Vreme nauke:
Koliko ratujemo?

Rekorder po broju ratova u poslednjem veku je, iznenađujuće, Kina

Poređenjem raznovrsnih statistika, procenjuje se da je ukupan broj civilnih i vojnih žrtava koje su odneli ratovi u periodu od 1900. do danas kreće između 203 i 258 miliona ljudi. Ove zaista zastrašujuće brojke su ipak gotov zanemarljive u odnosu na broj ljudi koji su prosto umrli prirodnom smrću, od srca, zaraznih i drugih bolesti. No, statistika, ma šta govorila, teško će pokazati da je bilo kakav rat bezazlena stvar, budući da ovo stanje kad zahvati neku državu ili više njih dovodi do nepopravljivih užasa kako za pojedince, tako i za društva na jako dug vremenski period. Međutim, prosečan današnji gledalac, samo nakon serije izveštaja iz upravo oslobođene Palmire u Siriji, iz Afrike i Ukrajine, lako može da pomisli kako se ratni oganj do te mere svuda zapalio da smo na pragu još jednog opšteg, svetskog rata. Stvar koja tu zbunjuje je što smo na takvom "pragu svetskog rata" već neprekidno sedam decenija. Koliko zaista ratujemo?

Ako pogledamo u brojeve, videćemo da se trenutno u svetu vodi oko deset aktivnih sukoba koji odnose više od 1000 žrtava godišnje. Prema karakterizaciji Ujedinjenih nacija, 1000 žrtava jedan sukob čini ratom. Pored toga, u svetu se događa još toliko manjih okršaja. Mada se, s obzirom na broj, ne može nikako reći da je planeta u miru, broj ratova vođenih u poslednjoj deceniji je čak niži od proseka po decenijama u poslednjih 120 godina, koji iznosi oko 25. Većina trenutno "živih" ratova traje između tri i deset godina, nekoliko ih je započeto ove i prošle godine, a ima i sukoba poput rata u Gazi, koji traje više od 60 godina. Ratovi koji se trenutno vode prosečno traju oko 9 godina, što je uporedivo sa prosekom ratova tokom poslednjih 120 godina.

Drugo je pitanje koliko je koji deo sveta pogođen ratovima, danas i u prošlosti. Ako govorimo o Balkanu, a neizostavno je, pitanje je živimo li zaista na nestabilnom terenu gde ratovi lako počinju i teško završavaju? Ono što je zanimljivo je istorijska perspektiva – ako rata trenutno nema, Balkan se neslavno proslavio ratovima u prošlosti. Ovaj rasprostranjeni stav, međutim, nije utemeljen na brojkama. Prema podacima iz projekta Polinational War Memorial od 1900. godine do danas vodilo se 253 rata koji se tako mogu definisati. Kao što se moglo pretpostaviti, u njima nisu učestvovale sve države podjednako, a neke su vodile i više od 30 ratova. Srbija je tokom ovog perioda učestvovala u osam ratova, što je svrstava među 30 država koje su vodile između pet i deset ratova.

Rekorder po broju ratova u poslednjem veku je, iznenađujuće, Kina koja je vodila 35 ratova, mada se tradicionalno smatra ambivalentnom prema spoljnom svetu. Drugo mesto zauzima Velika Britanija koja je ratovala 30 puta, zatim sledi Francuska sa 26 ratova, dok su Sjedinjene Američke Države vodile samo 22 rata od 1900. do danas. Iza njih je Sovjetski Savez, sa više od 20 uplitanja u sukobe. Apsolutna većina od 120 država učestvovala je u manje od pet ratova. Srbija ne spada u tu grupu, budući da je vodila 8 ratova (u sastavu Jugoslavije 3), ali se nalazi na dvadesetom mestu.

Inače, najviše živih ratova trenutno je u Africi. Na crnom kontinentu rat se gotovo nikad ne zaustavlja, bilo da sukobi počinju ili se okončavaju u Somaliji, Libiji, Nigeriji, Sudanu, Centralnoafričkoj Republici ili Egiptu. U Aziji se vode ratovi u Avganistanu, Pakistanu, Siriji i Iraku. U Americi je u toku rat sa kartelima u Meksiku, dok u Evropi još uvek tinja rat u Ukrajini. U toku prošle godine, ratovi su odneli manje od pedeset hiljada žrtava, od čega najviše u Siriji.

Inače, otkako je Rut Sivard 1991. procenio kako se kod modernih ratova broj civilnih žrtava približio na 90 odsto ukupnog broja, postalo je vrlo popularno viđenje da u savremenim sukobima strada mnogo više civila u odnosu na vojsku. Statistika, međutim, pokazuje da su takve procene preterane. U radu Civilian Deaths in Wartime, jedan od najuglednijih eksperata u ovom polju, američki pravnik Vilijam Ekhart, pokazuje kako se takozvani relativni broj civilnih žrtava (civilian casualty ratio) nije promenio, i da on iznosi oko 50 odsto, kao i u ranijim epohama.

Ipak, u ovakvim procenama se ne uzimaju u obzir sve one civilne žrtve koje zbog ratova nastaju na indirektan način – od gladi, epidemija, ekonomskog propadanja. Smatra se da je taj broj višestruko veći od ukupnih ratnih gubitaka, a kako njihovu polovinu čine vojni, to znači da je odnos broja nastradalih civila i vojnika realno daleko veći od odnosa 1:2. Od ukupnog broja civilnih i vojnih žrtava od 1900. do danas, koji se kreće između 203 i 258 miliona, prema proceni koju daje Metju Vajt u atlasu Historical Atlas of the Twentieth Century, prethodni vek je odneo 37 miliona nastradalih u uniformi, 27 miliona civila u ratu i još 130 miliona od gladi i drugih, uzgrednih uzroka.

Slobodan Bubnjević