5.4.2016. Koji klinac

piše: Momir Turudić

Okreni-obrni, teško je ne pisati komentar o Aleksandru Vučiću. Dok sam sinoć po netu pokušavao da nađem inspiraciju u vestima iz sveta, u oči mi se zabio naslov: „Da ne sanjaju Srbi ono što sam kao klinac sanjao". I još ispod toga razrada teme, da je premijer rekao da nema sreće u ratu i da pojedini narodi sanjaju ludačke snove o osveti, a da on hoće „da Srbi ne sanjaju snove o osvetama", da ne sanjaju ono što je on kao klinac sanjao. Klinac? Ruka je sama krenula ka tastaturi.

Rođen 1970, Srpskoj radikalnoj stranci pristupio 1993, pre toga na Palama radio dve godine kao neka vrsta novinara. Pristupio, znači, sa 23 godine. Sa 18 se po zakonu postaje punoletan i odgovara za svoje postupke, biće da su oni koji su taj zakon pisali znali šta rade. Sa 23 godine postaje i poslanik u skupštini, sa 24 generalni sekretar SRS, aždaje sa tri glave na vrhu (Šešeljevom, Nikolićevom i njegovom), ali jednim poganim jezikom koji je bljuvao pretnje i mržnju prema Ustašama, Balijama, Šiptarima, domaćim izdajnicima (dugačak je spisak, ko bi se svega setio). Sa 28 je ministar za informisanje u vladi crveno-crne koalicije (SPS, SRS, JUL), za čijeg vakta je donesen i sprovođen onaj legendarni zakon o informisanju koji su neke novine i neki novinari jedva preživeli (neki nisu, poput Ćuruvije).

Sa 29, malo pre početka bombardovanja, u Skupštini urla da kada padne prva bomba, u toj Skupštini više neće biti, već da će sa sinovima, sa puškom u ruci, u rovovima braniti Srbiju. Pardon, to je urlao Tomislav Nikolić, Vučić je samo rekao da će mu se on i ostali radikali u rovovima pridružiti. Posle su se, dok je rat trajao, div-junaci Nikolić i Vučić, u društvu sa Šešeljem, šetkali po beogradskim Terazijama; valjda su morali da od agresora brane one stanove od ar i kusur kojima ih je častio Slobodan Milošević, pa do rovova nisu stigli.

Tekle su godine, Petar Pan srpske politike je u glavi ostajao isti, eno ga sa 37 godina 2007. kako sa osmehom deteta na trešnji lepi plakate sa natpisom „Bulevar Ratka Mladića" po Novom Beogradu. Bilo je od početka devedesetih takvih i mnogo gorih gadosti Vučića i njegovih kolega toliko da bi knjiga bila mala da se sve nabroji, a i mučno je prisećati se.

A možda i nije fer stalno podsećati na to, jer Vučić je preko noći odrastao 2008, u 39. godini (mada tvrdi da je transformacija dugo trajala, no se nije primećivala), i rekao da se promenio. Životno iskustvo kaže da se pokajanja za teška sagrešenja i temeljni obrti u ljudskoj duši dešavaju retko, ali da su moguća. Međutim, takvi pokajnici uglavnom završavaju ili u manastirima ili u tišini, a ne idu okolo busajući se u prsa, no hajde.

Kroz neke nemušte rečenice moglo se zaključiti da se nekih delova ružne prošlosti, bez navođenja konkretnih detalja, ako ne baš odriče, ono bar zbog njih pomalo kaje (jedino je odricanje od Šešelja bilo konkretno). Doduše, kada god o nečem neprijatnom priča uglavnom kaže da smo „mi" nešto uprskali, te „mi" nismo shvatili da je pao Berlinski zid, te "mi nemamo stvarni odnos ni prema svojim žrtvama, a kamo li prema tuđim", a za „ja" je rezervisano „ja sam najveći radnik, najhrabriji, najpošteniji" itd.

Još par godina sazrevanja i u 42. godini počinje da radi prvi ozbiljan posao u životu i postaje velika, a u 44. još veća vlast. Manirom bivših narkomana koji su se navukli na veru i bivših pušača koji se svima penju na glavu propovedima o štetnosti cigareta, počinje da drži vakele o radu, redu, boljem životu, miru…

Beskrajno dosadno ponavljanje istog bi se još nekako i dalo podneti da se golim okom ne vide rezultati uterivanja reda, mira i boljeg života, metode i jezik koje, u domaćem dvorištu, neprijatno liče na one koje je sa saborcima koristio dok nije odrastao.

A što se tiče mira u regionu, to stvarno dobro zvuči, mada otužno kada se izgovara u društvu ljudi koji o tome pričaju već 26 godina, a on ih je zbog toga do juče pljuvao. Još da nije onih Vučićevih prijatelja i ljudi od poverenja koji svako malo urlaju kao u stara vremena, a on ih tapše po glavi, i da nije onog klinca koji kao da se s mukom uzdržava, a onda tako često provali i iz današnjeg Vučića.