Akustično zoniranje u Beogradu:
Buka i muka

Takozvano zagađenje bukom tipičan je problem urbanih sredina, baš kao i netrpeljivost između vlasnika ugostiteljskih objekata i stanara. Problem Beograda i Srbije jeste to što nadležni ovaj problem rešavaju na obostrano – nezadovoljstvo

Izlaske u beogradskoj Savamali zamenili su oni u Cetinjskoj 15. Lokali koji su srušeni zbog "Beograda na vodi", kao i njihovi posetioci, utočište su našli u bivšoj pivnici Đorđa Vajferta i Ignjata Bajlonija. Tako je nadomak stare boemske četvrti Skadarlije nastala nova, neki kažu kulturna četvrt koju kolokvijalno nazivamo "Dorćolmala". U jednoj od zgrada preko puta stanuje porodica sa troje male dece koja zbog novih okolnosti pokušava da proda stan, ali trenutno niko zbog buke ne želi da kupi stan u ovoj ulici po tržišnoj ceni. Dečija i dnevna soba gledaju na "Dorćolmalu", kada su u klubovima žurke deca spavaju na krevetu na naduvavanje u drugoj prostoriji jer je u njihovoj sobi to neizvodljivo. Informacije o dešavanjima u klubovima dobijaju putem društvenih mreža, gde svakodnevno prate objave lokala iz Cetinjske kako bi znali šta ih uveče čeka i mogli da se organizuju za spavanje.

"Nisam ja dokona baba koja ne zna šta da radi pa kuka na buku. Deca noću ustaju na svakih sat vremena. Srednji sin više ne zna u kom krevetu da spava, zbunjeno me gleda kad mu kažem da ide u krevet jer ne zna u kojoj sobi tog dana spava. Suprugu i meni su dva puta lupali auto, a dešavalo se to i drugim komšijama", kaže naša sagovornica. Ona, kao i ostali stanari Cetinjske i Zetske ulice, često zove Komunalnu policiju zbog prevelike buke u noćnim satima i, kako kaže, ne dođu uvek, ali kad dođu popiju piće u nekom od lokala i odu. Žalbe su pisali i sekretarijatima za inspekcijske poslove i zaštitu životne sredine, građevinskoj inspekciji i Zavodu za zaštitu spomenika kulture jer je prostor stare pivare pod zaštitom države. Odgovore su od nekih institucija dobili, ali se stanje nije promenilo. Inspekcija je dolazila i da izmeri buku, ali preko dana uz najavu vlasnicima lokala tako da nije bilo prekoračenja. Preko aplikacija na telefonu stanari u besanim noćima sami mere buku koja, kako kažu naši sagovornici, u proseku iznosi oko 80 decibela u stanu kada su zatvoreni prozori, u nekim stanovima kako kažu buka je i do 100 decibela. Dok propisi dozvoljavaju maksimalan nivo buke od 55 decibela danju i 45 decibela tokom noći. Ovu buku stvara više od deset lokala koji paralelno rade u Cetinjskoj, tako da je teško utvrditi ko krši propise jer vlasnici obično prebacuju odgovornost na druge klubove. Tačan broj lokala se ne zna jer se stalno otvaraju novi, a neki se zatvaraju. Komšije iz Zetske imaju isti problem jer neki klubovi direktno graniče sa njihovim stanovima i zgradama. "Ovi objekti nemaju adekvatnu zvučnu izolaciju tako da od razorne muzike vibriraju prozori zgrada. Televizor se ne čuje od buke čak i kad je pojačan, ne može ni da se priča. Noćima ne možemo da spavamo i to ne samo vikendom nego i radnim danima. Ugrožen je naš mir", kaže jedan od stanara Zetske ulice.

Oni su zajedno najavili novi protest za 13. jun zbog istog problema koji, kako kažu, nije rešen posle prvog protesta nego je samo otvoreno još novih lokala. Priznaju da su i ranije imali problema sa bukom, ali da je u poslednje vreme problem kulminirao. Nekada je ovo ipak bio miran kraj a Stara Skadarlija nije pravila probleme jer se tu uvek poštovao red i bila muzika bez ozvučenja, dodaju stanari.

