VESTI, / VESTI
Olimpijske igre u zemlji sambe
Za domaćina XXXI igara Rio je izabran u oktobru 2009. u Kopenhagenu, pobedivši kandidature Tokija, Čikaga i Madrida. Koji se sportisti iz Srbije takmiče na Olimpijskim igrama u Riju 2016
Na stadionu Makarana u Rio de Žaneiru spektakularnom predstavom 5. avgusta otvorene su XXXI letnje olimpijske igre, računajući od prvih igara modernog doba 1896. u Atini, na kojima na 37 borilišta (6-21. avgusta) učestvuje 10.500 sportista.
Ceremoniju obeležena mešavinom atmosfere karnevala i političke napetosti, u kojoj je učestvovalo 4.800 ljudi, među kojima su bili plesači iz 12 škola sambe, prikazala je bogatu i složenu istoriju i kulturu Brazila, najveće i najmnogoljudnije zemlje Južne Amerike (oko 200 miliona stanovnika). U priči o Brazilu ređale su se predstave koliba u kojima su živeli domorodci u prašumama, scene dolaska Evropljana, dovođenja okovanih afričkih robova, dolaska talasa imigranata i iz dalekih zemalja kao što su Liban, Sirija, Japan i Nemačke, uspona velikih gradova u Brazilu.
Pojava manekenke Žizele Bundešen uz zvuke kultne melodije "Devojka sa Ipaneme" (Antônio Carlos Jobim, Vinicius de Moraes 1962), pesma u bosa nova stilu, koju u popularnoj muzici nazivaju neformalnom himnom Brazila, najavila je izlazak na scenu 1500 plesača, uz zvuke koji su prikazali senzualnost Brazila i glas favela - sambe, bosa nove, i modernih plesova.
Po dolasku na stadion pred paradu, svaki sportista dobio je seme izvornog drveta Brazila da bi u parku u Deodoro zasadili šumu sportista što će biti njihov legat u Rio de Žaneiru i simbolična poruka o ekološkoj zaštiti, o smanjenju emisija ugljendioksida i o borbi protiv globalnog zagrevanja.
Igre je svečano otvorio privremeni predsednik Brazila Mišel Temer koji je ulogu lidera preuzeo od suspendovane predsednice Dilme Rusef koja je u znak protesta odbila da prisustvuje. Politički sukob u Brazilu je naoko primiren, ali je sudeći po sporadičnim demonstracijama i u toku otvaranja on u toku. Pred početak igra, politički naboj izazivale su kontroverze oko doping skandala zbog čega je deo ruskih sportista lišena akreditacija. Temerov kratki govor praćen je zvižducima, koje je nadjačao zvuk vatrometa koji je obeležio početak igara.
Za domaćina XXXI igara Rio je izabran u oktobru 2009. u Kopenhagenu, pobedivši kandidature Tokija, Čikaga i Madrida.
Na programu Olimpijskih igara 2016. je 26 sportova i 39 disciplina. U takmičarskom pogramu Igara u Riju će se prvi put predstaviti golf i ragbi.
Više od 100.000 ljudi je direktno uključeno u organizaciju Igara, od čega 70.000 volontera koji treba da ugoste 10.500 sportista i brojni predstavnike medija, ljubitelje sporta i turista iz celog sveta.
Maskota Olimpijskih igara u Rio de Žaneiru je Vinicius, životinja koja predstavlja spoj mačke, majmuna i ptice, a ime je dobila po legendarnom muzičaru Viniciusu de Moraesu.
Zastavu Srbije na svečanom otvaranju nosila je olimpijska vicešampionka u streljaštvu Ivana Anđušić Maksimović.
