Prisloni se na mene

piše: Zoran Stanojević

Samo prislonite platnu karticu na POS terminal i gotovo! Nema potpisa, nema ukucavanja koda, gubljenja vremena, to se zove beskontaktno plaćanje. Postoje i planovi da sa punim kolicima robe (obeležene maleckim čipovima) i karticom u džepu samo prođete pored kase koja sve to očita i izvrši naplatu a da se niste zaustavili, daleko bilo čekali u redu. Fenomenalno, zar ne?

Samo da nema jednu manu. Moglo bi da se dopadne i džeparošima. A možda već i jeste.

Prošle nedelje britanski tabloidi uspaničeno su objavili da je u londonskom metrou viđen mladić sa POS terminalom za beskontaktno plaćanje u ruci. Neki su čak stavili i dosta nejasnu sliku, očigledno napravljenu mobilnim telefonom, na kojoj se ne vidi lice niti bilo šta pogodno za identifikaciju. Mladić se, navodno, prislanjao na druge putnike opipavajući aparatom mesta gde bi mogao da im bude novčanik. Kada prepozna karticu, izvrši naplatu, tačnije – odžepari.

Onda su se pojavile prve reakcije, najpre tvrdnje da se radi o fotografiji iz ruskog metroa. Stručnjaci za bezbednost opominjali su da ćemo ubuduće morati da vodimo računa gde držimo kartice, čak i kada su u unutrašnjem džepu, nedostupnom za tuđu ruku. Istovremeno su bankari tvrdili da je takva pljačka nemoguća. Najpre, POS terminal bez provere može da naplati maksimalno 30 funti (oko 4500 dinara). Sve preko toga se čekira. A i taj mali iznos mora da se prebaci na neki račun koji mora biti pod kontrolom. Nije jednostavno ni dobiti POS terminal koji mora biti prijavljen na lokalnu mrežu da bi uopšte radio. Tako da bi džeparoš s njim mogao da operiše neisplativo kratko u odnosu na uloženi novac.

Niko, međutim, ne odbacuje mogućnost da džeparoš budućnosti neće delovati na daljinu, beskontaktno, kao i gorepomenuta kasa. Samo prođete pored njega i on vam sa računa skine neprimetnih sto, dvesta dinara. Ako je na prometnom mestu, pored njega svakoga minuta prođe par desetina ljudi, pa vi računajte kome se tu šta isplati. Sve što mu treba je da pronađe rupu u zaštiti koju vam banka pruža, baš kao što su mu nekada (i još uvek) bili potrebni spretni prsti. Za razliku od analognog kolege koji vam otme sve, ovaj će vam uzimati jedva primetno malo. Ako se istovremeno i on ne polakomi na podatke sa čipa vaše lične karte i drugih dokumenata koje imate pri sebi, spremne za brzo očitavanje.

Tako da se sve svodi na odnos vremena i novca. Kako bismo dobili na vremenu, rado prihvatamo svako tehnološko unapređenje koje nas drži podalje od redova i bilo kakvog čekanja. Baš to nas najviše pogađa kod aktuelnih džeparoša, uglavnom se ne sekiramo zbog novca koliko zbog toga što moramo da obiđemo nekoliko šaltera da obnovimo ukradena dokumenta. Džeparoši nam poručuju da će nas te muke ubuduće poštedeti, samo treba da se manje sekiramo ako primetimo neke čudne sitne transakcije na računu. Uostalom, možda ih krivo optužujemo, možda je u pitanju tek neka bankarska uslugica najavljena sitnim slovima na ugovoru o izdavanju kartice koji smo tako radosno potpisali.