12.6.2016. Deset dolara na Donalda Trampa Mnogi misle da Donald Tramp protiv Hilari Klinton nema nikakve šanse. Samo, kada se predsednički izbori pretvore u globalni rijaliti šou sve je moguće

piše: Andrej Ivanji

Tehnički, proces izbora predsedničkog kandidata u Demokratskoj stranci još uvek nije završen, ali je Hilari Klinton proglasila pobedu nad svojim partijskim rivalom, „demokratskim socijalistom„ Bernijem Sandersom. I to je, dakle, to: 8. novembra 2016. godine Amerikanci će odlučiti da li će u Belu kuću posle Baraka Obame ući prva žena u istoriji ili kandidat repuklikanaca, kontroverzni milijarder, „magnet za medije" koji je od žena, preko invalida, hispano-amerikanaca, afro-amerikanaca do, naravno, muslimana, izvrađao sve i svakoga, koji nema podršku čak ni elite iz sopstevne partije, koga većina Evropejaca vidi kao klovna ili čak opasnog idiota, elem, Donald Tramp.

Trebalo bi da je izbor između harizmatičnog, ali neuračunljivog ekscentrika i ma koliko nepopularne i neharizmatične, ali uračunljive bivše prve dame, ministarke spoljnih poslova, senatorke i pravnice jasan. Trebalo bi da bude očigledno da Amerikanci rukovođenje zemljom i, na žalost, „slobodniom svetom", na kraju ipak neće da povere političkom amateru koji totalno neznanje prikriva bombastičnim izjavama i senzacionalističkom političkom nekorektnošču, koji se u predsedničku trku upustio iz čiste sujete. Trebalo bi, ali nije.

Sama činjenica da se Donald Tramp uprkos protivljenju vrha sopstvene partije domogao kandidature govori da je sve moguće. Tramp je od republikanske trke za predsedničkog kandidata napravio rijaliti šou. Gotovo svaki njegov nastup provocirao je niske strasti i egzistencijalne strahove, rušio okvire elementarne političke pristojnosti i na taj način povećavao gledanost televizijskih stanica koje samim tim ne mogu da ga se zasite. Za razliku od dosadne Hilari Klinton koja se uklapa u stereotip političara na visokom nivou, njega ljudi hoće da vide i čuju, jer im je zabavan. Čak i u „istorijskom trenutku" kada je po prvi put u istoriji Amerike jedna žena proglasila svoju kandidaturu za Belu kuću, televizije su više prostora dale Trampovim rasističkim ispadima protiv jednog sudije meksičkog porekla koji vodi neki slučaj protiv Trampovog univerziteta. Tramp se prosto uvlači u domove prosečnih Amerikanaca koji prekidaju gledanje svog omiljenog rijaliti šoua ne bi li uživo videli i čuli naredni skandal republikanskog predsedničkog kandidata.

Dok politički iskusna Hilari Klinton govori o većim porezima za bogate, socijalnoj pravdi, miru u svetu i tako dalje, iskusan trgovac Tramp prodaje snove o američkoj veličini koju će on da povrati. To je matrica slična matrici „Beograda ni na zemlji ni na vodi" koji počiva na onoj izreci „šta je babi milo, to joj se i snilo" uz projekciju neprijatelja koji su krivi za sve, pa i za mizeriju ili frustracije raznoraznih pojedinaca koji onda u milionima glasaju za onoga ko je najspremniji da najbesomučnije laže da će im baš on život učiniti boljim, a njihovu zemlju veličanstvenom. Tu se gubi svaka realnost, građani bivaju uvučeni u rijeliti šou u kome po pravilu pobeđuje onaj ko je najdrčniji, najbezobrazniji, najskandalozniji, to jest, ko najbolje zabavlja gledaoce.

Američki predsednički izbori su šou. Izbor kandidata je uvod u glavnu predstavu. Da bi se domogla nominacije Hilari Klinton je četrnaest meseci vodila kampanju, imala 419 nastupa u 42 savezne američke države, a članovi njenog tima su posetili ili telefonski kontaktirali oko šesnaest miliona domaćinstava. Nema sumnje da će Tramp od predstojećih izbora da napravi do sada neviđeni šou.

Hilari Klinton je možda najnepolularniji predsednički kandidat ikada. Donald Tramp možda najomraženiji, uz Baraka Obamu koga je mrzela i mrzi „bela", konzervativna Amerika. Većina prognozera se slaže da će Klintonova kao „manje zlo" ipak dobiti većinsku podršku Amerikanaca. Većina prognozera je, međutim, pre nešto više od godinu dana smatrala da je apsolutno nemoguće da Tramp osvoji republikansku nominaciju. Ako je neko u stanju da na izbore izvuče one desetine miliona Amerikanaca koji inače ne glasaju, koji u slobodno vreme uz pintu piva ili koka kole jedu burgere i gledaju rijaliti šou, onda je to Donald Tramp. Tramp u Beloj kući bio bi najveći, globalni rijaliti šou ikada, zabava za čitavu planetu, predsednički izbori mogli bi da nalikuju onom glasajnu koji od kandidata treba da ispadne, a koga gledaoci hoće da zadrže da bi se što bolje zabavljali. O opasnopstima drugom prilikom.

Ja bih bio spreman da se kladim u deset dolara da će Tramp da pobedi Klintonovu. Ne u više. Ipak je politički korektno da verujem u zdrav razum čovečanstva, pa čak i Amerikanaca.