TV manijak U čabru Nemam ništa protiv što neko uživa na moru, ali ne razumem onda kuknjavu – valjda treba da kukaju oni kukavci što sede kod kuće i nemaju kinte da otputuju

piše: Dragan Ilić

Televizija i ovog leta pokušava da gledaocima koji su ostali kod kuće prikaže kako je to biti na moru. Trude se i TV tabloidi pa je obavezna rubrika u gala programima svojevrsni raport iz Crne Gore. U pitanju je revija paparaco snimaka ličnosti sa naše estrade u kupaćim kostimima. Ko ima problema sa viškom kilograma, ko se super drži, a ko se opustio. Većina snimaka je evidentno deo naručene promocije, ali se bez problema remeti intima javnih ličnosti. Zato su ginekološki rakurs uz dupeta i sise divna šarena laža o bogatom i uspešnom srpskom džet-setu.

Naravno, mnoge pevačice spajaju ugodno sa korisnim, pa onda slušamo o tome kako se odmor provodi "radno". Kao nema odmora, ubiše se od posla. Slično je i sa glumcima koji uporno igraju predstave u Budvi iako su bar tri predstave prekinute zbog buke od saobraćaja ili muzike iz okolnih kafića. I to je valjda savremeni teatar.

Na TV programima u Srbiji, jedino more se nalazi u Crnoj Gori. Iako to nije najposećenija turistička destinacija, barem dve televizije prikazuju nam dnevne izveštaje. Televizija Prva u emisiji 150 minuta ima raporte svojih novinara iz Montenegra trudeći se da prikaže kako se pravilno letuje. Od Ade Bojane do Boke vidimo ko je iz Beograda stigao na more, kako se iznajmljuju i pošto su ležaljke i suncobrani, ili kako se zovu lokalni specijaliteti. Okej, vidimo kako se ljudi provode, ali ima tu i čudnih izjava koje sam upamtio. Recimo, kuka Branislav Lečić, sedeći pored mora, kako je težak glumački posao. Ma robija živa, a sve pogledujem da li mu je pretrajala ona kosa koju je presađivao, ako je verovati reklami u kojoj se pojavljuje. Frizura traje, sve je pod kontrolom. Naravno da nemam ništa protiv što neko uživa na moru, ali ne razumem onda tu kuknjavu. Valjda treba da kukaju oni kukavci što sede kod kuće i nemaju kinte da otputuju.

TV Vojvodina takođe prikazuje CG primorje u projektu "Na dva mora". Lale imaju tradiciju tog televizijskog spajanja Panonskog i Jadranskog mora. Ipak ne mogu da se otmem utisku da je ovaj program dosta monotona parada crnogorskih turističkih radnika i marketinga nalik na "Žikinu šarenicu" po banjama Srbije. To znači da prodefiluju lokalni baja Gradonačelnik, banjski doktor, pa gospođa iz Turističke organizacije.

Ima i Pink na programu more, u bizarnoj reklami za neki njihov servis za mobilne telefone. "Mješoviti brak" CG galeba i neke Cice iz Bloka koja na plaži nabada po mobilnom i to uz šarmantni šprahfeler objašnjava dečku sa erekcijom. Tu je i citat "Đe se kupaš?" kao zaštitni znak kampanje, nadam se da je hip-hop duet "Who See" naplatio autorska prava. Bači mobilni, koji će ti u toj ljepoti! Pogotovu da na mobilnom, na plaži, u tim godinama, blejiš u "ogroman broj domaćih i regionalnih TV programa". Iz priloženog se dakle vidi da Grčke nema na našim TV kanalima. Ili je skupo, ili nema ko da radi. Ovo je čudno, jer je vlasnik dve televizije sa nacionalnom pokrivenošću u Srbiji upravo iz Grčke, a uz to ima tamo komercijalne TV stanice. Zar ne bi bilo lepšeg primera bratske poslovne saradnje od programa sa plaža Halkidikija ili solunske regije? Umesto toga, dobili smo prevod prodaje Nakit TV-a, koji sam prethodnih godina video baš u Grčkoj.

Ipak, da ne grešim dušu, Palma plus redovno izveštava o našincima u Paraliji gde nad njima, dok se brčkaju poput Čuvara plaže, bdi kancelarija SSJ-a Dragana Markovića Palme. To je promocija i bratska saradnja!

Što se tiče Turske i Hrvatske, TV promocije praktično nema. Razlog je u oba slučaja politika, samo što se u Turskoj međusobno sukobljavaju Turci, dok se u Hrvatskoj malko povampirilo ustaštvo. Nisam u Beogradu ove godine video ni bilborde kojima su nas komšije prethodnih godina pozivale u goste. Umesto toga, u Kninu je tokom proslave godišnjice "Oluje" vlast uz besplatnu pivu, pečenje i Tompsona stvorila vrelu domoljubnu atmosferu. Moram odati priznanje novinarki Jovani Jovančić koja je tog dana hrabro uživo izveštavala u nimalo bezbednom okruženju. Nisu me iznenadili govori političara ili ratnih veterana, poražavajuće je delovala anketa među građanima koji su bez zadrške prosuli neverovatnu količinu mržnje – 21 godinu posle gotovo potpunog egzodusa Srba. U tom kraju, kao da mrze duhove u spaljenim kućama.

Bizaran primer sudara različitih referentnih okvira desio se u okolini Zadra. Tamo je nastalo ludilo oko spomenika Miri Barešiću i akcije antifašista koji su mu sprejom ofarbali ruku crvenom bojom. Lokalni diler (nije Kriger) ponudio je nagradu za imena Otpisanih, tako da izgleda kao da su strasti podivljale. U takvo okruženje stigao je sa porodicom i sitnom decom Hrvat iz dijaspore, a ko za nevolju mali mu se loži na "Pirate sa Kariba", pa je ćaća iz zajebancije kao i svake godine okačio na kuću piratsku zastavu. E, sad je to protumačeno kao "velikosrpska i četnička propaganda i znamenje", pa mu zamalo nisu bacili bombu u dvorište. Zbunjen i neosvešćen je priveden i fasovao je krivičnu prijavu – kao ljubitelj četništva. Lito vilovito.