2.7.2016. Imate li srce, komunalci?

piše: Jovana Gligorijević

Svaki put kad u ovoj zemlji neko strada na pravdi boga, nadam se da će mu ovo društvo zapamtiti makar ime. Nebojša Zarubac, Tijana Jurić, Ivana Podraščić, Dževad Ljajić, Miroslav Veselinović, Omer Mehić, Milovan Đukarić, Nebojša Drajić, Ivan Miladinović, Slađana Stanković, Jovica Stepić, Jelena Marjanović... Toliko na prvu loptu mogu da se setim. Vladan Marinković. Od pre dva dana i Vladan Marinković.

Ako čitalac ne može sam da se seti ko su ljudi iza imena u prvom pasusu, ne pada mi na pamet da ga podsećam. Neka gugla. No, nije čitalac kriv ako ne zna ko su ovi, svi odreda mrtvi ljudi. Mediji im uvek nadenu neki grupni, budalasti naziv poput "stradali u helikopteru", "ubijena pevačica", "mrtve diplomate"... Vladan Marinković je u medijima "prodavac lubenica". Umro je od infarkta na Vidikovačkoj pijaci, dok su ga komunalni policajci maltretirali zato što mu paleta sa lubenicama viri 20 centimetara van tezge za koju je uredno plaćao zakup. Upozorio je komunalce da je već imao dva infarkta. Prema tvrdnjama svedoka, jedan od njih mu je rekao: "Sad ćeš da dobiješ i treći." Ispostavilo se da je komunalac bio čovek od reči. Treći infarkt Vladan Marinković nije preživeo.

Vladan Marinković imao je srce. Izvinjavam se zbog kiča i patetike, ali i lubenice koje je prodavao imaju srce. Komunalni policajac koji se nad njim iživljavao srca nema. Povodom smrti Vladana Marinkovića oglasilo se Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Ne znam kako tamo stoje sa srcem, ali iz teksta saopštenja može se zaključiti da nemaju mozga: "Bilo da je problem prekoračenje ovlašćenja, suptilna bahatost ili pre svega loša komunikacija, reforma javne uprave pretpostavlja razvijanje partnerskog odnosa sa građanima."

Šta je, dođavola, "suptilna bahatost"?! Da li sastavljači saopštenja uopšte znaju značenje ove dve reči? Da znaju, nikad ih ne bi sastavili u jednu sintagmu. Međutim, ovdašnja saopštenja uvek treba čitati između redova. Naravno da autori saopštenja znaju da bahatost ne može da bude suptilna. I naravno da znaju koliko je Komunalna policija u Beogradu bahata i gruba. Ali isto tako znaju da Komunalna policija ima status pretorijanske garde u službi gradonačelnika Beograda, te da nije pametno zamerati im se, ali ujedno nije pametno ni ćutati i praviti se blesav kad svojom bahatošću čoveka dovedu do fatalnog infarkta. I tako dolazimo do moronske formulacije "suptilna bahatost". Otprilike: jeste, bahati ste, ali ne mislimo ništa loše.

Srećom, ima onih koji o Komunalnoj policiji u Beogradu misle loše i ne plaše se da to pokažu. Inicijativa "Ne da(vi)mo Beograd" porazbijala je juče, 1. jula, 200 kilograma lubenica ispred sedišta Komunalne policije u Makenzijevoj ulici u Beogradu. Nijedan komunalni policajac, nijedno živo biće iz te zgrade nije pomolilo nos da vidi ko su ti ljudi koji razbijaju lubenice ispred njihovih vrata. Prepali se kao miševi? Ne, nego je i to tipično siledžijsko ponašanje. Svaki siledžija se iživljava nad slabijim dok mu neko ne pokaže zube. Hrana su mu strah i slabost, to ga rajca i inspiriše da se još gore i brutalnije iživljava. Čim shvati da ga se ne plaše, siledžija se povlači i ne zna šta da radi. E zato iz zgrade u Makenzijevoj nije izašao niko.

Naravno, dežurni dušebrižnici odmah su se javili da gest Inicijative "Ne da(vi)mo Beograd" okarakterišu kao "sramotan", "vandalski", da pitaju odakle im pare za 200 kila bostana... Tih 200 kilograma lubenica košta između 10.000 i 16.000 dinara. Ovi aktivisti te pare imaju jer smo im ih dali mi, građani. Na njihovom sajtu postoji broj računa na koji svako može da uplati pare, a ja znam bar dvadesetak ljudi koji im uplate po 1000 dinara svaki put kad legne plata. Uvek će se naći neko da kaže kako je bolje te pare dati za gladne, bolesne... Ali otkud znate da isti ljudi ne doniraju novac i za to?

Ružan je taj prizor razbijenih, razmrljanih lubenica ispred zgrade Komunalne policije. Odvratno izgleda štroka i sluz na onom mermeru. Tužno je što su to morali da peru nesrećni radnici gradske čistoće, ni krivi ni dužni. Ali, pogledajte još jednom taj prizor. Ako ne odslikava sav bes, gnev i tugu koju osećate zbog smrti Vladana Marinkovića, zbog iživljavanja komunalaca nad građanima, zbog toga što nisu u službi slabijih, nego uvek na strani jačeg, ako nemate želju da i sami nešto razbijete ili istim tim komunalcima ostavite pred vratima nešto mnogo gadnije od razbijenih lubenica... E onda se zapitajte imate li srce.