23.4.2016. U Evropu, ali stvarno Sećate se fraze „kozmetičke reforme"? Nije to još jedna od olindralih frazetina našeg političkog života, nego suština svega

piše: Jovana Gligorijević

Jednom me je „ujela zmija" da na televiziji sa nacionalnom frekvencijom izjavim kako, uprkos proevropskom opredeljenju, odbijam da me kidnapuju i isporuče Evropskoj uniji. Vaskoliko Tviter misleće mnjenje odmah me je otpustilo iz „Vremena" i ponudilo mi posao u „Pečatu", zbog izrazitog antievropejstva.

A o čemu se, zapravo radi...

Problem je u tome, što bih, ako mi dozvolite da u tu EU uđemo, ali stvarno. Sećate se fraze „kozmetičke reforme"? Nije to tek još jedna od olindralih frazetina našeg političkog života, nego suština svega što je ovde reformisano od pada Miloševića do danas. Zapravo, da li će Srbija ući u EU niti zavisi samo od nas, niti je najvažnije za nas.

Najvažnije je da predstavnici vladajućih elita, ko god i kad god to bio, prestanu da lupaju o tome kako imamo savremene zakone, dok se ti zakoni uopšte ne primenjuju. Na primer, pre pet-šest godina, promenjen je Zakon o zdravstvenoj zaštiti. Uvedena je, ako mene pitate, odlična praksa da osobe starije od 15 godina imaju pravo na poverljivost sadržaja medicinskog kartona. To znači: kad se petnaestogodišnje biće obrati za pomoć svom lekaru, ovaj nema pravo da zove mamu i tatu i oda od čega dete boluje. Naravno, ovaj član zakona razbesneo je roditelje, pa ih je tadašnja ministarka zdravlja umirila izjavom da se nećemo držati tog zakona ko pijan plota, nego da, eto, moramo takvog da ga usvojimo zbog EU.

Bilo je ovakvih primera brdo u godinama za nama, biće ih po svemu sudeći još, ali namerno biram ovaj. Naime, da li biste više voleli da, npr. petnaestogodišnjakinja koja se plaši roditelja, a ima ginekološke probleme, krije šta joj je, ćuti i trpi dok joj se stanje još više ne zakomplikuje, ili je bolje da ode kod lekara, sigurna da osim nje i tog lekara niko neće znati šta se događa? Ako ste odabrali prvu opciju, čestitam: upravo ste ozbiljno ugrozili reproduktivno zdravlje, a možda i život, jedne mlade osobe. Ako vam se, pak, druga opcija čini boljom, onda, kao ja, odbijate da vas kidnapuju i na silu izruče u EU.

Ako nas pripuste unutra bez suštinskih promena i dosledne primene uglađene i usklađene zakonske regulative, bićemo kao oni ljudi što se uporno štrckaju parfemom, al' nikako da se okupaju. I ne bismo bili prva takva zemlja. Nisu se jednom stare članice EU pokajale što su Rumunija i Bugarska primljene suštinski nespremne, izjedene korupcijom. Nesrećnoj Hrvatskoj umalo ne klepiše sankcije jedva mesec dana po prijemu u članstvo. Zašto? Pa zato što su se sve ove zemlje godinama unazad samo šminkale i špricale parfemom, a nisu se kupale. Onda su ih njihove rođene vlasti, tako spolja doterane, a iznutra jadne i raspale, kao makroi podveli Evropskoj uniji.

U krajnjoj liniji, baš me briga da li će nas tamo primiti ili ne. Ali itekako me je briga da, na primer, reforma pravosuđa bude suštinska i stvarna, a ne „majke mi". Ili da neko konačno donese Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, koji čekamo 15 godina, te da taj zakon stvarno funkcioniše. Bilo bi, između ostalog, lepo i da neko uljudi policiju, pa kad neka žena dođe da prijavi nasilje u porodici, nijednom policajcu ne padne na pamet da je pita zašto je dobila batine. Zamislite da jedete provereno bezbednu hranu, da dišete vazduh sa manje štetnih gasova, da pijete provereno bezbednu vodu. Da se veći procenat energije proizvodi iz obnovljivih izvora, a ne da imamo fantastično dobru legislativu koja je mrtvo slovo na papiru. Začeprkajte bilo koju oblast života, doći ćete uvek na isto: ništa ne funkcioniše, jer se inače sasvim dobri zakoni uopšte ne primenjuju.

Eto zato neću u EU, iako, zapravo hoću.