Istog dana kada su održani izbori za Skupštinu Republike Srbije, 24. aprila, Austrijanci su birali predsednika Republike. Dosadašnji predsednik Hajnc Fišer posle dva šestogodišnja mandata nije više imao prava da se kandiduje. Još pre nego što su održani, smatrao sam da ovi predsednički izbori mogu potpuno da promene ne samo političku situaciju u Austriji, već da uzdrmaju Evropu. Bio sam u pravu. A na koji način, videće se posle drugog kruga izbora 22. maja, jer u prvom nijedan kandidat nije dobio apsolutnu većinu.

Do sada su predsednici Austrije naizmenično bili kandidati dve velike partije – socijademokratske SPÖ i narodne, hrišćansko-demokratske ÖFP. Ovoga puta su u drugi krug predsedničkih izbora ušli predstavnik Zelenih Aleksandar van der Belen i kandidat ultradesne, nacionalističke Slobodarske partije FPÖ Norbert Hofer.

USTAVNA KRIZA U NAJAVI: Predsednik Austrije, koji se bira neposredno, po ustavu te zemlje ima, doduše, znatno manja ovlašćenja od predsednika Francuske, Rusije ili SAD, ali veća od predsednika Nemačke, Srbije ili kraljeva zemalja učlanjenih u Evropsku uniju. On, na primer, može da zastupa svoju zemlju u inostranstvu. Bivši predsednik Tomas Klestil je tako smatrao da on treba da predstavlja Austriju na sastancima predsednika država i vlada Evropske unije. Tadašnji austrijski kancelar Franc Vranicki (njegov deda se još deklarisao kao Srbin, Franc ne govori srpski, ali kaže da ume da se potpisuje i ćirilicom) tome se oštro suprotstavio. Spor je rešen polupobedom Vranickog koji je predstavljao Austriju u svim međunarodnim telima pošto mu je Klestil "formalno ustupio" to svoje pravo. Klestil je u sporu sa kancelarom popustio, ali Hofer naglašava da on namerava da bude predstavnik Austrije u međunarodnim telima ukoliko pobedi na predsedničkim izborima.

Još važnije od toga ko će gde predstavljati Austriju u inostranstvu jeste da predsednik Republike može da raspusti vladu ako smatra da zemlju ne vodi kako treba. Indirektno može da raspusti i parlament tako što će otpustiti predsednika vlade i imenovati novog, koga parlament ne želi da potvrdi, nakon čega bi morali da se raspišu vanredni parlamentarni izbori.

Do sada nijedan predsednik Austrije nije iskoristio to pravo, nije rizikovao ustavnu krizu sa neizvesnim ishodom, ali sada oba kandidata, i Hofer i Van der Belen, izjavljuju da ne bi prezali od toga da maksimalno iskoriste predsednička ovlašćenja. Hofer je preteći izjavio: "Videćete vi šta sve predsednik može!", a Van der Belen da on naprosto ne bi imenovao vladu na čijem bi čelu bio predstavnik ultradesničarske Slobodarske partije, makar obezbedio potrebnu većinu u parlamentu.

DESNA OPASNOST SA SRPSKOM PODRŠKOM: Taj stav zelenog kandidata veoma mi se sviđao jer je opasnost da desničari pobede na sledećim parlamentarnim izborima prilično velika. Poslednje ispitivanje javnog mnjenja iz aprila pokazuje da slobodarci vode sa 32 odsto, dok socijaldemokrate i narodnjaci imaju oko 23 odsto podrške. Trenutno je na vlasti njihova velika koalicija, a popularnost socijaldemokratskog premijera Vernera Fajmana drastično opada.

Pred prvi krug izbora tvrdio sam da će Van der Belen postati predsednik Austrije ako se u drugom krugu bude takmičio sa Hoferom. Trenutno je, međutim, verovatnije da će pobediti Hofer, za koga ne mogu da se uzdržim da ga zbog njegovih čestih, javno izrečenih rasističkih stavova ne nazovem neofašistom.

Prognoze su, naime, bile da će Van der Belen, Hofer i nezavisna kandidatkinja Irmgard Gis, prva žena koja je pokušala da postane predsednica Austrije, imati po dvadesetak odsto, ali su rezultati ispitivanja javnog mnjenja bili netačni: Hofer je u prvom krugu osvojio 35,1 odsto, Van der Belen 21,3 odsto, a Grisova 18,9 odsto. Za socijaldemokratskog kandidata Rudolfa Hundsdorfera glasalo je samo 11,3 odsto, za narodnjaka Kola 11,1 odsto, a za prilično komičnog tajkuna, građevinskog preduzimača, koji se sa svojom pola stoleća mlađom petom ženom kandiduje više cirkusa radi, Riharda Lugnera, 2,3 odsto. To znači da bi Van der Belen da bi pobedio u drugom krugu trebalo da pokupi oko dve trećine onih glasova koji su mu nedostajali u prvom, a to je krajnje neizvesno.

