značajnih svetskih i domaćih filmova, koje je videlo oko četiri miliona gledalaca. Na jubilarnom, četrdesetom po redu Festu, koji počinje 24. februara, biće prikazana još 73 filma

U petak počinje četrdeseti Fest. E, da – već četrdeset. Svega je tu bilo za ove četiri decenije, a mnogo od svega toga više nema. (Pogledati monografiju Snovi otvorenih očiju objavljenu povodom jubileja) Prepričavanje privatnih i javnih događanja i uspomena, ili javnih koji su postali privatni, obavezan je čaršijski prilog svakom Festu pa bio on jubilarni ili ne. I to je lepo. To znači da je Fest ostavio trag.

Najviše se priča i prepričava o njegovoj prvoj godini. Razumljivo, kao i o svakom čudu neviđenom. Jer, kao što je već nebrojeno a opet nedovoljno puta rečeno, prvi Fest je promenio svakodnevicu tadašnjih Beograđana (i ne samo Beograđana). Donald Saterlend, Eliot Guld, Tom Skerit i Seli Kelerman iz Meša, filma Roberta Altmana kojim je prvi Fest otvoren, a naročito činjenica da je snimljen u Holivudu i godinu dana pre nego što je prikazan u Domu sindikata, učinili su da Beograđani porastu u svojim očima i da se osete delom sveta (čitaj: Zapada) više nego sva Titova putovanja i sve posete velikih zapadnih, istočnih i nesvrstanih državnika. Sto pet hiljada Beograđana koji su osam dana disali vazduh prvog Festa gledajući 73 filma, postali su glavne face u društvu.

O Mešu se, naravno zato što je otvorio Fest, govorilo kao o najboljem filmu na svetu. Oni koji su zbog čekanja od rane zore po ciči zimi u redu pred blagajnom za karte dobili promrzline, postali su heroji, a oni koji su smislili neki originalniji način da prežive red za Fest postali su i frajeri. Oni koji nisu bili na Festu, nisu imali prava da zucnu o filmu. Jer, šta oni mogu da znaju o svetskoj kinematografiji ako na Festu nisu videli Odiseju u svemiru Stenlija Kjubrika, Gole u sedlu Denisa Hopera, Konje ubijaju, zar ne? Sidnija Polaka, Sumrak bogova Lukina Viskontija i ostale, a naročito šta mogu da znaju o domaćoj kinematografiji ako na Festu nisu videli tada proskribovane filmove Zaseda Živojina Pavlovića i Lisice Krste Papića. Zarade distributera od filmova sa Festovim amblemom prikazivanih na redovnom bioskopskom repertoaru nedvosmisleno su bile više od onih bez amblema. I tako dalje, i tako dalje.

Na Festu je do sada prikazano skoro 4000 značajnih svetskih i domaćih filmova, a videlo ih je oko četiri miliona gledalaca. Isto koliko i filmovi s prvog Festa, pamte se Kabare, Ponoćni kauboj, Vudstok, Let iznad kukavičjeg gnezda, Buč Kasidi i Sandens Kid, Apokalipsa danas, Amarkord, Lovac na jelene, Dvadeseti vek, Kum, Serpiko, Taksista, Psi od slame, Carstvo čula, Noćni portir, Svedok i ostali važni filmovi snimljeni u svetu poslednjih 40 godina.

Četrdeseti Fest će otvoriti Drvo života Terensa Malika, pobednika prošlogodišnjeg Kana, a otvorenim će ga proglasiti američki reditelj srpskog porekla Piter Bogdanovič. Do 5. marta (a ne do 4. marta kako je planirano, zato što je nekoliko dana pre početka javljeno da je dobijen i film Artist Mišela Azanavičijusa, dobitnik pet Zlatnih globusa i nominovan u 10 kategorija Oskara) biće prikazana 73 filma, a među njima i filmovi Romana Polanskog, Dejvida Kronenberga, Gasa van Santa, Stivena Spilberga, Akija Kaurismakija, Nanija Moretija, Larsa fon Trira, Klinta Istvuda, Pedra Almodovara, Džordža Klunija, Džodi Foster... Fest će biti zatvoren premijerom filma Dinka Tucakovića Doktor Rej i đavoli, o legendarnom američkom reditelju Nikolasu Reju koji je šezdesetih godina boravio u Beogradu. Gosti Festa će biti Jirži Mencl, Piter Bogdanovič, Seli Kelerman (Vrela Usna u filmu Meš), reditelj Ivan Grbović iz Kanade, ekipa crnogorskog filma Lokalni vampir Branka Baletića, reditelji Platon Vasi i Oskan Alper, producenti Filip Bergman i Menahem Golan, i ekipa hrvatskog filma Fleke.

Sonja Ćirić