Viza u oblacima

piše: Zoran Stanojević

Malo šta je na čudniji način prošlo kroz digitalizaciju kao putne isprave. S jedne strane, imamo čipovane pasoše, biometriju i baze podataka u kojima se elektronski proverava njihova autentičnost na graničnom prelazu. S druge strane, morate se čvrsto držati te sveščice i u velikom ste problemu ukoliko je izgubite ili zaturite. Verovatno ne postoji nijedan drugi dokument čiji vam nestanak može napraviti toliko muke čak i kada niste na putu.

Takođe, u pasoš vam se upisuju vize i konstatuju prelasci granica, mada bi se i takvi podaci mogli unositi na čip, koji ne može baš tako brzo da se napuni čak i ako putujete često. Ili, još bolje, podaci o putovanju mogu se uneti na vaš jedinstveni profil koji hostuje Ministarstvo spoljnih poslova, koje izdaje i pasoše, što isključuje mogućnost falsifikovanja.

Zamislite, dakle, da putnu ispravu imate u mobilnom telefonu, odnosno u nekom klaudu kojim pristupate mobilnim telefonom ili nekim sličnim uređajem preko aplikacije. Ovlašćena lica mogu da unose promene, to jest da registruju da ste prešli neku granicu, što je stvar bilateralnih dogovora. Nije to nešto neviđeno, takav sistem već postoji tamo gde se dozvoljava prelazak sa ličnom kartom. Ali, klaud bi sprečio neke manipulacije, pre svega lažne pasoše ili lažiranje fotografije, zbog čega je na kraju krajeva i dodata biometrija.

Ovo nije nova ideja, mada mi se javila tokom letovanja u predugom redu na granici. Pre desetak meseci Australija je najavila ovakav eksperiment. Na jednom tamošnjem hakatonu, takmičenju programera u digitalnom unapređivanju postojećih stvari, pojavio se i taj projekat. Ministarstvo spoljnih poslova ga je prihvatilo i odmah se krenulo u razradu. Prvi uslov je da podaci građana budu dobro zaštićeni od hakovanja. Drugi je da inicijativu prihvati makar još jedna zemlja, pa da mogu da je isprobaju. Australija je imala tu sreću da se zainteresovao Novi Zeland, i sada se radi na razvoju sistema.

Australijancima je jedan od motiva bio upravo krađa pasoša njihovih građana. Računa se da godišnje na taj način nestane gotovo 40.000 putnih isprava u zemlji od 23 miliona stanovnika. Mana klaud pasoša je to što bi bilo kakvo iskakanje sistema otežalo pristup podacima (ne bi ga onemogućilo, jer postoje na čipu, mogu da se pročitaju pa i da se provere vize). Kao i to da vam je za odlazak na neka "egzotična" mesta i dalje potreban fizički pasoš, mada je verovatnije da će takvih mesta biti sve manje.

Jer tamo gde je moguće postaviti pokemona, moguće je pristupiti i klaudu.