3.7.2016. Pravna država Ustavni sud Austrije poništio je rezultat predsedničkih izbora. Raznolike su posledice takve odluke bez presedana u zapadnim demokratijama, ključna je međutim: jačanje osećanja Austrijanaca da žive u pravnoj državi u kojoj politika mora da se povinuje pravu. Blago njima

piše: Andrej Ivanji

Evo šta se dogodilo: 24. aprila 2016. održan je prvi krug predsedničkih izbora u Austriji. U drugi krug plasirali su se kandidat Zelenih Aleksander van der Belen i kandidat desno-populističke Slobodarske partije Norbert Hofer. Čitava Evropa je s nelagodom pratila izbore na kojima je po prvi put posle Drugog svetskog rata jedan ekstremni desničar imao realne šanse da dođe na čelo jedne zapadne države. 22. maja Evropa je odahnula - Van der Belen je slavio tesnu pobedu. Razlika je iznosila 0,6 odsto. Hofer je priznao poraz. Ipak, po nalogu šefa slobodaraca Hansa Kristijana Štrahea 8. juna se Ustavnom sudu Austrije podnosi tužba zbog neregularnost izbora; 1. jula Ustavni sud donosi presudu bez presedana u zapadnim demokratijama – zbog neregularnosti izbori moraju da se ponove.

U obrazloženju presude ukratko stoji: mimo zakona dobrovoljni, partijski posmatrači nisu prilikom brojanja izbornih cedulja ostali do kraja procedure, već su delegirali nadležne službenike Izborne komisije da posao obave do kraja; koverte sa glasovima birača koji su glasali pismom su se pre zakonski predviđenog vremena otvarale; Ministrastvu unutrašnjih poslova su pre zakonom utvrđenog vremena dostavljani podaci o izbornim rezultatima.

Iako nije bilo nikakvih naznaka da je došlo do manipulacije izbornom voljom građana, ustav i zakoni Austrije predviđaju da se izbori ponove čak iako postoji i najmanja hipotetička mogućnost da je moglo da dođe do prekrajanja volje građana.

Sud je naglasio da procedura prilkom brojanja glasova na predsedničkim izborima nije odskakala od dosadašnje višegodišnje prakse, ali da do sada prosto nikome nije padalo na pamet da podnosi tužbu zbog neregularnost izbornog procesa. Da je neko podneo tužbu, i neki prethodni izbori bili bi poništeni.

Ponovljeni predsednički izbori biće održani na jesen.

Dakle, sud je posle saslušavanja nekoliko desetina svedoka naglasio da nikakvih naznaka nije bilo, niti je iko dovodio u sumnju da je Van der Belen zaista pobedio, ali da je postojala teorijska mogućnost da se rezultati nameste, te da visoki standardi zakona Republike Austrije koji štite demokratsku proceduru predviđaju da se u tom slučaju izbori ponište.

Jasno je, da su slobodarci tražili i pronašli rupu u zakonu da napadnu regularnost izbora. Nisu hteli da se pomire sa izbornim porazom. Bizarno je u njihovoj tužbi, što su i njihovi posmatrači činili isto što i posmatrači svih drugih partija: volontirali su u nedelju, ali pošto se zbog tesnih rezultata brojanje oteglo, u ponedeljak su otišli svojim poslom. Slobodarci su podneli tužbu zbog rabota koje su masovno činili i njihovi sopstveni članovi.

Jeste, Austrija se izblamirala, deluje kao neozbiljna država, sprdaju se sada s njom. Čuju se glasovi koji traže reformu izbornih zakona. Ali, kakve god budu raznolike posledice ove presude Ustavnog suda, ko god pobedio na ponovljenim izborima, najvažnija od njih je: Austrijancima je predočena pokazna vežba da je pravna država jača od politike, a pravna država je temelj svekolike demokratije. Sve dok pravna država odoleva političkim pritiscima, politički ekstremi ostaće prolazne, štetočinske pojave koje mogu da okrnje, ali ne mogu da ugroze demokratski sistem. Onog trenutka kada pravna država počne da popušta pod političkim pritscima šteta postaje dubinska, a posledica bivaju dugoročne.

Mogu da se sprdaju sa Austrijom koliko god hoće: mora da je dobar osećaj da živiš u zemlji nezavisnog pravosuđa koje se drži zakona kao pijan plota. Voleo bih da znam kakav je to osećaj.