Misija MMF u Beogradu:
Ruf u našim snovima

Ima mišljenja da će Vlada Srbije dobiti neku vrstu "uslovno pozitivne ocene", to jest da će se zvanične "revizije" povezati sa naglaskom na zadatak sprovođenja onih mera koje su dosad izostale

U čudnom trenutku, kada između Srbije i Zapada navodno duvaju "hladni vetrovi", u Beograd je u zvaničnu kontrolu sporazuma Srbije i MMF-a došla Misija Fonda – da bi za junski sastanak Borda MMF-a predložila sadržaj "četvrte revizije" tog sporazuma za prošlu godinu, te da bi pripremila materijal za "petu reviziju", koja je trebalo da se formuliše na kraju prvog kvartala ove godine.

Očigledno zakašnjenje ovih "revizija" prouzrokovali su, dakako, prevremeni parlamentarni izbori koji efektivno još nisu okončani, jer je mandatar Aleksandar Vučić odložio objavu i izbor nove-stare vlade Srbije "do kraja prve trećine zakonskog roka". Ta zakašnjenja, ne samo revizija, nego pre svega ugovorenih mera Vlade Srbije, inače, navela su premijera Vučića da uoči ovih razgovora sa MMF-om izjavi: "Ne spavam zbog dolaska MMF-a. Pitate me za vladu, a ja sanjam šefa misije Džejmsa Rufa. Javlja mi se u svim oblačićima."

Međutim, sudeći po početku razgovora delegacije Srbije sa Misijom Fonda, kojem je prisustvovao i mandatar Vučić (13. juna), Džejms Ruf zasad je pokazao dobru volju prema domaćinima, što se može zaključiti i po njegovoj navodnoj spremnosti da predloži da MMF zvanično podigne procenu porasta BDP-a Srbije u ovoj godini sa 1,8 na oko 2,5 odsto. U stvari, to je novinarima preneo učesnik ovih razgovora, sadašnji, a verovatno i budući ministar finansija Dušan Vujović. On je pri tome istakao značaj ove zvanične procene, jer će to Srbiji "pomoći da se uklopi u mere fiskalnog prilagođavanja, na putu održivog rasta narednih godina".

Aleksandar Vučić je, prema saopštenju iz Vlade Srbije, prilikom spomenutog prvog sastanka sa Misijom MMF-a, istakao da je ovo "prelomni trenutak za oporavak domaće ekonomije i zahvalio se MMF-u i Svetskoj banci na velikoj pomoći i želji da Srbija bude makroekonomski uređena zemlja na putu razvoja i prosperiteta". Isti izvor navodi da je Džejms Ruf odgovorio da se Aranžman "uspešno sprovodi i da Srbija postiže izuzetne rezultate u odnosu na postavljene ciljeve, posebno naglasivši jačanje investicija u privatnom sektoru kojima su doprineli pozitivni trendovi i oporavak na fiskalnoj strani programa".

Zanimljivo je primetiti da u ovom "zvaničnom izveštaju" o startu razgovora sa MMF-om nema nijedne reči o famoznom pitanju da li je moguće "podizanje" plata i penzija ove i naredne godine – pitanju oko koga se u danima uoči početka ovih pregovora sa MMF-om podigla velika prašina, koja je, na neki način, u drugi plan gurnula problem okasnelih i još nepreduzetih mera u racionalizaciji zaposlenosti u javnom sektoru Srbije, kao i teško pitanje blokiranih reformi i simuliranih reorganizacija u javnim preduzećima.

Ovoga puta, neposredni povod za "javnu raspravu" o pitanju povećanja penzija i plata ispada da je dao sam Džejms Ruf, koji je, u intervjuu NIN-u (9. jun), eksplicitno izjavio da dosadašnje sprovođenje Aranžamana Srbije sa MMF-om "upućuje na zaključak da ne samo da povećanja plata i penzija u 2016. ne dolaze u obzir, već i da ukoliko vlada ne identifikuje značajne nove fiskalne uštede, u ovom trenutku ne vidimo prostor za njih ni u 2017". Kako je ova Rufova izjava imala velik odjek u našoj javnosti, premijer Vučić je pokušao ekspresno da je ublaži, pa je odmah (10. juna) izjavio da je ona "donekle izvučena iz konteksta", stavljajući naglasak na spomenut kondicional "dodatnih fiskalnih ušteda", koje bi navodno omogućile ostvarenje njegovog predizbornog obećanja da će se plate i penzije povećavati svakih šest meseci.

