13.8.2016. O majmunima i ljudima Od ovog sastava parlamenta niko nije očekivao normalno ponašanje. Međutim, nikad nismo ozbiljno razmotrili otkud potreba za pljuvanjem, vređanjem i "majmunisanjem"

piše: Jovana Gligorijević

Još u aprilu kad je postalo jasno koje sve izborne liste ulaze u Narodnu skupštinu, bilo je jasno da će parlament i ovog puta biti u stanju trajnog haosa, a omiljena novinarska formulacija bila je "skupština će ličiti na cirkus". Nikad mi nije bilo jasno to poređenje sa cirkusom, jer, u sirkusu se red zna, zna se kad ide koja tačka, zabavljači su besprekorno uvežbani i rade ono zbog čega su tu. Sve suprotno od onoga na šta nam Skupština trenutno liči.

Ako neke sličnosti sa cirkusom ima, onda je to nova vest koja kaže da su u skupštinski vokabular ušli majmuni. Naime, na sednici skupštinskog odbora za spoljne poslove došlo je do incidenta kada se poslanica SRS Nataša Jovanović žalila da su konsultacije za predsednika i zamenike predsednika odbora donošene iza kulisa. Poslanica i potpredsednica Srpske napredne stranke Marija Obradović osula je po Nataši Jovanović: "Vi da vodite spoljnu politiku? Ovde ste pozvani da glumite majmune i zabavljate narod. Samo pravite gluposti."

Obradović se kasnije izvinila radikalima što ih je nazvala majmunima, ali u maniru nečega što se zove non-apology (ne-izvinjenje). Radi se o izjavi koja ima formu izvinjenja, ali suštinski, u njoj nema iskrenog žaljenja ili kajanja za ono što je izgovoreno. Tako je Marija Obradović rekla da je pogrešila što je upotrebila tu reč, ali da "tako svi misle".

Pitanje je ko je u ovoj konkretnoj situaciji "zabavio narod", Nataša Jovanović ili Marija Obradović. Pre će biti - ova druga. Elem, otkako je postalo izvesno da SRS ulazi u parlament, zaista dobar deo javnosti od njih očekuje neprimereno ponašanje. Ali, prema onome što smo u poslednjih nedelju dana videli, u ovoj jeftinoj zabavi za mase prednjače predstavnici SNS-a. Konkretno, premijer Aleksandar Vučić, koji je u Skupštini praktično samo gostovao dok je predstavljao ekspoze i dok nije izabrana Vlada Srbije.

Na Jutubu se može naći snimak delova skupštinske sednice u kojima premijer ismeva poslaničku grupu "Dosta je bilo". Tačnije, video-klip je i postavio ovaj politički pokret. Iskreno, nisu mi jasni ni politički principi ni program ovog pokreta, ali oni su legitimno izabrani predstavnici građana Srbije koji su za njih glasali. Taj je snimak sve, samo ne smešan. Premijer naziva poslanike DJB lenštinama, lažovima, lopovima, i tako dalje... Sve smo to već čuli, ali nikada do sad nismo videli Vučića kako se na silu smeje, glumata zacenjivanje od smeha jer poslanici DJB prijavljuju povredu poslovnika, dobacuje im: "Ajde, ustanite, malo ste stajali!" Za to vreme, pored Vučića sede ministri Nebojša Stefanović i Rasim Ljajić. Svaki put kad Vučić počne da se smeje u stilu ludih naučnika iz crtanih filmova, ova dvojica se zakikoću. Taj nivo snishodljivosti, poniznosti i samo-ponižavanja nikad nismo videli.

Šta nam ovo govori? Da, znamo da se za sve u Vladi, ministarstvima i institucijama pita jedan čovek. Znamo da se dernja na saradnike, te da je ovima najgora noćna mora da ih Vučić javno prozove. I tome smo svedočili gledajući skupštinske prenose, kad je sa govornice podviknuo šefu poslaničke grupe SNS: "Martinoviću, ostavi taj telefon, vidim te na ekranu." Znali smo i da vladajuća većina svesrdno gaji kult ličnosti. Ali nismo znali da vladajuća većina funkcioniše po principima pravog pravcatog kulta. Nema toga kod nas, ali događa se u i tamo u svetu, da neki opsenar unajmi poveće imanje i tu privlači sledbenike, propoveda i drži njihove živote pod apsolutnom kontrolom. A oni, sledbenici, istovremeno ga obožavaju i plaše se njegovog gneva. Javno ponižavanje "grešnika" najčešća je )i najblaža) kazna.

Baš zato što vladajuća većina funkcioniše poput kulta, Nebojša Stefanović i Rasim Ljajić moraju da se smejulje kad je Vučiću nešto smešno. Iz istog razloga je Marija Obradović, inače uvek odmerena i smirena, izgubila živce i radikale nazvala majmunima. Kao pravoverna sledbenica kulta, zaslepljena onim što joj se svakodnevno sipa u glavu na propovedima vođe, ona ne može da pojmi kako drugi ne shvataju njegove ideje. A ona sama, kao i drugi sledbenici uostalom, gutaju sve što im vođa servira bez ikakve refleksije, promišljanja i preispitivanja njegovih reči. Uostalom, nije li sumnja najveći greh? I naravno, kako drugačije da reaguje, ako ne tako što će izgubiti kontrolu i tresnuti nešto agresivno, te nazvati nekoga majmunom?

Ali, znate kako: to slepo zilotsko verovanje, poniznost i gaženje sopstvenog dostojanstva - toga nema kod majmuna.