Brazil – Politička kriza:
Rekvijem za Dilmu Rusef

Levičarska predsednica Brazila Dilma Rusef odlukom Senata suspendovana je sa svoje funkcije, a vlast su preuzeli dosadašnji potpredsednik države i novi ministri, od kojih se mnogi dovode u vezu sa korupcionaškim aferama. Ideja o južnoameričkom "socijalizmu 21. veka" ugrožena je ne samo Brazilu već i u drugim zemljama Latinske Amerike

Nakon nekoliko dramatičnih meseci političkih previranja Gornji dom brazilskog Kongresa suspendovao je predsednicu države Dilmu Rusef zbog optužbi da je manipulisala budžetskim sredstvima i koristila državni novac za finansiranje svoje izborne kampanje 2014. godine. Pred početak Letnjih olimpijskih igara u avgustu ustavna i politička kriza u Brazilu dosegla je tako novu kulminaciju.

Posle skoro dvadeset sati žučne rasprave, za privremeno razrešenje Rusefove sa funkcije predsednice glasalo je 55 senatora, dok je protiv bilo njih 22. Za njenu suspenziju bila je dovoljna prosta većina od 81 člana ovog tela. Brazilski senat imaće sada 180 dana da sprovede postupak o opozivu do kraja i odluči da li šefica države treba da se trajno ukloni sa funkcije. Za takvu odluku neophodno je novo glasanje, ali ovoga puta i dvotrećinska većina u Senatu. U skladu sa zakonskom procedurom, vlast u Brazilu privremeno je preuzeo u javnosti nepopularni potpredsednik države Mišel Temer, koga je suspendovana predsednica Rusef optužila da stoji iza ovog "parlamentarnog puča".

Ovakav ustavno-politički epilog u Brazilu posledica je šireg spleta različitih političkih, ekonomskih i međunarodnih okolnosti. Rasprostranjena korupcija u politici i biznisu, koja se proseže do samog državnog vrha, finansijska kriza i ekonomska recesija koja je teško pogodila stanovništvo Brazila, baš kao i promena političkih odnosa u čitavoj Latinskoj Americi, kumulativno su doprineli da se najmnogoljudnija i privredno najsnažnija zemlja Južne Amerike nađe u ozbiljnim problemima.

Pre nešto više od jedne decenije sve je izgledalo drugačije. Od 2003. godine, kada je levičarska Radnička partija preuzela vlast, Brazil je, kako ocenjuju mnogi analitičari, doživeo pravu društvenu renesansu. Na ekonomskom planu ova latinoamerička zemlja doživela je pravi procvat. Iz godine u godinu brazilska ekonomija rasla je po izuzetno visokim stopama, što je za posledicu imalo jačanje srednje klase i izvlačenje iz zone siromaštva nekoliko desetina miliona ljudi. Zahvaljujući tome Brazil je danas osma najveća ekonomija na svetu. Takođe, pravo malo "čudo" ostvareno je i na političkom terenu. Dolaskom na vlast bivšeg brazilskog predsednika Lula da Silve i njegove Radničke partije, kojoj pripada i nekadašnja heroina levičarskog pokreta i žrtva vojne diktature Dilma Rusef, Brazil je postao politički stabilna zemlja, sa sve snažnijim institucijama i unutrašnjim demokratskim procesima.

BRAZILSKO ČUDO: Možda i prvi put u modernoj istoriji ove zemlje, koja ima čak 53 odsto mešanog stanovništva, uspostavljena je odistinska multietnička i multirasna kohezija. Brazil je u prethodnom periodu ostvario i izrazitu međunarodnu afirmaciju. Ova zemlja osnivač je i jedna od vodećih članica organizacije BRIKS, a svoj međunarodni ugled Brazil je dodatno osnažio izborivši se da bude domaćin Svetskog prvenstva u fudbalu 2014. i Olimpijskih igara ove godine.

