Lisica i ždral Knjiga utisaka Kao trgovac sam doživeo dvostruki finansijski slom (prodajući zakupljenim kamionom sladoled u dijaspori), pauzirao sam dvadeset dve godine, i zimus rešio da se opet okušam kao trgovac

piše: Ljubomir Živkov

Imam silesiju muzičkih instrumenata na kojima neću postati virtuoz, so, prodaću za početak jednu balalajku i jednu mandolinu, usredotočiću se na basprim koji me lebom i na tenor gitaru koja mi otvorenim štimom otvara nove, ma koliko da su zakasneli horizonte; dam oglas na internetu, slikam oba instrumenta, opišem ih svojim rečima, bi mi to malo, te uz balalajku postavim jednu svoju fotografiju i jednu predsednika Nikolića, s kojim pravom upotrebljavaš lik šefa države za svoju neovlašćenu trgovinu, s tim pravom što prodajem balalajku, a predsednik voli Rusiju, i s tim pravom što je predsednik fotogeničan i što će privući pažnju kupaca; dobijem ubrzo opomenu tog kupoprodajnog sajta da nije moj oglas cakum-pakum, postavim novi, bez nas da kažemo dvojice, malo vreme zatim postojalo, zagreja se jedna građanka za balalajku, cena joj odgovara (nisam bio pohlepan kao kad sviram: 6.000 RSD), kako da vam pošaljem, najbolje preko kurirske službe, i izdiktira mi broj kurirskog telefona: "To je najbolje: dođu kod vas po paket, donesu ga na moju adresu, vama najkasnije za dva dana donesu novac..."

Bilo bi dobro, reče, da što pre pošaljem paket, jer je to poklon za novu godinu, ili bar za Božić, nabavim kartonsku kutiju, balajka staje fino unutra, ali joj viri glava i dve čivije, još bolje, pomislim, biće sama sebi ikona, simbol lomljivosti i jedinstvenosti; umotam je celu u hartiju sa mehurićima, gornji deo kutije zatvorim oko vireće glave i zaptijem sve dodatno selotejpom, nema kud, na sve četiri strane debelim flomasterom nacrtam upadljive strelice i čašu sa nogicom, ispala je više kao porcija za sladoled, dočaram i tečnost u njoj, ispišem dvojezično LOMLJIVO-FRAGILE, iako paket ide u Novi Sad, dođe momak da preuzme paket, ne, ne vozi on kombi u Novi Sad, on samo prikuplja, ali će reći kolegama da povedu računa, hvala unapred, sutradan me zove žena, prva lasta u mom ciklusu rasprodaje instrumenata: balalajka je badly pokrjana, ona je na vratima platila, kurir je otperjao za svojim svrhama, kad je otvorila kutiju ima unutra šta i da vidi, vrat uguran u korpus, žice smandrljane (a ja veče uoči slanja očistio balalajku sprejom koji samo tome služi, izglancao je krpom za monitor, stavio komplet američkih žica, potkresao im krajeve i podvukao ih tik uz čivije da se dete ili ko bude svirao ne ubode)...

Izrazim iskreno žaljenje zbog teškog nehaja kurira, pošaljem koliko narednog jutra mušteriji tzv. elektronskom uputnicom pare koje je dala, i dodatak za poštarinu; mušterija, iako novčano obeštećena, ode dvaput u poštino odeljenje za pritužbe radi naplate mirnodopske odštete (koju bi poslala meni), tamo je naravno obeshrabre, mene pred drugim isto oštećenima javno nagrde, da je bilo bolje spakovano, bolje bi i stiglo, popuni žena ipak odštetni takozvani zahtev, koji Pošta za nekih mesec ili mesec i po dana pravosnažno i nepristrasno odbije; ne znam je li u poštanskoj poroti barem jedan predstavnik onih koji nagraisali šaljući paket, ili su sve čistokrvni nameštenici Pošte, dobro, tako je kako je, hvala vam, gospođo, što ste se borili za mene (da, doneo mi bio neki drugi kurir šest hiljada koje su od gospođe uzeli za balalajku u delovima, te sam finansijski bezmalo došao na svoje: jedino sam izgubio ispravan, zdrav instrument sdelan v SSSR), a vi, braćo poštari, od detinjstva sam vam naklonjen, vama i Jugoslovenskoj železnici, zar da me udesite ovako uoči najluđe noći! Nisam besprekorno zaštitio instrument, ali je vaš službenik pregledao paket i na potvrdi datoj meni i sam napisao LOMLJIVO. Ako jamčite samo za paket kojim šaljem dva nakovnja, ravnik, francuski ključ i kamen za kupus, onda se tako i reklamirajte!

Svaki je čovjek uvijek na gubitku, tešio sam se, kad, mušterija mi prošle nedelje javlja da je nabavila balalajku, isto polovnu, za mene, hvala vam najlepše, ali zašto, vi niste učinili ništa pogrešno, naoborot, ja sam vas, rame uz rame sa kuririma, oneraspoložio, borili ste se protiv arbitraže gde nanosilac štete veštači i presuđuje da nije on baš nimalo kriv, drugo, vama treba balalajka, mogu ja tu novonabavljenu da odnesem kod mog druga, da je osposobimo i da bude poklon umesto novogodišnjeg, ne, ne, ova druga balajka kojoj doduše fale strune i kobilica je za mene, dobro, u petak se nađemo u Novom Sadu, bacim brz pogled na moju veleoštećenu robu: vrat i panj odvaljeni silom koja je balalajku imala zgromiti taman da ju je bog otac spakovao, a ne ja!

Popismo po dva espresa, proćaskasmo poltora chasa, i ja se kući (koju sam hteo da rasteretim prekomernog instrumentarijuma: feng šui i sl.) vratim sa dvema balalajkama, jer prvobitnu nisam predao novosadskoj Gradskoj čistoći, nego sam je poneo da majstor Sloba sa nje skine barem mašinicu, eto, kupac i prodavac vodili su računa jedan o drugome, doklen špediter ne bih baš rekao da je bio na visini svog časnog zadatka. Na poleđeni potvrde, koju protivno svojoj prirodi i tradiciji čuvam, plave se Uslovi za pružanje Post Express usluga, verujem da sićušna pismena listom daju za pravo svome tvorcu, doklen meni poručuju da tako mi i treba, a tako, gle, i sam ja uveliko mislim.