Lisica i ždral Great possibilities Dobro došli u zemlju inspektora! Nova ministarka samouprave (lokalne, druge i nema) ni slutila nije koliko nam još novih inspektora fali

piše: Ljubomir Živkov

Nova učenica, inače kraljica marketinga, nije rada da otpušta državine činovnike, jer su potonji za naše dobro rasuti po nadleštvima, po kancelarijama i šalterima; imamo ih taman koliko treba, i ako bi se desetoro ili dvadesetoro njih obrelo na zloglas. Birou, propatile bi stotine cenj. klijenata. Ja bih čak rekao da državnih činovnika nema dovoljno, jer svugde moram da čekam, vidim i sam da neko služb. lice pregrmi i po pet-šest stranaka dnevno, a idealno bi bilo da za svakog građanina bude jedno lice u državnoj upravi – tako bi se izbeglo i čekanje na red, i iscrpljivanje državnih nameštenika. U svakom slučaju, tu ti viška nema, a sa inspektorima smo opasno utanjili i novoj ministarki je to odmah upalo u oči: pa ne možemo u porodicu evropskih naroda ovako nekontrolisani, neprovereni i nedovoljno kažnjavani.

Inspektori su savest društva. Drugo, inspektori se državi isplate: hvatajući nas u našim marifetlucima i petljavinama, zarađuju pošteno i svoju platu, i imaju vaspitno dejstvo, i ostvaruju stalno višak vrednosti. Država sa dovoljno inspektora ne da neće nikad otići na doboš, nego će imati i punu kasu i sve poštenije stanovništvo.

Moja istraživanja govore da će 18% radnosposobnog življa raditi u Parking servisu, 8,9% biće kontrolori u vozilima javnog prevoza, Komunalnoj policiji predstoji procvat kakav nijednu drugu privrednu granu ne očekuje, svaki deveti građanin biće zaposlen ili u upravi KP, ili će raditi na terenu (raskopčan, gologlav, raspasan). Interesovanje za ovu dosad nepoznatu privrednu aktivnost neprekidno raste, te će Srbija uskoro otvoriti Komunalnu Policijsku Akademiju, svaka druga porodica imaće barem jednog člana koji nosi časnu policijsku uniformu, revizora će biti na hiljade, stanovništvo će se na njih priviknuti kao i na došljake, izbeglice, prosjake, bombardovanje ili epidemiju. Novo prečasno i velečasno zanimanje je izvršitelj (izvršilac se rimuje sa počinalac, doklen izvršitelj zar ne zvuči kao Svetitelj, Spasitelj, popečitelj, veroučitelj?).

Stanovništvo se ovde isuviše raspištoljilo i Vlada se domišlja kako da ga načinom očinskim, kulturnim, zakonitim i bogougodnim već jedared utera u red, a da mu usput iščeprka iz džepa to što mu je preostalo. Inspektorati će nam se opet obožiti i umnožiti, slava nek je Gospodu na visinama. Radni ljudi i građani, dika naših posleratnih ustava, ogrezli svi u nerad, neće da se povedu za blještavim uzorom, za polusvetim čovekom koji đipi čim ga prvi san savlada, obična policija ne može da izađe na kraj sa življem koji ne pokazuje kajanje ni kad dopadne suda i apsa, imamo tajnu policiju, vojnu, fiskalnu, finansijsku, imamo službu bezbednosti, ali ni one više ne mogu sirote sve same, zato je sve više novih zanimanja (umalo ne rekoh zanimacija); u početku će tu biti i samoukih i priučenih državnih izaslanika, ali će se oni obrazovati na licu mesta, u neposrednom dodiru sa brojnim i višestrukim prestupnicima, umornim od tolikih prekršaja i pronevera toliko da već i sami jedva čekaju da budu uhvaćeni, kažnjeni, a jednog lepog dana možda i prevaspitani.

Dobrodošli u zemlju: inspektora, kontrolora, komunalnih policajaca, sreskih policajaca, viših inspektora, izvršitelja! Biće ovo zlatni vek i za kurire, valja uručivati presude utajivačima poreza, koji tim svojim vrdalukom podrivaju državu i trebalo bi ne samo da plate pedeset hiljada ako zakasne jedan dan, nego im treba suditi po Zakonu o zaštiti države! Kazne za nemarne platiše poreza (od kojeg treba najkasnije do petka preplatiti olimpijske šampione, estradne umetnike, akademike, Dinastiju, Sv. materu etc.) zar nisu omaž šerijatskom pravu koje se ne udubljuje u to jesi li ukrao pozlaćeni prstenčić vredan četvrt dirhema, ili si orobio najveću draguljarnicu (koja je doduše kasko osigurana)?

Porez je svetinja, i siromaštvo nije izgovor da se sa plaćanjem zadocni, naoborot! Ako treba da platiš pišljive tri i po hiljade dinara, što ti ne služi na čast, pa i to ne doneseš na vreme, platićeš pedeset: varaš, potkradaš, oštećuješ i omalovažavaš državu sa osam zvezdica, sa osam olimpijskih medalja i sa više od dvadeset Poglavlja, izvini, ali to će da te košta!

Premijer bi verujem voleo da do petka u podne i svaki siromašak bude prijatno iznenađen svotom koju mu država šalje, da do kraja radnog vremena u petak olimpijsku povišicu dobiju obični građani, radnici, učitelji, vozači, lekari i ostali koji rade u sitnosopstveničkom interesu, ali je nemoguće umiliti se i masi i eliti, pa su prednost dobili vrhunski sportisti, jer vrhunski rade za vrhunsku Srbiju, baš kao i naši vrhunski politički višebojci.

Jer, budimo otvoreni, rad u ambulanti nije rad za Srbiju, mislim jeste rad, ali, zapitajmo se, je li za društvo korisno da se lečenjem ljudski vek toliko baš produžava, a najviše poboljevaju i teže dugovečnosti baš primerci koji neće nikada stati na pobedničko postolje i kojima premijer (u daljem tekstu: davalac premija) vlade neće stisnuti kvrgavu desnicu.

Kraljevska samovolja, da se nosiocima medalja uruči tolika gotovina, biće podstrek i sirotinji, i onima koji poboljevaju, i onima koji su zabasali u bespovratnu zonu penzija, da se okušaju u nekom od olimpijskih sportova.