Međutim, svetska ekonomska kriza, drastičan pad cena sirovina, kao i brojni korupcionaški skandali koji su iz temelja potresli ovu zemlju i podrli njenu društvenu koheziju, doprineli su da Brazil krene u pravcu političke i ekonomske nestabilnosti i potencijalno izuzetno opasnih građanskih sukoba.

U svom prvom obraćanju javnosti nakon što je privremeno udaljena sa funkcije predsednice države, Dilma Rusef je svoju suspenziju nazvala "pravno-političkom farsom" i "intenzivnom sabotažom", izjavivši da će se mirnim putem i svim pravnim sredstvima boriti protiv svog opoziva. "Možda sam grešila, ali nisam počinila nikakav zločin", rekla je ona na konferenciji za novinare pre nego što je napustila predsedničku palatu. "Nikada nisam mogla ni da zamislim da će biti potrebno ponovo se boriti protiv državnih udara u ovoj zemlji", izjavila je suspendovana predsednica, aludirajući na borbu protiv vojne diktature u Brazilu u doba njene mladosti. Komentatori nekih evropskih medija primećuju da je posredi "osveta" poslanika protiv kojih se vode istražni postupci zbog korupcije i obračun dve suprotstavljene političke kaste, od kojih nijedna ne vodi računa o interesima zemlje.

SPORNI KABINET: Za to vreme, privremeni brazilski predsednik Mišel Temer, koji prema istraživanjima javnog mnjenja uživa poverenje svega dva odsto Brazilaca, već je formirao svoj kabinet sastavljen isključivo od belih muškaraca, što je prvi takav slučaj još od kraja vlasti vojne diktature 1985. godine. Nova vlada i pre nego što je otpočela da vrši dužnost izazvala je brojne sumnje. Veliki broj novih ministara upleten je u korupcionaške skandale, baš kao i sâm privremeni predsednik Temer. Mesta u njegovom kabinetu rezervisana su i za pripadnike krupnog kapitala. Kao primer navodi se milioner Blairo Magi, koga zovu i "Kralj soje", a koji je postavljen na dužnost ministra poljoprivrede uprkos optužbama da je uticao na donošenje mnogih zakona kojima se ugrožava životna sredina. Novoimenovani ministar ekonomije i nekadašnji guverner Centralne banke Enrike Meirelješ već je najavio nepopularne, ali "neophodne" mere, kao što su povećanje poreza i reforme propisa o radu.

Prema izveštavanju medija, svi ključni politički akteri koji su učestvovali u rušenju brazilske šefice države i orkestrirali kampanju protiv nje do guše su upleteni u korupcionaške afere i optuženi za primanje mita. To važi za šefove oba doma brazilskog parlamenta, predsednika Kongresa Eduarda Kunje – koji je zbog optužbi o primanju mita u iznosu od više desetina miliona dolara morao privremeno da napusti tu dužnost – kao i za njegovog naslednika na tom mestu Valdira Maranjaoa, koji je optužen za primanje mita u aferi Petrobras koja je potresala Brazil (vidi "Vreme", br. 1318). Ista optužba "potkačila" je i aktuelnog predsednika Senata Renana Kaleirosa. Najmanje 33 od ukupno 55 senatora koji su glasala za opoziv Dilme Rusef u Gornjem domu brazilskog parlamenta optuženo je, ili je osumnjičeno, za brojne finansijske prevare i korupciju. Poređenja radi, dela koja se na teret stavljaju suspendovanoj brazilskoj predsednici Dilmi Rusef administrativne su, a ne krivične prirode i za njih ona ne može biti osuđena na izdržavanje zatvorske kazne, već, ukoliko se optužbe na kraju potvrde i ona bude trajno razrešena predsedničke dužnosti, neće biti u mogućnosti da osam godina obavlja bilo kakvu javnu funkciju.

