14.4.2016. Gensek na steroidima

piše: Dejan Anastasijević

Posle dugog nećkanja, premijer Aleksandar Vučić i predsednik Tomislav Nikolić odlučili su u utorak da podrže kandidaturu Vuka Jeremića za Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. Jeremić će već danas, u četvrtak popodne, u Njujorku predstaviti svoj 80 stranica dug program na kome je, navode mediji, radio mesecima, i koji pokriva mnoštvo globalnih tema, od reorganizacije sekretarijata UN do klimatskih promena.

Podrška Jeremiću iznenadila je mnoge, uključujući i diplomatski kor, jer su donedavno iz Vlade stizali signali da Beograd neće stati iza jedinog srpskog kandidata, koji je u trku ušao na predlog Južne Afrike. Dnevni list „Blic" tvrdi da se Jeremić proteklih dana tri puta sastajao sa Vučićem i objašnjavao program i izbornu strategiju, sve dok premijer nije popustio i dao mu podršku. Čime je ubedio Nikolića, koji je Jeremića pre samo nedelju-dve opisao kao „nosača torbe Borisa Tadića" i čoveka koja je prethodne funkcije ministra spoljnih poslova Srbije i predsednika Generalne skupštine UN zloupotrebljavao da bi promovisao samog sebe, još nismo saznali.

Bilo kako bilo Jeremić je u Njujork otputovao obodren Nikolićevim blagoslovom i Vučićevim rečima da ga za funkciju kvalifikuje diplomatsko iskustvo. Tokom izbornog procesa, koji je već počeo, ali će verovatno biti okončan tek krajem godine, Jeremić će se takmičiti sa osam kandidata, od kojih je većina iz Istočne Evrope, uključujući i Bugarku Irinu Bokovu i Hrvaticu Vesnu Pusić. Interesantno je da su i one imale problema da obezbede podršku matičnih zemalja, pre svega zato što ne pripadaju političkim opcijama koje su u tim državama trenutno na vlasti.

Očekujući da se srpska javnost sa navijačkim žarom počne da bodri bivšeg „predsdnika sveta", ne bi bilo zgoreg podsetiti se kako je Jeremić sticao diplomatsko iskustvo koje je Vučić pomenuo. Kao Tadićev savetnik često je imao loše procene (na primer, da će Džordž Buš izgubiti drugi predsednički mandat), a kao šef diplomatije umeo je da bude arogantan, pa čak i svadljiv, što ne spada u osobine koje treba da krase jednog diplomatu. Prešao je desetine hiljada kilometara i potrošio tone kreozina ubeđujući daleke države iz Afrike, Azije i Okeanije da ne priznaju Kosovo, sa promenljivim uspehom .londonski „Ekonomist" ga je zbog hiperaktivnosti prozvao „ministar na steroidima", dok je u zemlji stekao ne baš laskav nadimak „Sunđer Bob".

Idemo dalje: kao predsednik Generalne skupštine UN doveo je trubače u sedište svetske organizacije da sviraju „Tamo daleko", prevrtao stolove u njujorškim kafanama proslavljajući srpske uspehe u sportu i organizovao konferenciju o međunarodnim sudovima za ratne zločine na koju je pozvao mnoštvo jurodivih „geostratega" i koju je većina zapadnih zemalja bojkotovala. Potom je sa finansijskom podrškom izvesnog kontroverznog biznismena u Podgorici osnovao nešto što se zove Centar za međunarodni razvoj i održivu saradnju koji izdaje česopis i povremeno organizuje konferencije na koje dovodi svoje bivše profesore sa Harvarda.

Da bi postao gensek, Jeremić će morati da ubedi svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti da ga prihvate. Rusi, za koje se spekuliše da bi voleli da na tom mestu vide Bokovu, nisu se javno izjasnili, a njihov ambasador u Njujorku Vitalij Čurkin izjavio je u sredu da su „svi kandidati respektabilni i kvalifikovani ljudi". Američki ambasador u Srbiji Kajl Skot se u načelu pozitivno izjasnio o Jeremićevoj kandidaturi, ali zna se da će se stav Vašingtona formulisati na daleko višem mestu. Jeremićevim šansama ne doprinosi što je Samanta Pauer, američka ambasadorka u UN, devedesetih godina kao novinarka Nacionalnog javnog radija izveštavala iz ratova u bivšoj Jugoslaviji i ima sasvim konkretno mišljenje o srpskom nacionalizmu koga je Jeremić na prethodnim funkcijama bez ustezanja ispoljavao. Francuska, Velika Britanija i Kina za sad nisu dali nikakav signal koga će podržati.

Uprkos tome što UN od završetka hladnog rata nema onoliki uticaj kao nekada, velike sile shvataju Savet Bezbednosti krajnje ozbiljno, veoma vode računa koga šalju da ih u tom telu predstavlja i pažljivbo biraju genseka. To je i dalje mesto gde se igra u velike uloge i odlučuje o ratu i miru širom planete, a pozicija Generalnog sekretara je delikatna: on mora vešto da balansira između petorice „velikih momaka" koji drže prst na nuklearnom dugmetu, da strpljivo gradi kompromise i jako pazi šta govori ne samo javno, nego i iza zatvorenih vrata. To svakako ne bi trebalo da bude neko ko gubi živce kad god nije u centru pažnje i ko je sklon busanju u prsa junačka, a bilo kakav gaf može da ima teške posledice i za mir u svetu i za matičnu gensekovu zemlju.

Ser Henri Voton je još u šesnaestom veku definisao diplomatu kao „pristojnog čoveka koga šalju u inostranstvo da laže u korist svoje zemlje". Osim ako se poslednjih godina nije značajno promenio, Vuku Jeremiću nedostaje ključna kvalifikacija iz ove definicije. Vučić i Nikolić bi se mogli pokajati.