Vreme nauke:
Familija jedne gorile

Ko su gospodari sveta?

Planetu Zemlju, pored nas, ljudi, nastanjuju i drugi primati – prema procenama Svetskog fonda za zaštitu prirode, oko 500.000 jedinki trenutno najrazvijenijih među primatima, velikih majmuna ili hominida, živi širom sveta. Prema ovoj projekciji, sve gorile, orangutani, šimpanze i babuni činili bi jedva jednu trećinu stanovnika Beograda. Čak ni potpuno ujedinjena – mada bi bez sumnje prešla cenzus – koalicija velikih majmuna ne bi mogla da osvoji vlast ni u relativno maloj državi kao što je Srbija, a kamoli da se tome ikako približi u ostatku sveta koji nastanjuje 14.000 puta više pripadnika vrste Homo sapiens. Posmatrač sa nekog drugog sveta bi zato lako zaključio da su, bez sumnje, trenutni gospodari sveta svi ti mnogobrojni bledi, ćosavi, krhki primati velikih lobanja, odnosno ljudi. Zaista, ako zanemarimo nimalo jednostavno i višeznačno filozofsko pitanje kako uopšte definisati gospodarenje svetom i svodeći se samo na zdrav razum kažemo da je tu reč o pitanju ko je ozidao sve te gradove, prokopao mora i kopna, osvojio svaki kutak planete i prilagodio ga sebi, jasno je da mislimo na našu vrstu.

Antropocentrična perspektiva nam, međutim, ne dopušta da o ovom pitanju razmišljamo na dužim vremenskim skalama. Trenutno nema sumnje ko je ovde na vlasti – fantastični uspeh čoveka u prilagođavanju doveo ga je u situaciju da se nesmetano razmnožava, živi sasvim kako mu odgovara i da ga, osim nekoliko sojeva mikroba i insekata, nijedna druga živa vrsta ničim ne ugrožava. No, kad već pričamo u planetarnim skalama, rok trajanja jedne vrste u evoluciji je gotovo zanemarljiv u odnosu na starost Zemlje. Ako bismo se zapitali ko gospodari planetom u ovoj geološkoj epohi, teško da bi odgovor bio da su to samo ljudi. Bila bi to šira familija primata, u najmanju ruku biološki red ili barem rod, u svakom slučaju – nekakva grupa majmuna.

Ako bi istoriju života na Zemlji koja traje oko 3200 miliona godina uporedili sa ljudskom istorijom od Trojanskih ratova do danas (oko 3200 godina), trajanje jedne vrste od oko milion godina jednako je jednoj godini ljudske istorije. Kad u takvom periodu govorimo o gospodarima kao što je vrsta, pričamo zaista o pojedinačnim diktatorima i liderima čiji mandat ne traje duže od vladavine rimskog konzula. Međutim, desetogodišnja ili stogodišnja vladavina odgovara skalama od 10 do 100 miliona godina. Tada, na toj dužoj skali, na vlasti posmatramo dinastije, bilo da su krvne ili političke – socijaldemokrate, republikance ili fašiste, odnosno u vekovnim razmerama, Habsburge, Burbone, Paleologe ili Antonine. Isto tako, kažemo da su punih 135 miliona godina, od ere Trijasa do Krede, planetom vladali dinosaurusi, što podrazumeva ne jednu vrstu, nego celu dinastiju gušterolikih organizama.

"Istorija" koja prethodi čoveku podrazumeva odvajanje od grupe velikih majmuna našeg roda Homo pre oko 2,8 miliona godina, što je srazmera jednog nepunog mandata neke demokratske vlade. U rod Homo spadaju razni primati koji koriste alat, kao što su neandertalci ili homo habilisi. Oni se razvijaju od šire grupe Australopitekusa, izdvojene od drugih majmuna hodom na dve noge. Međutim, slika je bitno složenija – kako u časopisu New Scientist piše antropolog Dejvid Bigan, u periodu od pre 20 pa do pre 7 miliona godina planetu je nastanjivalo barem 100 vrsta raznoraznih majmuna. Cela ta trenutno malobrojna, majmunolika dinastija zapravo gospodari svetom u periodu uporedivom sa dve decenije ljudske istorije. Ima izvesne ironije u tome da je za trenutnog gospodara sveta to samo šira, nevoljena familija koju on viđa samo pri posetama zoološkim vrtovima, u biomedicinskim eksperimentima i u visokoproduciranim dokumentarcima o životu u divljini. No, poslednjih godina znanje o ostatku dinastije se bitno uvećalo.

Ako samo letimično pogledate naučnopopularne časopise, portale i druge medije koji donose vesti iz nauke, primetićete kako uz kosmološka i svemirska uzbuđenja, prodore u genetici i neurologiji, proučavanje čovekovih srodnika zauzima barem treće mesto po značaju. To ne znači obavezno da su ove oblasti u prodoru, ali nagoveštava da jesu u žiži. Čoveku najbliža porodica, onaj izumrli deo roda Homo u koji spadaju neandertalci, predmet je zaista intenzivnih proučavanja. Nedavno je dovršen gotovo epski projekat dešifrovanja genoma neandertalca. Rezultati pokazuju neke zapanjujuće detalje o zajedničkom životu dve vrste i uzajamnom ukrštanju. Istovremeno, dobra stara primatologija doživljava nove zaokrete. Još od pionira ove discipline kao što je slavna Džejn Gudal, koja proučava šimpanze od šezdesetih godina, znamo da majmuni koriste kamene alatke. Sa gotovo neverovatnim nalazima u parku Tai u Obali Slonovače i pokretanjem nove oblasti, takozvane arheologije primata, znamo da su ih koristili i preci majmuna. Nova istraživanja pokazuju da majmuni ne samo da koriste alatke, nego izvode vrlo primitivne rituale, vode složen život, pa čak trguju i prostituišu se. Sve ono što dolikuje jednom dvoru.

Slobodan Bubnjević