LEVICA NA NOGAMA: Demonstracije protiv suspenzije predsednice Rusef

REAKCIJE IZ SVETA: Odmah nakon odluke Senata o suspenziji šefice države mogle su se čuti brojne inostrane reakcije na dešavanja u Brazilu, koje uglavnom pozivaju na smirivanje političke situacije u toj zemlji. "SAD će i u ovim teškim trenucima biti na strani Brazila", rekao je portparol Bele kuće Džoš Ernest i dodao da "predsednik Barak Obama i dalje ima poverenje u čvrstinu demokratskih institucija u Brazilu". Mnogi analitičari, međutim, upravo vide skriveni uticaj i nemalu ulogu Vašingtona u previranjima u Brazilu. Stara je stvar da SAD čitavu Latinsku Ameriku doživljaju kao svoje "dvorište" od posebnog značaja i da se Vašington u kontinuitetu suprotstavljao jačanju levičarskih pokreta u Južnoj Americi. Zarad učvršćivanja svog uticaja na južnoameričkom kontinentu SAD su decenijama unazad koristile najraznovrsnije arsenale svoje meke i tvrde moći. U prilog tome govore i "poverljivi" dokumenti Vikiliksa, objavljeni ovih dana, koji su dodatno podgrejali atmosferu u brazilskoj javnosti. Ovi dokumenti navodno dokazuju da je privremeni predsednik Brazila Mišel Temer bio doušnik američkih obaveštajnih službi.

Zanimljive reakcija bilo je i u neposrednom okruženju. Argentina, koja nakon dvanaestogodišnje vladavine levičarskog bračnog para Nestora i Kristine Kiršner ima novog konzervativnog predsednika Maurisija Makrija, u saopštenju svog ministarstva inostranih poslova navela je da njihova vlada poštuje "institucionalni proces koji se odvija u susednoj zemlji", kao i da je uverena "u ishod situacije koji će konsolidovati snagu brazilske demokratije". Ekvador i Čile, sa druge strane, zabrinuti su razvojem događaja u Brazilu, dok su Venecuela i Kuba osudile "državni udar" u jednoj parlamentarnoj demokratiji. Levičarski predsednik Bolivije Evo Morales takođe je osudio "puč" u Brazilu nazvavši ga "napadom na demokratiju", a najmanja zemlja Centralne Amerike, El Salvador, odbila je da prizna novu brazilsku vladu.

DA LI JE VENECUELA SLEDEĆA: Slučajnost ili ne, tek gotovo istovremeno kada je brazilski senat suspendovao predsednicu Dilmu Rusef u susednoj Venecueli, politička kriza dostigla je novi vrhunac. Levičarski predsednik i "čavista" Nikolas Maduro proglasio je vanredno stanje u zemlji u trajanju od šezdeset dana zbog, kako je naveo, planova iz Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) i Sjedinjenih Američkih Država da svrgnu sa vlasti njegovu vladu. Imajući u vidu da je komunistička Kuba, posle nedavne odluke Amerike da joj ukine sankcije i nakon prve posete jednog američkog lidera toj zemlji još od 1928, politički "pacifikovana", eventualno rušenje levičarske vlasti u Venecueli bio bi još jedan težak udarac ideji o razvojnom južnoameričkom "socijalizmu 21. veka".

Argentina, a sada i Brazil, već klize udesno, na šta se u Vašingtonu u najmanju ruku gleda blagonaklono. Desničarska opozicija, bogati liberalni establišment, konzervativni deo Crkve, kao i moćne multinacionalne kompanije koje su u prethodnom periodu oterane iz brojnih zemalja Južne Amerike, ponovo pokazuju nameru da povrate nekadašnji uticaj i preuzmu sve poluge vlasti. Pored pritisaka i mešetarenja sa strane, južnoamerička alternativa neoliberalnom kapitalističkom konceptu, kakva se razvijala i u Brazilu, stvaranje pravednijeg i humanijeg društva latinoameričkog socijalizma, pokazala se kao neotporna na endemsku korupciju i kompromitovala ideju nove levice.

Uroš Mitrović