21.8.2016. Zaboravljene izbeglice Priče o izbeglicama više nikoga ne zanimaju. Samo što izbeglička kriza ne prestaje, ti ljudi, koje više ne želimo da vidimo, tu su među nama i dolaze li dolaze, a postoji bojazan da bi EU mogla da nam ih izruči u dvorište. Vlast o tome ćuti

piše: Andrej Ivanji

Čitali smo i čuli slične tužne izbegličke priče na desetine puta. Dosadile su nam, ničeg novog u njima nema. Tamo neki Ahmet ili Mohamed mesecima beži od rata u Siriji ili Avganistanu ili Iraku sa, ili bez, porodice. Krijumčari ga pljačkaju, umalo da mu se dete ne udavi negde između Turske i Grčke; loši uslovi u grčkim izbegličkim logorima, tuče ih bugarska ili makedonska ili mađarska policija; pate se tako dok se ilegalno ne dokopaju Srbije gde čekaju priliku da nekako odu do Nemačke; ovde kod nas, pak, priče o humanom tretmanu, kolektivnom saosećanju, koliko smo mi bolji od drugih; vesti kao što su „šest osoba, među kojima su dve devojčice iz Sirije, utopilo se kada se u blizini libijske obale, na putu do Evrope, prevrnuo drveni čamac sa izbeglicama" od petka, jedva da primećujemo.

Dosadile su sve te iste tužne priče koje pričaju izbeglice i medijima; bilo je interesantno dok ih je stizalo na hiljade dnevno, bili su udarna vest, a sada tu i tamo po neki neprimetno prolazi kroz Srbiju. Koga to zanima? Sve već viđeno. A kad je daleko od medija, daleko je i od srca.

Isto važi i za političare. Dok su mogli da skupljaju neke poene na tome koliko su divni i čovečni i kako prekrasno i efikasno sarađuju sa Evropskom unijom, iliti Nemačkom, gurali su se pred kamere. Sada ništa, kao da ti migranti ne postoje, kao da ih nije na hiljade u Srbiji, na desetine hiljada oko Srbije. Vodi se računa da ih nema po parkovima, da budu što neprimetniji, da ne ruže sliku Beograda.

To što te očajne ljude prećutkujemo i previđamo ne znači da nisu tu, među nama, da ne pristižu i dalje, po tri stotine dnevno, devet hiljada mesečno... Ne znači da neće pristizati u većim ili manjim talasima; pa i ako dolaze samo na kapljice: svako kome su nekad bojler ili česma neprimetno nedeljama kap po kap curili zna da komšiji ispod može da se uruši tavanica, pogotovu ako je u pitanju starogradnja sa karatavanom. U Grčkoj je izbeglica poslednjih nedelja opet svakim danom sve više, bez obzira na to što je tzv. balkanska ruta zatvorena; nisu do tamo stigli da bi ostali u nekom logoru. A Mađarska propušta samo trideset migranata dnevno.

Nemački nedeljnik Špigel došao je do dokumenata iz kojih se vidi da se ministarstvo finansija priprema za eventualno raskidanje ugovora sa Turskom, koja se obavezala da kao brana zaustavlja izbeglički talas iz Sirije, ako joj EU zauzvrat da liberalizaciju viznog režima i mnogo miljardi evra. Naravno da se nemačka vlada priprema za najgori scenario, mada se zvanično dogovor sa Turskom još uvek ne dovodi u pitanje. Erdogan divlja posle pokušaja vojnog puča, krši sve moguće evropske vrednosti i principe, pitanje je dokle EU može da se pravi luda.

Primetno je da se menja ton izveštavanja o izbeglicama u medijima. Sve je manje priloga koji apeluju na solidarnost, koji podsećaju na Konvenciju Ujedinjenih nacija o izbeglicama, na obavezu da se ljudima ugroženim ratom u matičnim državama pruži azil. Preovladavaju floskule o „čuvanju bezbednosti", izveštaji o „hapšenju krijumčara ljudi", kao da se pravi moralno i legalno opravdanje za to da se izbeglice pošto-poto zadrže na spoljnim granicama Evropske unije, ili, ako ih probiju, da se deportuju.

Unutar EU postoji trenutno oko 52.000 izbeglica koji su raskrinkani da su lažno naveli zemlju porekla i koje treba deportovati. Kuda? Iz države EU gde su registrovani u državu EU u koju su prvo ušli, dakle ili u Italiju, ili u Grčku, ili u Bugarsku, ili u Mađarsku. A odatle?

Tako bi u Mađarsku trebalo da bude deportovano oko 20.000 izbeglica koje su došle iz Srbije. Hoće li Mađarska, ako ih njoj uvale, da ih deportuje nazad u Srbiju? Hoće li isto da uradi i Hrvatska? Kako? Šta bi to značilo za Srbiju? Da ih Srbija deportuje nazad u Makedoniju?

Prihvatni centri u Krnjači, Bogovađi, Banji Koviljači, Tutinu, Sjenici, Subotici, Adaševcima i Šidu su puni, u Preševu ima još mesta, ali sa juga Srbije sve izbeglice hoće da pobegnu što pre i što dalje.

Tačno je da se ne zna kako će se države EU na kraju međusobno sporazumeti o tome šta im je činiti sa migrantima koji su već stigli i onima koji nadolaze. Sve to trenutno liči na neko tajnovito muljanje uz isključivanje javnosti, naravno sa izuzetkom desnice koja bi glasno da ih deportuje što više, što brže i što dalje i da hermetički zatvori spoljne granice EU, što nailazi na sve burnije aplauze evropske javnosti. Sledeće godine su izbori u ključnim zemljama kao što su Austrija, Nemačka i Francuska, u sve tri rapidno jača desnica.

Pošto voli da komunicira sa svojim narodom preko medija lepo bi bilo da A. V. zakaže neku K. Š. i objasni građanima Srbije šta vlada Srbije čini po pitanju izbegličke krize koja traje i da li je i na koji način spremna za različite scenarije koji su u opticaju. Da nam saopšti da li postoji neki dogovor sa Mađarskom ili Hrvatskom o deportaciji izbeglica nazad u Srbiju? Šta se očekuje od Srbije kada Austrija za koji mesec ispuni svoje izbegličke kvote pa Mađarska, Slovenija i Hrvatska skroz zatvore svoje granice, makar legalne prelaze? Da li je Srbija spremna na to da krši međunarodno pravo po pitanju azilanata, ako to i drugi budu radili još više, nego što rade sada? Šta radi Komeserijat za izbeglice?

Valja se bojati da floskula A. V. da će Srbija što se izbeglica tiče „voditi računa o svojim interesima" prikriva da pojma nemaju šta i kako, dok oni, čije nas tužne priče više ne zanimaju, pristižu li pristižu.