Brazil takes pride in spectacular rio 2016 opening
|
U izdanju "Vremena" uskoro izlazi knjiga "Igre u Olimpiji" Aleksandra Ćirića, jednog od osnivača našeg nedeljnika i pomoćnika glavnog urednika, koji je 2014. godine preminuo nakon kraće i teške bolesti. Reč je o reprintu prvog izdanja iz 1996, o čijoj vrednosti i značaju najbolje govori činjenica da ga već dugi niz godina nema u slobodnoj prodaji. "Ova knjiga se bavi poreklom, istorijom, razvojem, pravilima i značajem koje su imale Olimpijske igre u Grčkoj nastojeći da prikažu deo društvenog konteksta u pojedinim periodima njihove istorije", piše Ćirić u predgovoru. U narednim brojevima "Vreme" donosi izvode iz "Igara u Olimpiji". ( U štampanom broju Vrememena možete pročitati FELJTON Saše Ćirića »IGRE U OLIMPIJI« (1) Prvi sportski izveštaj << VREME | BR 1335 | 4. AVGUST 2016. )
Koji se sportisti iz Srbije takmiče na Olimpijskim igrama u Riju 2016
Izvor: TIM SRBIJE - RIO 2016, OKS
|
(Izložba online Olimpizam u Srbiji 1912- 2012 ) Svetomir Đukić, osnivač olipiskog pokreta u Srbiji Između dva svetska rata bio je vodeća ličnost olimpijskog pokreta, najpre u Kraljevini Srbiji i Srpskom olimpijskom klubu (komitetu), a zatim i u Kraljevini SHS i Kraljevini Jugoslaviji, odnosno Jugoslovenskom olimpijskom odboru (komitetu). Svetomir Đukić je rođen 29. maja (16. po starom kalendaru) 1882. godine u Ražani nedaleko od Kosjerića (otac Svetozar, majka Draginja). Osnovnu školu završio je u Valjevu, "realku" je započeo u Užicu a završio u Beogradu. Vojnu akademiju upisao je kao 16-godišnjak, a dve godine kasnije postao je potporučnik stupivši u vojnu službu. Učesnik je Prvog i Drugog balkanskog rata i Prvog svetskog rata koji je započeo odbranom Ade Ciganlije i oslobađanjem Zemuna, nastavio prelaskom Albanije i učešćem u borbama na Solunskom frontu. Tokom vojničke karijere službovao je u mnogim mestima u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Makedoniji gde je 1940. penzionisan u činu divizijskog generala. Za vreme Drugog svetskog rata priključio se Ravnogorskom pokretu, a od 1945. živeo je u emigraciji gde je i preminuo 19. oktobra 1960. godine (Duizburg). Od rane mladosti Svetomir Đukić je bio svestrani sportista – gimnastičar, trkač, skakač, plivač, veslač, strelac, jahač, mačevalac i biciklista što je dokazivao učestvujući na mnogim takmičenjima i često pobeđujući. Između dva svetska rata bio je vodeća ličnost olimpijskog pokreta, najpre u Kraljevini Srbiji i Srpskom olimpijskom klubu (komitetu), a zatim i u Kraljevini SHS i Kraljevini Jugoslaviji, odnosno Jugoslovenskom olimpijskom odboru (komitetu). Svetomir Đukić se smatra osnivačem našeg olimpijskog pokreta. Bio je prvi direktor Srpskog olimpijskog kluba osnovanog 10. februara (23. po novom kalendaru) 1910. godine i vođa prve olimpijske delegacije Srbije na V letnjim olimpijskim igrama u Stokholmu 1912. godine). Na Kongresu u Stokholmu postao je član Međunarodnog olimpijskog komiteta i to ostao do 1948. godine, kada se svojevoljno povukao. Na osnivačkoj sednici Jugoslovenskog olimpijskog odbora 1919. godine izabran je za potpredsednika i u toj funkciji bio vođa olimpijskih timova Jugoslavije na Igrama u Antverpenu 1920, Parizu 1924, Amsterdamu 1928. i Berlinu 1936. godine, a jedan je od inicijatora kandidovanja Kraljevine Jugoslavije, odnosno Beograda za domaćina sesije MOK 1938-1939. godine i XIV letnjih olimpijskih igara 1948. godine. Svetomir Đukić bio je nosilac mnogih najviših vojnih odlikovanja i priznanja. Posmrtni ostaci osnivača našeg olimpijskog pokreta Svetomira Đukića preneti su iz Duizburga i položeni u grobnicu u porti Ražanske crkve 19. oktobra 2002. godine u organizaciji Jugoslovenskog olimpijskog komiteta, Vojske Jugoslavije, Srpske pravoslavne crkve i Saveznog sekretarijata za sport i omladinu. Svetomir Đukić Olimpjski komitet Srbije
Kubertenove moderne Olimpijske igre
Obnavljanje Igara u moderno doba i osnivanje Međunarodnog olimpijskog komiteta i olimpijskog pokreta inicirao je Francuz baron Pjer de Kuberten potkraj XIX veka.