Srbi u Austriji koji imaju austrijsko državljanstvo u velikom broju biraju slobodarce. Predsednik te partije Hajnc Kristijan Štrahe veliki je prijatelj Srbije, preciznije rečeno, sadašnje srpske vlade. On je govorio o zajedničkoj istoriji i tradicijama Austrijanaca i Srba, ne objašnjavajući detaljnije na šta misli. Štrahe i predsednik Srbije Tomislav Nikolić potpisali su maja 2011. ugovor o pojačanoj saradnji njihove dve partije. Štrahe naglašava da je energično protiv nezavisnosti Kosova, stoprocentno zastupajući u tom pogledu stavove Srbije. Posebno ističe zajedničko hrišćansko opredeljenje, ali i protivljenje "religioznom fundamentalizmu", pri čemu misli na islam. Još 2000. godine, kada je EU Austriji uvela sankcije zbog učešća slobodaraca u vladi (koje su, doduše, trajale jedva preko šest meseci, od februara do septembra te godine), Ivica Dačić je u ime SPS-a nepozvano uzeo u odbranu slobodarce nazivajući međunarodne proteste protiv tadašnjeg šefa slobodaraca Jerga Hajdera i njegovih sledbenika "mešanjem u unutrašnje poslove jedne nezavisne države".

SUPROTSTAVLJENE IDEJE: Slobodarci i Hofer se zalažu da Austrija izađe iz Šengenskog sporazuma, nisu, doduše, za bezuslovni izlazak Austrije iz EU, ali su za mnogo veću samostalnost nacionalnih država u odnosu na "diktate iz Brisela", te za smanjenje austrijskih uplata za EU na polovinu dosadašnje svote, povećanje izdataka za sopstvenu vojsku i policiju. Van der Belen, sa druge strane, jeste za reforme administracije EU, ali se zalaže za jačanje evropske ideje.

Predsednik Austrije je takođe i vrhovni komandant oružanih snaga. Oni austrijski mediji koji su protiv Van der Belena naglašavaju da je on izbegao da služi vojsku, a podsećaju da je ranije predlagao da se austrijska vojska smanji na polovinu. Dodaju i da je mason, a njegova porodica poreklom iz Estonije, od Holanđana, koje je još Petar Veliki naselio u tadašnjoj Rusiji. Za razliku od njega, Hofer je uredno odslužio svoj vojni rok. Hofer je poznat po tome što uvek sa sobom nosi pištolj austrijske marke glok, bavio se paraglajdingom i jednom se prilikom ozbiljno povredio leteći nad Alpima. Svakako je "mačo-tip", srećan otac četvoro dece. Van der Belen ima dva sina iz prvog braka, koji je trajao gotovo pedeset godina, a prošlog decembra se razveo i oženio se svojom dugogodišnjom ljubavnicom. Sve to austrijski birači pomno prate tokom predizborne borbe. Valja pritom reći da je Hajder bio homoseksualac, što niti je on isticao u prvi plan, niti je to bila politička tema.

Nije beznačajno ni što je Hofer star 45 godina, i ako bi uspeo da odsluži dva mandata, imao bi na kraju svog predsednikovanja 57 godina, znači, još bi bio u punoj fizičkoj i psihičkoj snazi. Van der Belen je u svojoj 72. godini života, neki smatraju da je isuviše star za najvišu dužnost u zemlji.

Da skratim. Ja mislim da bi izbor Norberta Hofera za predsednika Austrije krajem ovog maja brzo doveo da vanrednih parlamentarnih izbora u Austriji – redovni bi se održali tek na jesen 2018. godine. Saradnja slobodarskog predsednika i slabe vlade kancelara Fajmana ne bi funkcionisala, Hofer bi odbijanjem da potpiše zakonska akta mogao da dovede do zastoja političkog života u zemlji. Na tim izborima bi lako mogla da pobedi Štraheova Slobodarska partija i da sa totalno oslabljenim narodnjacima sastavi vladu desnice. Već i sam izbor Hofera za predsednika dao bi novi polet desničarskim partijama u Francuskoj i Nemačkoj. Štraheova vlada težila bi autoritarizmu, slično današnjim vladama u Mađarskoj i Poljskoj, a to bi bitno promenilo sliku Evrope.

Ne mogu da isključim ni da bi to bio početak kraja demokratije kakvu smo do danas poznavali u Evropi.