Koliko vrede veze
|
piše: Zoran Stanojević
|
Ko koristi Tviter može da se prijavi na servis koji računa koliko mu vredi nalog. Računa se broj pratilaca, pa njihov broj pratilaca, teoretski do koliko ljudi dopiru vaši tvitovi. Po tom obračunu, mnogi lako prebace deset pa i sto hiljada dolara, ama niko da ponudi da otkupi nalog.
S druge strane, vaš Linkedin nalog, ako ga imate, vredi oko 60 dolara. Pravih, zelenih, jer je toliko Majkrosoft platio pre desetak dana kada je kupio ovaj sajt. Platili su ga 26,2 milijarde dolara, a korisnika je 435 miliona. Ako bi se računali samo aktivni korisnici, onda bi svaki nalog vredeo lepih 255 dolara.
Majkrosoft je platio 50 odsto preko berzanske cene da bi kupio ovaj sajt, a svet se sada pita šta im je to trebalo. Preovlađuje stav da internet značajno menja ne samo poslovanje već i ideju o poslovanju. Smatra se da više nije važno kakav proizvod imaš već kolika je baza ljudi kojima možeš nešto da prodaš. A uvek će se naći nešto za prodaju.
To najbolje osećaju u bankarskom sektoru, gde počinju da se pojavljuju igrači koji ne naplaćuju bankarske transakcije kako bi privukli što veći broj klijenata. Onda prate njihove navike, kako troše novac i na tome zarađuju ozbiljne pare. Umesto da vam svaki put uzmu sitnu paru.
Ali, nije suština novog poslovanja samo u tome da imate veliku bazu klijenata. Moguće je i potencijalnu saradnju proširiti na stručnjake u celom svetu, kao što to nudi sajt 99designes.com.
Ovaj sajt okuplja više od milion dizajnera u celom svetu, od studenata do vrhunskih majstora. Funkcioniše tako što vi najpre kupite paket, a postoje četiri nivoa, od bronze do platine. Ako vam treba logo, bronza košta 299, a platina 1299 dolara. Potom na sajt postavite brif, a zainteresovani dizajneri vam pošalju svoja rešenja. Imate sedam dana da se odlučite, možete tražiti i da se nešto doradi, i onda izaberete logo koji vam se najviše dopadne. Vi dobijate sva prava na dizajn, a dizajner vaše pare. Naravno, skuplji dizajn privući će bolje dizajnere.
Ovakav pristup potpuno menja i ideju o konkurenciji. Sasvim je zamislivo da na sličan način odredite cenu, recimo, za krečenje stana i da prebrojite kandidate. Opet od studenata s malo iskustva, ali spremnih da zarade za džeparac, pa do ozbiljnih majstora koji sve mogu da vam obave za dan a da kap ne kapne po parketu. Za par evra po kvadratu više.
|