Oduševljeni sportista, pedagog i istoričar podstaknut iskopavanjima u drevnoj Olimpiji, kao i oživljavanjem sportskog pokreta u mnogim zemljama na sednici Unije francuskih sportskih društava za atletiku 1892. prvi put založio se za obnavljanje olimpijskih igara kao "periodičnih sportskih takmičenja omladine celog sveta koja bi doprinela uklanjanju nacionalnog rivalstva i nesuglasica verske, političke i rasne prirode".
Na istom skupu iduće godine (1. avgust 1893) na De Kubertenov predlog sazvan je Svetski sportski kongres i on je 16. juna 1894. godine počeo kao Osnivački kongres Međunarodnog olimpijskog komiteta.
Kongresu prisustvuje 79 delegata 49 sportskih organizacija iz 12 zemalja i predstavnici (u svojstvu posmatrača) iz još 21 zemlje. MOK je konstituisan osmog dana zasedanja – 23. juna. Imao je 15 članova iz 12 zemalja osnivača (Argentina, Belgija, Velika Britanija, Grčka, Italija, Mađarska, Novi Zeland, Rusija, SAD, Francuska, Češka, Švedska), a prvi članovi MOK bili su organizatori olimpijskih komiteta u svojim zemljama.
Članovi prvog saziva MOK bili su V. G. Balk (Švedska), F. Kermenj (Mađarska), D. Vikelas (Grčka), A. D. Butkovski (Rusija), baron P. de Kuberten i E. Kajo (Francuska), vojvoda Lučeze Pali i grof D’Andria Karafa (Italija), J. Gut-Jurkovski (Češka), L.A. Kaf (Novi Zeland), lord L. Emptil i K. Herbert (V. Britanija), H. B. Zubiaur (Argentina), V. Sloun (SAD) i grof M. de Busije (Belgija). Iduće godine član MOK postao je i Nemac V. Gebhart.
Odlučeno je da se Igre održavaju svake četvrte godine, da se Prve igre modernog doba održe u Atini 1896. godine, a za prvog predsednika MOK izabran je predstavnik zemlje domaćina prvih Igara Dimitrios Vikelas, dok je De Kuberten prihvatio dužnost generalnog sekretara (predsednik MOK postao je posle Igara u Atini 1896. kao predstavnik novog domaćina Francuske, i na toj funkciji ostao je do 1925. godine).
Na Kongresu su usvojena i Olimpijska pravila (danas Olimpijska povelja) koja su tokom prošlog veka doživela mnogo promena. Ukratko, u Pravilima je stajalo:
(1. član) da je u interesu Međunarodnog kongresa i svih zemalja da Olimpijske igre u modernom obliku, pridržavajući se klasičnih okvira, ožive;
(2. član) da na Igre treba pozvati sportske saveze svih "kulturnih zemalja" i da zemlje mogu da predstavljaju samo njihovi državljani (svima se preporučuje organizovanje prethodnih, izbornih takmičenja da bi na Igre došli samo najbolji);
(3. član) da će na Olimpijskim igrama biti zastupljena atletika (trčanje, skakanje, bacanje i dizanje tereta), sportovi na vodi (jedrenje, veslanje, plivanje), klizanje, mačevanje, rvanje, boks, streljaštvo, gimnastika, biciklizam i konjički sport;
(4. član) da na Olimpijskim igrama, sem u mačevanju, mogu učestvovati samo oni kojima sport nije profesija (amaterski princip);
(5. član) da organizacioni komitet igara može da isključi sa takmičenja sve koji povrede olimpijske norme;
(6. član) da u sklopu atletskog treba organizovati jedno "glavno takmičenje" pod nazivom pentatlon (petoboj).
Međunarodni olimpijski komitet i olimpijski pokret uopšte, zahvaljujući svom prilagođavanju zahtevima vremena, danas okuplja više zemalja i teritorija od Ujedinjenih nacija, Letnje olimpijske igre su bez premca najznačajniji svetski sportski događaj, ali i kulturni i privredni, a Zimske olimpijske igre započete 1924. godine prate ih u korak.