Ministar Vujović je u susretu sa novinarima, posle prvog dana razgovora sa Misijom MMF-a, tome dodao da je "veoma velika šansa" da do povećanja plata i penzija dođe, ali da "povećanje ne bi trebalo obećavati pre završetka analize". On je prethodno, na samitu regionalnih guvernera i ministara finansija u Bečićima, izjavio da bi spomenuto povećanje plata i penzija moglo da usledi početkom 2017. godine, te da "ni Ruf neće biti protiv toga ukoliko se ostvare uslovi".

Ministar Vujović svoj optimizam u pogledu ovogodišnjeg rasta BDP-a Srbije, pa s tim u vezi i procenu izgleda porasta plata i penzija, zasniva na nekoliko pozitivnih činjenica. Prvo, on kaže da je u prvom kvartalu ove godine ostvaren tempo rasta BDP-a od 3,5 odsto. Zatim, do sada je ove godine evidentiran pad javnog duga od 600 miliona evra, a istovremeno je u prvih pet meseci ostvaren neočekivano mali budžetski deficit od 11 milijardi dinara (dok je za to razdoblje očekivan deficit od 60 milijardi dinara). Zbog svega toga, za nijansu je poboljšan kreditni rejting Srbije. Ovom spisku dobrih vesti treba dodati i ovogodišnje relativno povoljne rezultate u spoljnotrgovinskoj razmeni i rast industrijske proizvodnje. Na drugoj strani ove povoljne slike je činjenica da javni dug pada, a spoljnotrgovinski bilans ima pozitivan trend pretežno zbog tekućeg pada deviznog kursa dolara prema evru, itd.

Najdelikatniji problem u sprovođenju Aranžmana sa MMF-om je to što Vlada Srbije nije prošle godine ispunila obećanje da će iz javnog i državnog privrednog sektora otpustiti 14.500 zaposlenih, a ukupno, do kraja 2017. godine, oko 75.000 ljudi (kad se saberu otkazi u upravi, prosveti, zdravstvu, socijalnim ustanovama, lokanoj administraciji i javnim preduzećima. Iako mnogi stručnjaci (uključujući i naš Fiskalni savet) smatraju da nije trebalo prihvatiti ovoliko visok broj "viškova radne snage" koji žive od budžeta ili državnog monopola – to je obaveza iz sporazuma sa MMF-om koja se očigledno ne sprovodi. Navodno će Vlada Srbije već do kraja ovog juna usvojiti određena zakonska rešenja koja će omogućiti smanjenje ovih troškova u javnom sektoru, no da li će se to doista dogoditi, ostaje da vidimo.

Vlada Srbije se u vezi sa otpuštanjem ne suočava samo sa strahom od negodovanja klasičnih javnih službi, niti samo strepi od naglog pada političke popularnosti posle "trijumfalne pobede na izborima" – nego izgleda da ima problem i sa tvrdokornim javnim preduzećima i sindikatima u tim sredinama. Poznato je da su se propisi o smanjivanju visokih plata teško sprovodili u EPS-u, a sada se vidi još žešći otpor da se broj zaposlenih do 2020. godine u tom državnom gigantu smanji za 5000 ljudi, a 1000 odmah. Sindikati EPS-a čak tvrde da u toj firmi nema viškova radne snage. I sa "Železnica Srbije" dolazi glas da je neprihvatljivo da se otpusti 2.800 zaposlenih. Problem je, naravno, u tome što većina otpuštenih procenjuje da neće naći novo zaposlenje, uprkos famoznoj najavi o dolasku 49 novih investitora iz inostranstva, što je napadno spominjano u predizbornoj kampanji vladajuće koalicije.

Najteže je smanjiti učešće penzija u BDP-u koje je zasad spušteno sa 13 na 12,3 odsto, a sa MMF-om je postavljen cilj da one spadnu na deset odsto BDP-a. Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović smatra da bi nastavak zamrznutih penzija omogućio da one do 2018. godine opadnu do "prihvatljivih 11 odsto". O reformi penzionog sistema u nekom drugom pravcu, sada gotovo niko ništa više ne govori.

O rezultatu revizija i tekućih pregovora Srbije sa MMF-om, nešto više ćemo saznati posle 21. juna, kada će biti okončani službeni susreti. Ima mišljenja da će Vlada Srbije dobiti neku vrstu "uslovno pozitivne ocene", to jest da će se zvanične "revizije" povezati sa naglaskom na zadatak sprovođenja onih mera koje su dosad izostale. Pa i to bi bio vid razumevanja za probleme Srbije koji bi pokazao "svetski finansijski policajac".

Dimitrije Boarov