CENTAR ILI PERIFERIJA, PROBLEM JE ISTI: Predstavnik klubova "Elektropionir" i "Zaokret" Ivan Ojkić smatra da je reakcija na "eksploziju" kvarta koja se desila pre nekoliko meseci sasvim očekivana, ali da ova dva kluba nisu kriva za to i da oni poštuju sve propise. "Niko od stanara nam se nije žalio, sami smo podneli zahtev za merenje buke sredinom marta, ali još nismo došli na red. Mi radimo od decembra, a žalbe su počele u aprilu kada se otvorila velika većina naših klupskih komšija. Posedujemo većinu dozvola, a za one koje ne posedujemo imamo papire kao dokaz da smo u procesu dobijanja dozvole", kaže Ojkić i dodaje da i sam ima slične probleme u delu grada u kojem živi: "Mnogo mesta u gradu ima slične probleme. Moj prijatelj živi na vrhu Kralja Petra, kaže da ne može da spava od buke splavova sa reke, isto je i sa kolegom u Balkanskoj ulici. Tetka na ‘25. maju’ se uspavljuje uz zvuke splavova kod Hotela Jugoslavija i Zemunskog keja, prijateljica na Banovom brdu leti uživa uz zvuke sa Ade Ciganlije. Stanari vikendom gađaju jajima posetioce Savamale, o Skadarliji, koja je tik pored našeg kvarta da i ne pričam. To su sve realni problemi velikog grada."

On smatra da je kompromis moguć ako vlasnici poštuju propise a stanari "stisnu zube i prihvate situaciju kao što su to uradili njihovi sugrađani u drugim delovima grada". Ukoliko se donesu nove uredbe o akustičnom zoniranju, kaže da će ih poštovati jer ni trenutno ne krše gradski pravilnik o radnom vremenu.

Da nije do razmaženosti stanara centra grada, pokazuju rezultati istraživanja Gradskog zavoda za javno zdravlje u kojima se navodi da je nivo buke u centralnom delu grada za 10 do 15 decibela viši od dozvoljenih vrednosti. Taj već prekomerni nivo svake godine se povećava za jedan do dva decibela. Prekomerna buka može ostaviti posledice na sluh, kardiovaskularni i nervni sistem. Istraživanja pokazuju i da je oko deset odsto stanovništva pojačano osetljivo na buku. Najosetljivija su deca mlađa od šest godina i stariji od 65 godina. Žene su nešto osetljivije na prekomerne decibele od muškaraca.

ZAKON, A NE OBEĆANJA: Zbog svega ovoga a posle sastanka sa stanarima gradski menadžer Goran Vesić obećao je da će preduzeti sve mere kako kratkoročne tako i dugoročne da reši problem. Ipak, stanari ne vide pomak u rešavanju problema primenjivanjem kratkoročnih mera i pojačane kontrole koja je obećana jer se otvara još klubova.

Izmene gradskih odluka i određivanje zona grada u kojima će biti jasno definisano kakva vrsta lokala može da se otvori najavljeni su za septembar i predstavljaju trajno rešenje. To praktično znači da objekti u kojima je dozvoljen rad posle 23 sata radnim danom i posle ponoći vikendom neće moći da se otvaraju u centru grada, kao ni u delovima grada koji su pretežno stambeni kako ne bi ometali uobičajeni život građana. Biće određene zone u kojima je moguće otvarati ovakve objekte i to će biti delovi grada u kojima ne žive građani. Na sličan način rešen je problem buke u Novom Sadu i Pančevu, a ove odluke izazvale su mnogo negodovanja vlasnika lokala. Priprema se i odluka koja zahteva da svi splavovi koji rade duže imaju potpunu zvučnu izolaciju. Najavljeno je i menjanje propisa koji će omogućiti inspekcijama da nenajavljeno kontrolišu nivo buke jer do sada su morali da se najave ugostiteljima da dolaze u kontrolu.

Stanari su skeptični da će se ovo u septembru desiti, a s druge strane uplašeni kako će preživeti letnje mesece kada svima rade bašte i ozvučenje je napolju.

Ovaj problem možda je mogao da bude rešen i pre jer Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini koji je donet 2010. godine predviđa akustično zoniranje. Ovaj zakon nije savršen, ali daje dovoljno mehanizama da se spreči prekoračenje dozvoljenih decibela buke. Inspekcija ima široku paletu mera da reaguje. Najdrastičnije su da zabrani obavljanje delatnosti i ostalih aktivnosti u objektu koji zbog buke ometa odmor i noćni mir na vremenski period od 30 dana, odnosno 60 dana u slučaju ponovljenog ometanja bukom, ako to nije moguće postići merom zabrane upotrebe izvora buke, kao i zabranu obavljanja delatnosti, odnosno aktivnosti ako su iste započete bez rešenja nadležnog organa kojim se utvrđuje da su sprovedene mere zaštite od buke. Retko šta od mogućnosti koje Zakon pruža je iskorišćeno.

Do septembra će biti poznato koliko će se protesta zbog ovog problema održati, koliko će se stanara iseliti i hoće li pravilnik tada biti usvojen. Možda posle Savamale, Dorćolmale nastane i neka nova mala koja neće biti uništena zbog loših odluka vlasti i nesprovođenja zakona i važećih propisa.

Sanja Šojić