PREDSEDNICI MOK
Ove godine akreditacije su dobile i reprezentacije Kosova (uprkos protivljenju Srbije) i Južnog Sudana, Zemlje čiji sportisti učestvuju na Olimpijskim igrama videti detaljnije na interaktivnoj stranici MOK-a
AFGHANISTAN ALBANIA ALGERIA AMERICAN SAMOA ANDORRA ANGOLA ANTIGUA AND BARBUDA ARGENTINA ARMENIA ARUBA AUSTRALIA AUSTRIA AZERBAIJAN BAHAMAS BAHRAIN BANGLADESH BARBADOS BELARUS BELGIUM BELIZE BENIN BERMUDA BHUTAN BOLIVIA BOSNIA AND HERZEGOVINA BOTSWANA BRAZIL BRUNEI DARUSSALAM BULGARIA BURKINA FASO BURUNDI CAMBODIA CAMEROON CANADA CAPE VERDE CAYMAN ISLANDS CENTRAL AFRICAN REPUBLIC CHAD CHILE CHINESE TAIPEI COLOMBIA COMOROS CONGO COOK ISLANDS COSTA RICA CÔTE D'IVOIRE CROATIA CUBA CYPRUS CZECH REPUBLIC DEMOCRATIC PEOPLE'S REPUBLIC OF KOREA DEMOCRATIC REPUBLIC OF THE CONGO DEMOCRATIC REPUBLIC OF TIMOR-LESTE DENMARK DJIBOUTI DOMINICA DOMINICAN REPUBLIC ECUADOR EGYPT EL SALVADOR EQUATORIAL GUINEA ERITREA ESTONIA ETHIOPIA FEDERATED STATES OF MICRONESIA FIJI FINLAND FRANCE GABON GAMBIA GEORGIA GERMANY GHANA GREAT BRITAIN GREECE GRENADA GUAM GUATEMALA GUINEA GUINEA-BISSAU GUYANA HAITI HONDURAS HONG KONG, CHINA HUNGARY ICELAND INDIA INDONESIA IRAQ IRELAND ISLAMIC REPUBLIC OF IRAN ISRAEL ITALY JAMAICA JAPAN JORDAN KAZAKHSTAN KENYA KIRIBATI KOSOVO KUWAIT KYRGYZSTAN LAO PEOPLE'S DEMOCRATIC REPUBLIC LATVIA LEBANON LESOTHO LIBERIA LIBYA LIECHTENSTEIN LITHUANIA LUXEMBOURG MADAGASCAR MALAWI MALAYSIA MALDIVES MALI MALTA MARSHALL ISLANDS MAURITANIA MAURITIUS MEXICO MONACO MONGOLIA MONTENEGRO MOROCCO MOZAMBIQUE MYANMAR NAMIBIA NAURU NEPAL NETHERLANDS NEW ZEALAND NICARAGUA NIGER NIGERIA NORWAY OMAN PAKISTAN PALAU PALESTINE PANAMA PAPUA NEW GUINEA PARAGUAY PEOPLE'S REPUBLIC OF CHINA PERU PHILIPPINES POLAND PORTUGAL PUERTO RICO QATAR REPUBLIC OF KOREA REPUBLIC OF MOLDOVA ROMANIA RUSSIAN FEDERATION RWANDA SAINT KITTS AND NEVIS SAINT LUCIA SAMOA (UNTIL 1996 WESTERN SAMOA) SAN MARINO SAO TOME AND PRINCIPE SAUDI ARABIA SENEGAL SERBIA SEYCHELLES SIERRA LEONE SINGAPORE SLOVAKIA SLOVENIA SOLOMON ISLANDS SOMALIA SOUTH AFRICA SOUTH SUDAN SPAIN SRI LANKA ST VINCENT AND THE GRENADINES SUDAN SURINAME SWAZILAND SWEDEN SWITZERLAND SYRIAN ARAB REPUBLIC TAJIKISTAN THAILAND THE FORMER YUGOSLAV REPUBLIC OF MACEDONIA TOGO TONGA TRINIDAD AND TOBAGO TUNISIA TURKEY TURKMENISTAN TUVALU UGANDA UKRAINE UNITED ARAB EMIRATES UNITED REPUBLIC OF TANZANIA UNITED STATES OF AMERICA URUGUAY UZBEKISTAN VANUATU VENEZUELA VIETNAM VIRGIN ISLANDS, BRITISH VIRGIN ISLANDS, US YEMEN ZAMBIA ZIMBABWE
|
