|
Moja lična zunzara
|
 |
Svojevremeno su neki duhoviti tvrdili da će ljudi u sledećoj fazi evolucije imati povijenu kičmu i enormne palčeve, sve kao posledicu neprestanog kucanja poruka. Onda je usledio amandman. I ruke će im biti produžene da bi zamenile selfi stik tj. štap. To je primitivan način gledanja na tehnologiju, rekao bih, budući da se ona trudi da nam pruži bolja rešenja. Što ne znači da će nam sa njima život biti bolji.
Upoznajte Hover ili haver kako se čita (izguglajte Hover Camera). To je neobična letelica koju su njeni izumitelji nazvali letećom selfi ekstenzijom tj. štapom. Hover su četiri propelera unutar rešetke koja ih štiti. Sklapa se ili otvara kao knjiga, a slične je i veličine. Dakle, raskrilite knjigu i u sredini se nalazi kamera sa SD memorijom i blututom kojom upravljate sa svog telefona. Hover levitira u vazduhu oko vas i ima softver koji prepoznaje vaše lice i lebdi blizu njega. Vi hodate, on vas obleće gledajući vas uglavnom u oči. Silazite niz stepenice, on vas prati. Na ekranu telefona koji držite u ruci možete da uhvatite najbolji ugao za sliku ili da upravljate videom. Idealno za situacije kada želite da se slikate, a nema nikoga u blizini da klikne sa vašim telefonom ili kamerom, a ne biste da koristite štap.
Ako vam ovo zvuči nedovoljno ozbiljno, evo još nekoliko podataka koji čitavu sliku izoštravaju. Hover kamera je proizvod kineske kompanije Zero Zero i još nije sasvim spremna za tržište. Očekuje se ovog leta. Teži oko 240 grama, dakle kao prosečna, velika čokolada (od "300 grama", ali to je neka druga priča). Za razvoj ovog uređaja ZZ su skupili 25 miliona dolara od pronicljivih investitora. Koriste Kualkomovu tehnologiju za upravljanje dronom, a zloglasni Fokskon je spreman da ga proizvodi u, nadaju se, ogromnim količinama. Ako se sve poklopi, Hover će koštati oko 600 dolara, dakle kao jedan dobar mobilni telefon.
Cena nije jedina mana. Hover može da leti oko osam minuta i prilično je bučan, kao i sve što ima propeler i ambiciju da se protivi gravitaciji. Ovo prvo rešava se rezervnim baterijama, ovo drugo ograničava upotrebu na inače bučne prostore ili mesta na kojima ta glasnost ne ometa nikoga, to ako je korisnik uviđavan. Idealan je za televizijske novinare, odnosno za dokumentarce u kojima je potrebno snimiti glavnog aktera u hodu. Autori koji sve rade sami, pa prvo moraju da postave kameru a onda da se vrate kako bi šetali prema njoj, biće oduševljeni. Kao i snimatelji kojima će Hover omogućiti neke nove uglove uz malo ulaganje (jeftiniji je znatno od aktuelnih video-dronova).
Biće omiljen na svadbama. Zamislite samo kadrove mladenaca koji izlaze iz crkve, a kamera ih prati iz blagog visa ne skidajući se sa mladinog osmeha. S druge strane, bude li stvarno popularan, dobićemo još jednu zunzaru koja će nam uništavati neke lepe trenutke na putovanjima.
Jedino gde se ne slažem sa analitičarima je njihova nedoumica kome treba ovakav, skupi uređaj. Sredinom prošlog veka isto su govorili za televizor pitajući se ko ima vremena da bulji u to čudo duže od petnaest minuta dnevno.