Ajfon i turska politička drama

piše: Zoran Stanojević

Pristalice društvenih mreža i modernih komunikacija cičale su od radosti gledajući turskog predsednika Erdogana kako se obraća naciji sa mobilnog telefona koji je u rukama držala prezenterka CNN Turska. Jedan od najvećih skeptika otvorene komunikacije uhvatio se za ajfon i aplikaciju Face Time kao za slamku spasa od koje mu zavise i život i vlast. "Eto ti sad, Erdogane, priznaj makar taj poraz", zahtevalo se po Tviteru i Fejsbuku.

Samo je jedna "sitnica" sreću kvarila. Erdogan je mobilni telefon koristio kao link ne bi li se probio do jedinog što priznaje. A to je televizija. I dalje najmoćniji masovni medij. Da se spremao za ovakve okolnosti, imao bi stalno pri sebi takozvani "gsm ranac", video-link koji šalje sliku pomoću mobilne telefonije. Gotovo sve televizije u svetu koriste ovu tehnologiju (sve nacionalne televizije u Srbiji svakako). Slika koju dobijete ne razlikuje se mnogo od uobičajenog video-linka, možda tu i tamo malo prekida i skockava se, naročito kada je saobraćaj na mreži masovan.

Takođe, Erdogan je mogao da se uključi Skajpom. Većina televizija ima podešavanja u studiju za Skajp i ne bi bilo potrebe za slikanjem telefona u nečijoj ruci. Osim ako je neki komunikacioni mag smislio da će takva scena doprineti dramatičnosti. Ako jeste, uspelo mu je.

U kriznim situacijama informacija ima najvišu cenu, to se pokazalo i u Turskoj u petak uveče. Mnogi su se okrenuli društvenim mrežama da saznaju šta se stvarno dešava. Ali ni pučisti ni Erdoganove pristalice nisu imali posebnu taktiku za taj medij. Erdogan je mogao svoja saopštenja da šalje i Tviterom, da video pušta uživo na Jutjubu ili Fejsbuku, mogućnosti su beskrajne, ali neuporedive sa obraćanjem s televizijskog ekrana, što su trenutno videli milioni turskih građana, a prenosio direktno ceo svet. Erdogan je prvi koji je to napravio, ali ne sumnjajte da će se stvar sada omasoviti, čim političari shvate da u mobilnom telefonu imaju celu televiziju.

Uzgred, pučisti nisu planirali da prekinu internet komunikaciju u zemlji jer su je i sami koristili (Whatsapp). Tako su ostvarili tajnost komuniciranja koja bi bila ugroženija da su koristili radio-frekvencije. Ovako su se sakrili u masi.

Inače, javljanje uživo u program sa mobilnog telefona primenjuje se već mesecima na RTS-u. Nekoliko dopisnika (Subotica, Severna Mitrovica, Novi Pazar...) samo se tako i uključuju, a u programu su gotovo svakodnevno. Potrebna je posebna aplikacija za slanje i prijem, dobar telefon (na stativu) i to je sve. Trošak je nikakav, taman koliko košta potrošeni internet. U slici se minimalno primećuje razlika i to tek kada vam neko na to skrene pažnju. Pre svega u pokretu, ako se telefon uopšte pomera.

Sklon sam da prognoziram da će uskoro mnogi političari podesiti svoje telefone za televizijsko uključivanje i da će takvi video-razgovori postati svakodnevna stvar. Baš kao što su bila audio-uključenja mobilnim telefonima, kada su se omasovili. Sada je samo potrebno da gledaju u kameru i povedu računa o tome šta im je u pozadini. Tehnologija postoji i može da se koristi odmah. Tajip Erdogan vam to potpisuje.