4.4.2016. Kako mi se Vučić popeo na vrh glave Samo radi podsećanja, reč je o mom prvom pokušaju da novinarski rad pretvorim u „nešto bez slika", osim ako se izuzme moja fotografija na naslovnoj strani

piše: Dragoljub Žarković

„Napredna knjiga" je napredovala. Danas, u ponedeljak 4. aprila, opipao sam prve primerke i izdavač „NP Vreme" očekuje da će se prvi primerci knjige pojaviti u knjižarama od srede.

Knjiga kasni, ali nije to „prvi put u novijoj istoriji." Da sam znao da ćemo imati problem sa distribucijom do novinskih kioska i sa štamparijom koja je odjednom, na dan potpisivanja ugovora, otkrila da je pretrpana poslom promenio bih podnaslov knjige.

Ne bi glasio „Godine uspona Aleksandra Vučića" već recimo ovako: „Godine u kojima mi se Aleksandar Vučić popeo na vrh glave." Hteo sam da budem fini da ne bih iritirao dušebrižnike o premijerovom liku i delu, znajući da se takva lektira ne uklapa u izbornu kampanju.

Samo radi podsećanja, reč je o mom prvom pokušaju da novinarski rad pretvorim u „nešto bez slika", osim ako se izuzme moja fotografija na naslovnoj strani.

Lagao bih kad bih napisao da nemam tremu, ali trema je bila veća dok sam knjigu pisao nego sada kada je posao okončan.

To je zato što se „Dnevnik komentatora" o događajima i ljudima u godinama od 2012. do kraja 2015. oteo iz mojih ruku i sad traži put do čitaoca. A taj put manje zavisi od mene nego što je bila zavisnost tog projekta od mog ličnog doprinosa dok sam ga realizovao.

Ta knjiga je izbor, bez ulepšavanja, iz tekstova koje sam u te četiri godine napisao, iz debatovanja po različitim televizijama (dok su me zvali) pa i tribinama, dok su me, takođe, zvali.

Moto knjige je rečenica iz knjige „Mirni Amerikanac" Grejema Grina: „I mišljenje je činjenje"